уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:21
ЖИВОТ СЕНИОРА

На роњење први пут са 80 година

Да се упусти у авантуре под водом, Миодрага Младеновића, бившег пилота, страсног џогера и бициклисту, није требало дуго наговарати, а за све је крива – зимогрожљивост, због које је купио ронилачко дело, а затим уписао и курс
Аутор: Оливера Поповићчетвртак, 06.09.2018. у 08:15
(Фото из личне архиве)

Да се упусти у авантуре роњења Миодрага Младеновића (81), пензионисаног пилота из Београда, довео је необичан мотив: по природи зимогрожљив, пожелео је да купи ронилачко одело које ће му омогућити да у води проводи дуго времена. И тако је и урадио: пре две године у једном београдском ронилачком клубу купио је одело, захваљујући којем је тог лета, у мору, пливао и по сат времена, а после завршетка годишњег одмора отишао је да се похвали да га је одело добро служило. Тада је добио неочекивану понуду: да савлада вештину роњења.

Без много оклевања понуду је прихватио, прошао обуку, положио испит и постао најстарији члан који је лиценцу за роњење добио у 80. години! Истина, спорт и рекреација су одувек били важан део живота овог виталног Београђанина, али избор нове авантуристичке страсти, с обзиром на године живота, за неке би могао да буде необичан.

Прво теорија и базен

– Цео радни век сам провео као пилот. Док сам летео на интерконтиненталним летовима, где год бих слетео, у Сингапур или Сиднеј, сутрадан одмах бих обуо патике и кренуо на трчање. Кад су почели да ме боле табани, у 62. години купио сам квалитетан бицикл и опрему, и кренуо на туре 50–60 километара. Одлазио сам на море и добар сам пливач, а онда сам прво купио ронилачко одело и кренуо да учим како се рони. Дуго сам живео у ваздуху, још дуже на земљи, и решио сам да упознам и подводни свет – каже Миодраг.

Први део курса је био теоријски, следиле су прве обуке на базенима у Србији. Обука у води је трајала два месеца, а затим је прошао и завршни испит, на отвореном, на Ади Циганлији.

– Баш ми ништа није било тешко. Био сам врло задовољан и инспирисан. Није било мојих вршњака, па су моји инструктори чак направили и филм о мени, који је био приказан на фестивалу кратког филма у Кинотеци – каже Миодраг.

Лиценцу, без које се не може ронити у иностранству, добио је у августу 2017, а онда је постао незаустављив.

– У октобру прошле године клуб је организовао пут у Египат и роњење са брода: од Хургаде до места где смо ронили пловили смо бродом 12 сати до специфичних места на Црвеном мору за обученије рониоце. Реч је о гребенима око којих су потопљени многи бродови. На том простору је много дивних корала и разних врста риба, па и ајкула. Успели смо чак да наиђемо на кит ајкулу, дугу 15 метара, испод 20 метара дубине мора – објашњава Миодраг.

Реч је о специјализованим великим бродовима са рониоцима из целог света – Кине, Кореје, Русије... Нашег саговорника на сваком овом подухвату прати супруга Олгица, која је лекарка и која је једном приликом помогла рониоцу који се исекао на степеништу брода, док са суседног нису стигли Французи, хирурзи, са свом опремом, иначе и сами рониоци.

За први мај са својом екипом рониоца је био у Грчкој на седмодневном роњењу у Вурви на Ситонији, потом је следила Хургада, ових дана се спрема на Ластово...

Питамо га зар није досадно бити на броду седам или 10 дана и стално бити под водом?

– Никако! Сваки риф је различит, рибе су другачије. Гледам, фотографишем, правим филмове... У води осећате невероватно опуштање, нирвану, мир... као да сте ушли у најлепши акваријум на свету – одговара наш саговорник, али додаје да је за овај спорт потребна одлична физичка кондиција, добра вештина пливања. Три пута недељно има обавезни базен, где небројено пута преплива дужину од 50 метара.

Данас има четири одела, признаје кроз смех и не крије да се заљубио у подводни свет. Подсећа и да је чувени научник, истраживач морских дубина Жак Кусто такође био активан у осамдесетим годинама, а његове филмове гледа сада много пажљивије неко раније.

Обожава корњаче

На питање којем створу се највише обрадује испод морске површине, открива да је то – корњача!

Зар нису досадне?

– Ма какви, дивне су, можете да их помилујете, као и многе рибе. Опасне рибе, на пример мурину, не треба дирати.

Прича и како је пратио недавну акцију спасавања дечака из пећине у Тајланду, која је показала солидарност ронилаца из целог света и њихово умеће. Каже, без много дилеме, да је од првог часа био уверен да ће дечаци бити спасени.

Наш саговорник каже да сениорима не може да препоручи да се у деветој деценији упусте у овакву авантуру, али је сигуран да седење пред телевизором није добро решење.

– То је најгора ствар. Не морају баш да роне, довољно је да пливају у базену или буду физички активни на други начин. Наравно, предуслов је добро здравље. Верујте ми, вожња бицикла у нашим условима је опаснија него роњење – поручује Миодраг.


Коментари1
12dce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Svaka cast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља