недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:32

О гробовима српских ратника брину три државе

Са Словачком, Чешком и Русијом Србија има споразуме по којима свака страна о свом трошку одржава војне меморијале на својој територији
Аутор: Јелена Чалијасреда, 05.09.2018. у 22:00
На Гробљу ослободилаца Београда почивају и руски војници (Фото Д. Жарковић)

Гробови српских ратника расути су у 43 земље света и, према тренутној евиденцији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ван матичне државе постоји 679 српских ратних меморијала. О њиховом редовном одржавању брине се управо ово министарство, у сарадњи са колегама надлежним за спољне послове. Осим у случају када држава Србија има потписан међудржавни споразум са земљом у којој се ратни меморијали налазе: тада је одржавање пренето на државу где су гробови и споменици ратника.

Како се наводи у писаним одговорима Министарства рада „Политици”, међудржавни споразуми из области ратних меморијала потписани су са Словачком, Русијом, Чешком и Француском (Споразум о обнови Споменика захвалности Француској у Београду из 2017). Документи који су потписани са Чешком, Словачком и Русијом подразумевају да свака страна сноси трошкове уређења и одржавања ратног гроба и војног меморијала који се налази на њеној територији.

Недавно су ратни меморијали, руски у Србији и српски у Русији, били тема сусрета у Москви.

Крајем априла одржан је други састанак мешовите српско-руске комисије која треба да прати спровођење међудржавног споразума о ратним меморијалима. Њиме је, између осталог, предвиђено да „трошкове одржавања руских војних меморијала на територији Републике Србије сноси српска страна. Трошкове одржавања српских војних меморијала на територији Руске Федерације сноси руска страна”, као и да свака страна може и о свом трошку да обавља радове на одржавању, уз сагласност оне друге.

„Српских ратних меморијала у Руској Федерацији има 36 и тамо је сахрањено 185 Срба. Нема појединачних српских меморијала, већ су војни заробљеници различитих националности сахрањивани колективно. С тим у вези, најзначајнијим српским ратним меморијалом у Руској Федерацији може се сматрати Гробље ратних војних заробљеника логора 64 у атару насеља Бољшаја Камша, у близини града Моршанск, Тамбовска област, где је по тренутној евиденцији сахрањено 87 особа српске националности”, наводи се у одговорима Министарства рада.

С друге стране, према тренутним подацима ресорног министарства, у нашој земљи има 97 руских ратних меморијала.

„По значају можемо издвојити Гробље ослободилаца Београда 1941, Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали, Спомен-костурницу Црвеноармејаца палих у борбама за ослобођење Пожаревца 1944. године на Чачалици, Гробље Црвеноармејаца у Сомбору, Спомен-комплекс Сремски фронт и Спомен-костурницу борцима и официрима Црвене армије у Јагодини”, наводе у Министарству рада.

Потписивање међудржавних, билатералних споразума о заштити војних меморијала и места страдања показало се као најцелисходнији, најекономичнији и најефикаснији механизам за заштиту тог веома специфичног и значајног сегмента националне непокретне културне баштине, истиче историчар Дејан Ристић, стручњак у области заштите културног наслеђа и утемељивач службе Владе Србије за заштиту војних меморијала и места страдања.

– Када је реч о недавно потписаном српско-руском међудржавном споразуму, најпре треба нагласити основне историјске чињенице, које се огледају у томе да оружане снаге Србије или Југославије никада нису биле присутне, нити су дејствовале на територији данашње Руске Федерације – истиче Ристић.

Подсећа да су, с друге стране, јединице некадашњег СССР дејствовале крајем 1944. и током прве половине 1945. године на подручју некадашње источне, североисточне и северне Југославије.

– Није, дакле, могуће очекивати пуни реципроцитет у броју, карактеру, обиму и значају српских војних меморијала у Руској Федерацији и руских војних меморијала и места страдања у Србији. У овом, веома специфичном случају, могло би се говорити о „реципроцитетуˮ који бисмо могли назвати симболичним и који би се огледао у томе да је реч о два веома блиска народа који никада нису ратовали један против другог, већ да су се најчешће удруживали у савезе како би се одбранили од заједничког непријатеља. Велика и лако уочљива несразмера заснована је на историјским реалностима 19. и 20. века, које су непроменљиве. Но, то пред Србију ставља континуирану обавезу која се огледа у сталној и стручној бризи о безмало стотину војних меморијала и места страдања од значаја за Руску Федерацију, на којима почива више десетина пута већи број лица која су потицала са територије данашње РФ у односу на број наших држављана који почивају на тлу пријатељске Русије – каже Ристић.

Непостојање реципроцитета могло би да буде разлог због којег Србија нема потписан међудржавни споразум са државом у којој се налази велики број значајних ратних меморијала – Грчком.

– Постоји изузетно мали број војних меморијала и јавних споменика од значаја за Републику Грчку који се налазе на тлу Републике Србије. На пример, Грчко војно гробље у Пироту, Кула Небојша или Споменик Риги од Фере у Београду, у односу на више десетина значајних војних меморијала, места страдања и јавних споменика од интереса за Републику Србију који се налазе на грчкој земљи. Дакле, опет је реч о великој разлици у броју, обиму, садржају и значају тих локалитета у две земље. Могло би се претпоставити да би и неопходна буџетска средства за њихово одржавање била у великој несразмери, те да можда управо због тога Грчка, барем колико је мени познато, није иницирала разговоре који би резултирали потписивањем споразума – каже Дејан Ристић.


Коментари9
00fc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
У Аустрији о свим ратним гробљима брине организација која се зове Црни Крст (Schwarzes Kreuz). Ова организација се брине и о српским гробљима у Градишћу и у Маутхаузену (заробљенички логор у 1. светском рату за Италијане, Румуне, Русе, Србе и Французе). Држава Србије се не брине ни о једном квадратном центиметру. И, можда је тако и боље, јер су сада ова гробља уређена, а да се Србија брине о њима....
Зоран Матејић
У тексту је наведено да Србија има међународни споразум и са Чешком. Такође сам прочитао информацију да је држава Чешка својевремено поклонила Србији земљиште нa којем је, и око спомен костурнице Јиндриховице као српску екс-територију (пише чак и на Википедији). Ако је то територија Србије, ко онда одржава тај маузолеј-гробље? ... Тамо су сахрањени остаци 7.100 српских затвореника у Првом светском рату. Поново апелујем на Министарство и све надлежне да се исправи ГРЕШКА И НЕПРАВДА: на спомен плочи пише да су сахрањени Југословени. ТИ СТРАДАЛИ СРБИ НИСУ НИ ЗНАЛИ ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ, УМРЛИ СУ КАДА ЈУГОСЛАВИЈА ЈОШ НИЈЕ НИ ПОСТОЈАЛА! Молим све који могу да помогну (и Политику), да се жртве УДОСТОЈЕ ИСТИНЕ.
Milivoje Radaković
Imajte u vidu, Matejiću, da je taj spomenik i istorijski spomenik na vreme kada su Jugosloveni verovali u jugoslovenstvo, kao što su Čehoslovaci verovali u čehoslovaštvo... Spomenik uvek više govori o onome ko ga podiže, nego o onome kome je podignut - to ne može da se izbegne.
Препоручујем 4
Sinisa
Posto su neki stranci ginuli i za nasu slobodu zanima me ko brine o Ruskom,Francuskom,Britanskom,Grckom groblju u Beogradu?
Kolja
Strašno! Po Ireneju sve te zemlje su sada Srbija a da to niti neznaju.
Tena
Strašno je Vaše nerazumevanje rečenog, ali to je zbog nedostatka ljubavi prema drugima. Patrijarhova izjava nije politički poklič i poziv na osvajanja, već izraz ljubavi, jer gde god su srpski grobovi, koje još neko i održava i pazi, vežu nas osećanja naklonosti za tu zemlju. Ako kažem da si moj brat, to nije zato što mislim da su nam roditelji isti i da ću polagati pravo na imovinu, već je to zbog osećanja bratske ljubavi. Dakle te zemlje u kojima su srpski grobovi nisu država Srbija, ali jesu emotivno Srbija i to je pozitivno osećanje, a ne predatorsko. Ovo se ne odnosi na područja u našem okruženju na kojima su Srbi bili starosedeoci, na kojima je u oba svetska rata izvršen genocid nad Srbima i sa kojih su proterani u ratu "90-tih. Svoja ognjišta nećemo zaboraviti, jer nam ne ide mirenje sa nepravdom. Sve što je sada, sutra može biti drugačije, tome nas je istorija naučila. Pravdu volimo iznad svega, a Bog će svakom dati platu prema njegovim delima, pravedniku, krvniku, izdajniku...
Препоручујем 16
Bogdan
Dali ce neko ikada da se udostoji i obnovi Zebrnjak, Spomenik kosturnica, palim Srpskim ratnicima u Kumanovu!? Srpska vojska je pobedila tursku vojsku i time označila početak oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva. Spomen-obeležje je najznačajnije ostvarenje beogradskog arhitekte Momira Korunovića i bio je najmonumentalniji vojni memorijal na prostorima središnjeg Balkana. Spomenik je podignut 1937. godine na lokalitetu samog bojišta, brdu Zebrnjak kod Kumanova u tada Vardarskoj banovini u Kraljevini Jugoslaviji, a danas Republici Makedoniji. U spomen-kosturnici, počivaju posmrtni ostaci 678 poginulih srpskih vojnika poginulih u Kumanovskoj bici. Danas se spomenik nalazi u ruiniranom stanju, jer ga je bugarski okupator Makedonije porušio tokom Drugog svetskog rata!Spomenik na Zebrnjaku građen je od najtvrđeg bazalta i armiranog betona. Imao je oblik kule-obeliska visine 48,5 metara. Bio je to najlepsi i najviši spomenik na teritoriji Kraljevine Jugoslavije i balkana!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља