понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:57

Србија пописује имовину у Хрватској вредну 1,8 милијарди евра

Београд прави регистар имовине српских фирми, а до сада су оне углавном неуспешно саме покушавале да поврате некретнине које поседују у Хрватској
Аутор: Јелена Церовинасреда, 05.09.2018. у 22:00
Јован Воркапић (Фото Танјуг)

Републичка дирекција за имовину позвала је предузећа и јавне установе који су имали непокретну имовину на територији бивших југословенских република да доставе податке и документацију, како би се формирао јединствен регистар. Позив се, како је објаснио директор Републичке дирекције Јован Воркапић, односи на сва правна лица, предузећа и установе које су имале одмаралишта, локале. Процењује се да је вредност имовине предузећа из Србије у Хрватској око 1,8 милијарди евра. „Питање имовине се решава између тих предузећа и држава сукцесора, најчешће је то држава Хрватска. Циљ је да се направи регистар како бисмо ми као држава могли да заузмемо став како да им помогнемо”, објаснио је Воркапић, преноси Танјуг.

Последњих деценија судови у Хрватској одбијали су тужбене захтеве предузећа из Србије позивајући се на то да су преурањени и да је потребно закључити билатерални споразум којим би се разрадио Анекс Г. „Упућују их на коришћење свих правних лекова, па све до Стразбура.

То су скупи процеси и то је начин да се фирме обесхрабре у остваривању својих права”, нагласио је Воркапић. Истовремено, Уставни суд Србије заузео је став да се Анекс Г директно примењује, што значи да се хрватским фирмама враћа имовина у Србији. Тако су бројни локали, али и друге непокретности већ враћени Борову, Југопластици...

„Право приватне својине је неотуђиво право и то је став нашег Уставног суда. У Хрватској је преко ноћи донет закон којим је сва имовина преписана на Хрватску”, нагласио је Воркапић. Тако је недавно Привредни суд у Београду у року од месец дана донео две пресуде којима је признао хрватским фирмама право да наплате судске трошкове од српских фирми које су изгубиле спорове у Загребу у којима су потраживале своју имовину у овој бившој југословенској републици. Према писању „Новости”, суд је наложио да се са рачуна Југобанке у стечају по том основу скине 3.215 евра, а са рачуна „Младост туриста” 150.000 евра. Ова фирма се жалила другостепеном Привредном апелационом суду.

Српска предузећа која имају имовину у Хрватској су покушавала да поврате оно што им припада, жалећи се судовима у Хрватској, а затим и Европском суду за људска права у Стразбуру. Заступници српских предузећа позивали су се на Анекс Г Бечког споразума о сукцесији, који су државе сукцесори бивше СФРЈ потписали 2004. године, по коме имовинска права морају бити враћена на стање од 31. децембра 1990, када су српске фирме биле власници великог броја квадрата пословног простора, хотела и одмаралишта широм Хрватске. Загреб, међутим, тврди да овај Анекс Г не може да се примењује без међудржавног споразума са Србијом. И при томе пуних 14 година на све начине избегава да га потпише.

И суд у Стразбуру се по тужби „Младост туриста” позивао на Бечки споразум, користећи се истом аргументацијом као и хрватски судови. У пресуди пише да је „Стална заједничка комисија, успостављена у складу са Споразумом о сукцесији, препоручила заинтересованим државама следбеницама да закључе билатералне споразуме у сврху ефикасног спровођења Анекса Г тог споразума”, као и да „Хрватска још увек није закључила никакве билатералне споразуме, нити је усвојила било које законодавство за имплементацију истог како би се ставио на снагу Анекс Г Споразума о сукцесији”.

А Хрватска је изменом законских прописа додатно предупредила могућност да српске фирме поврате своју имовину. У хрватском Сабору пролетос је донет Закон о управљању државном имовином, којим је омогућено да власништво српских фирми буде дато у вишедеценијски закуп. Формално, оно није одузето, јер то не би било могуће, али је правним вратоломијама то практично урађено. Како стоји у закону, влада је „до склапања одговарајућег међународног уговора овлашћена дати у вишегодишњи закуп некретнине у земљишнокњижном власништву” над којима је још 1991. забранила располагање фирмама из бивших југословенских република. Међу онима којима је велика имовина заробљена су: НИС, Генекс, Југобанка, Први мај, Застава, Инвест банка, Тигар, Путник, Центротекстил, ЕИ Ниш, Вино Жупа...


Коментари5
489ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirko
Jovane i ovde bi da "uštineš" neki procenat, malo ti je do sada.
Pero Nadoveza
"не заборавимо да је Хрватска пре 2.СР била мање индустријализована него Србија" Tko ti je to pričao? Prvi industrijski radnik u Srbiju je došao iz Hrvatske. Bio je to Josip Broz. E, moj Saša...
Саша
Српски пензиони фонд је уложио огромну количину новца у развијање Јадранске обале. Јер не заборавимо да је Хрватска пре 2.СР била мање индустријализована него Србија јер су Аустро-Угари Хрватску користили као пореско свињче и лепу локацију за одмор. Хрватска мора да преузме своју одговорност и појединцима/предузећима врати/компензује изгубљену имовину као што и Србоја то треба да уради за Хрватску имовину у Србији.
Irena
Rano smo se setili...
Milko Braneta
Зар те податке није требало давно прикупити? Хоће ли једном институције и одговорни појединци да раде свој посао? Зар нема институције која би прикупила податке и објавила на светским језицима колико је, например, било Срба пре и после рата у градовима Хрватске, Федерације БиХ и КиМ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља