четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:23

Гужва у Скопљу уочи референдума

Јенс Столтенберг, Себастијан Курц и Ангела Меркел ће посетом Македонији подржати кампању Заева
Аутор: Жељко Шајнсреда, 05.09.2018. у 20:44
Зоран Заев (Фото А. Васиљевић)

Специјално за „Политику”

Скопље – Једну од својих најзначајнијих одлука македонски народ донео је 8. септембра 1991, када се на референдуму изјаснио за самосталну, суверену и независну државу након распада СФР Југославије. Данас, након 27 година, у истом месецу македонски народ је још једном пред политичком и историјском одлуком, јер треба да гласа да ли је за грчко-македонски договор, који утврђује име Република Северна Македонија њиховој држави. Ново име ову државу уводи у евроатлантске интегративне процесе. 

Власт је убеђена да ће референдум имати позитиван исход, да ће народ изаћи и остварити своје демократско право и гласати за перспективу, а не за изолацију своје земље, као што је то недавно поручио комесар Европске уније Јоханес Хан. Чак и анкете указују да ће народ гласати позитивно, али нема приближних података колико би гласача могло да се појави на бирачким местима и изјасни се за референдум или против њега. За сада се у питање доводи цензус.

Премијер Зоран Заев стратешки интерес своје државе види у евроатлантским интеграцијама и стога не препушта ништа случајности. Коалиција „Заједно за европску Македонију”, на чијем је челу премијер Заев, свакодневно у целој земљи води активну кампању указујући на користи од уласка у НАТО и ЕУ.

Уз македонску власт видну подршку указује и међународна јавност, која веома чврсто стоји уз Зорана Заева. Наиме, као што је познато, свим политичким средствима подржан је и поздрављен македонско-грчки договор о промени имена Републике Македоније, који је вођен под покровитељством УН са Метјуом Нимицом на челу, а уз максималну помоћ ЕУ, САД и НАТО-а.

У највећем јеку кампање о референдуму који треба да одобри институционалну примену Преспанског договора и самим тим улазак у ЕУ и НАТО, појачана је дипломатска активност са најзначајнијим политичарима света, то јест лидерима западноевропских земаља и првим човеком Северноатлантске алијансе, који долазе у Македонију.

Од среде у дводневној посети Скопљу налази се генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који се у последњих шест месеци трећи пут састаје са члановима македонске власти: досад је то било два пута у Скопљу и једном у седишту НАТО-а у Бриселу. Од каквог је значаја за НАТО Македонија као балканска земља која има најбоље комшијске односе са Србијом, што су пре неки дан у Прешеву констатовали председник Србије Вучић и премијер Заев, говоре учестали сусрети лидера Македоније и НАТО-а.

Приликом последњег сусрета у Бриселу Заев је од Столтенберга примио позив за придруживање Македоније као 30. чланице Северноатлантске алијансе. Но тада је наглашено да се процес придруживања не може завршити док се питање имена институционално не реши.

Након првог човека НАТО-а, у петак стиже и канцелар Аустрије Себастијан Курц, чија земља председава ЕУ и који је више пута апострофирао да је западни Балкан међу пет приоритетних питања за време председавања Аустрије Европском унијом. 

Посебну тежину и подршку Заеву и македонској власти указаће и премијерна посета Скопљу немачке канцеларке Ангеле Меркел, која жели лично да се увери како теку припреме за референдум, јер је Немачка уложила пуно времена и труда да се изради Преспански договор. Очекивања македонске власти, а и аналитичара, јесу да ће њена подршка донети преокрет и у опозицијским редовима, је је Немачке најзначајнији економски партнер Македоније. 

Посета Меркелове долази у дану обележавања 27-годишњице независности Републике Македоније, чиме ће ова специјална гошћа бити дочекана са највишим државничким почастима у најсвечанијем дану за Републику Македонију. Није искључено да је ово последња годишњица независности Македоније под овим именом. Уколико се оствари институционална примена Преспанског договора, ова држава ће од идуће године обележавати независност под именом Република Северна Македонија. 

Но одлучујућу карту у рукаву држи ВМРО-ДПМНЕ, највећа македонска парламентарна опозициона партија, која је на последњим парламентарним изборима освојила гласове око 450.000 грађана. Лидер ВМРО-ДПМНЕ Мицкоски још тактизира са ставом око референдума.

Познато је да ВМРО-ДПМНЕ не подржава Преспански договор као ни председник државе Иванов, који ће за време  гласања бити у Њујорку на заседању генералне скупштине УН. И Иванов и ВМРО-ДПМНЕ  присталице су уласка у ЕУ и НАТО. С тим у вези спекулише се да је у питању политичка трговина између опозиције и власти: да се у замену за позитиван исход и обезбеђивања цензуса на референдуму амнестира бивши премијер Македоније Никола Груевски.

Сам Груевски је на прес-конференцији као посланик у парламенту изјавио да му се спрема хапшење вече пред референдум, то јест 29. септембра. Груевски је још додао да је у апелационом суду видан политички притисак и да правни аргументи не пролазе. По његовим речима, како очекује, апелација ће му потврдити затворску казну од две године за куповину мерцедеса за владине потребе, чија је вредност била око 600.000 евра.


Коментари4
9737c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Момо
Ту су и Немци и Аустријанци и. . . А где су Срби, чији су преци ослободили Македонију у Балканским ратовима од Турака, а онда је сачували и проширили у Првом светском рату и одредили њене коначне, данашње границе до у метар квадратни? Само је у Балканским ратовима због Старе и Јужне Србије погинуло 14 000, рањено 54 000 и од различитих болести умрло преко 5000 српских војника.
Ташко Васиљев
Пуних 27 година се Македонија врти у зачараном кругу, заглављена под званичним именом УН БЈРМ „док се не реши спор имена са Грчком". У Македонији се 1991. гласало и за "заједницу југословенских држава", па отуда неоправдано и намерно двосмислено питање тог референдума се сада претвара у тросмислено са јасним циљем којег су од почетка самосталности зацртали сецесионисти (међу првима ВМРО-ДПМНЕ) - улазак у НАТО и ЕУ. Нити ће позитивним референдумом Македонија ући у НАТО, a још мање у ЕУ. Било би сулудо после 27 година окренути се у супротном смеру, а управо то чини ДПМНЕ глумећи противника НАТО алијансе. О томе јасно говори и документ Викиликса који каже да је Грујевски већ 2008. уговорио име Република Северна Македонија, под условом придев "македонски" за нацију и језик што је Преспанским споразумом и постигнуто. У "бомбама" глас Грујевског експлицитно говори да он купује Мерцедес за своје потребе о државном трошку "за којег ћемо рећи да је за потребе МУП-а", а не за "владине потребе".
Makedonec
Makedonija u UN nije sa FIROM ili BJRM.Je sa Former Yugoslav Republic of Macedonia.
Препоручујем 9
Vladimir Pravdic
Ne stoje zapadni emisari iza Zaeva, vec iza svojih interesa. Referendum ce biti test pameti makedonskog naroda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља