НИШ – Школа у селу Дукат крај Гаџиног Хана поново је отворена овог септембра, након што седам година није радила јер није имала ђаке.
У велику пространу учионицу, са старим глобусом и десетак клупа и столица ушле су, међутим, само седмогодишња Николина Николић и њена учитељица Милица Микић.
Николина је једина у Дукату „стасала” за полазак у први разред, али је одлука школских власти била да се у том селу ипак зачује школско звоно пошто ће двоје деце из тог села наредне године поћи у школу, а 2020. године још двоје.
Матична школа „Витко и Света” из Гаџиног Хана отворила је једно од два одељења у старој школској згради и тако је Николина започела школовање у селу у коме је рођена.
Малена плавокоса и плавоока девојчица казала је стидљиво само да јој је лепо у школи, док учитељица Милица Мандић верује да ће успети да јој надомести то што нема другаре у школи.
Милица Мандић (Фото Бета/Саша Ђорђевић)
„Немам искуство у раду са једним дететом, али верујем да неће бити проблема. Трудићу се да јој буде што забавније у школи. Заједно ћемо да учимо, вежбамо и да се играмо”, рекла је Мандић.
Николинини родитељи Иван и Јелица Николић казали су да се нису уопште двоумили око тога да њихово дете треба да крене у школу у месту у коме живе, без обзира што ће ове године бити једини ђак.
„Мислили смо да ће морати да иде у суседну Заплањску Топоницу, али школа нам је изашла у сусрет и отворила је овде одељење. То нас је баш обрадовало”, рекао је Иван Николић.
Јелица Николић сигурна је да ће њеној ћерки бити боље у школи у Дукату него да путује пет километара до суседног села.
(Фото Бета/Саша Ђорђевић)
„Морала би да пешачи, а преко зиме је тешко, напада снег, дува јак ветар. Овде јој је школа близу. Волели би да школа настави да ради, да у њу крену и наше две млађе ћерке Анђелија и Маша, које имају сада пет година и 18 месеци”, изјавила је Јелица Николић.
Директор Основне школе „Витко и Света” Драган Ранчић рекао је агенцији Бета да се запослени у тој школи радују поласку сваког детета у школу.
„Задовољство нам је да приближимо школу сваком детету. Школа у Дукату ће наредних година имати још деце и и то је разлог што смо је поново отворили. За тако мале ђаке путовање до суседне Заплањске Топонице било би веома проблематично”, изјавио је Ранчић.
Драган Ранчић (Фото Бета/Саша Ђорђевић)
Он је истакао да је у свим осмогодишњим и четворогодишњим школама на подручју општине Гаџин Хан ове године уписано само 29 ђака првака, док су из осмог разреда „изашла” 54 ученика.
„Број ученика из године у годину опада и то драстично. Оно што би помогло да се томе стане на пут су мали погони који би били отворени у појединим већим местима на подручју општине. Тако би се млади људи задржали на селу и повећао наталитет”, рекао је Ранчић.
Запослени у школи истакли су да су сведоци малтене свакодневног умирања старих људи и одласка младих у Ниш, Београд и друга места у Србији, али и у иностранство.
Број основаца у крају који се налази у котлини између Суве планине, Селичевице и Бабичке горе и који је познат као Заплање, опао је ове године испод 300, а у школским клупама је 70-тих година било око 2.500 ђака.
Дукат није једино место у Заплању са једним учеником. Једног ђака има и школа у Тасковићу, док два ученика има школа у Горњем Драговљу, а осморазредна школа у Великом Крчимиру која је 70-тих година имала скоро 300 ђака, ове године има свега четири ученика.
Општина Гаџин Хан има 34 насељена места у којима је после другог светског рата живело 26.000 људи. Процењује се да број становника сада не премашује 6.000.
(Бета)
