петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24
НЕ САМО О ПОСЛУ: ДР ДУШАН ПОПОВАЦ

Доктор који се није бојао туберкулозе

Као млад лекар одлучио је да своју професионалну каријеру посвети искорењивању ове тешке болести од које су најчешће умирале бебе
Аутор: Драгољуб Стевановићчетвртак, 06.09.2018. у 14:15
Душан Поповац (Фото З. Кршљанин)

Као лекар посетио је многе земље света, излагао своје радове на стручним саветовањима. Био је гостујући професор на Колумбија универзитету у Њујорку десетак година, Калифорнијском универзитету у Сан Франциску годину дана и краће време гост Руске академије наука. Али, ниједном путу се није тако радовао као овом, који предстоји идућег месеца. У Торонто иде са својим најближима да присуствује венчању најстарије унуке Нине, архитекте по струци.

– Сви идемо, неки су тамо, неки су већ отишли, али сви ћемо се окупити, бићу са свим својим унуцима – срећан је професор Поповац.

Снови и трагања

Не крије да му је Нина некако највећа инспирација за писање. Рођена је четири месеца после смрти супруге Радмиле, и вратила га је у живот крајем 1989. године. Радмила је била лекар педијатар, имала је само 53 године и пуно му је помагала у заједничкој борби на искорењивању туберколозе на Косову, а касније и у целој Југославији, која је почела 1963. Провели су петнаестак година на Косову и нагледали се смрти, најчешће оних најмлађих, деце од једне до три године.

– Са Нининим рођењем и ја сам поново рођен, почео сам и да пишем, да објављујем књиге сећања и збирке песама – прича Поповац.

Роман „Снови и трагања” посветио је унуцима, Нини и Ани, и Максиму и Арсену од својих ћерки Драгане и Мирјане.

Још док је био млад и одлучивао којим професионалним путем да крене професор др Душан Поповац двоумио се да ли да студира књижевност или медицину. Определио се да буде лекар, и судећи по ономе што је постигао, никако није погрешио, напротив, оставио је дубоког трага у лечењу туберколозе и болести плућа. Био је директор Здравственог центра у Косовској Митровици и петнаестак година директор Градског завода за болести плућа у Београду.

Нешто се од тога захвати у стиховима, нешто у прози, нешто и научним језиком.

Открива нам још једну занимљивост, може се рећи да је почео и као „новинар”. Oбјавио је више текстова у „Студенту”, „Комунисту” и другим новинама. Нарочито му је драг напис у „Борби” великог формата, 1968. године када је анализирао наталитет и предвидео да ће „експлозија” рађања Шиптара довести до несагледивих последица по судбину покрајине. За то доба храбар потез – и што је интересантно, прошло је без иједне критике или замерке.

Битка са смрћу

Др Поповац се живо сећа многих епизода са службовања на Косову. Професор М. Грујић питао је једног болесника коју књигу чита, а овај му је рекао наслов и додао да ће умрети кад је прочита. Тако је и било. Пацијент др Поповца измучен тешком болешћу отворио је очи једно јутро, отпевао стару српску народну песму и затворио их, заувек.

– У Косовској Митровици постојало је „одељење за умирање” a у њему су умирала одојчад и деца. Нисмо могли да се помиримо са тим знајући да имамо ефикасну вакцину за заштиту деце, само је требало доследно спроводити вакцинацију. Ту је био излаз из жалосне ситуације. И после петнаестак година када смо напустили Косовску Митровицу деца у овом граду нису више умирала од ове болести – наглашава наш саговорник.

Радећи свакодневно са оболелима од туберкулозе морао је да води рачуна о хигијени, да не би пренео инфекцију новорођеним ћеркама. Та повећана опрезност трајала би шест недеља све док на њиховим подлактицама није приметио свеж ружичаст, ожиљак, пречника око шест милиметра, настао од примљене бесеже вакцине. Тада је био сигуран да су стекле имунитет.

Доста је путовао, као југословенски лекар, професионално један од најважнијих студијских боравака био је у Лондон 1973. године. Разговарао је тада са професором, водећим стручњаком за туберкулозу у свету, који је водио студије у Африци и Азији о скраћеном лечењу туберколозе које траје шест до осам месеци.

– Увидео сам ефекте тог режима, и покренуо колеге пријатеље да се он примени у Србији. Резултат је био фантастичан, уместо две-три године лечења, људи су се враћали свом нормалном животу већ после неколико месеци. Туберкулоза је данас потпуно под контролом, а најбоља ствар која нам се десила је да више нема те болести код деце, изузев спорадично понеки случај – наглашава др Поповац.

По повратку из Лондона где се усавршавао из клиничке имунологије и алергологије на Косову је први пут покренуо тај облик лечења, а по преласку у Београд применио га је у Градском заводу за болести плућа и туберкулозу.

Опасно олово

Сарадња Колумбија универзитета у Њујорку и Медицинског факултета у Приштини, односно здравственог центра у Косовској Митровици која је са малим прекидом због НАТО бомбардовања, трајала готово 25 година, показала се веома важном. Загађење животне средине у Косовској Митровици због највеће топионице олова у Европи и застареле технологије било је на граници катастрофе. Концентрације олова у крви неке одојчади и деце биле су сличне или веће него у крви топионичара. Последице таквог загађења испитиване су у америчко-југословенском пројекту. Високе концентрације олова изазивале су код деце опасну малокрвност, а индиректно су биле узрок дефицита интелигенције. Ови резултати су довели до тога да Организација уједињених нација изда препоруку да се не користи оловни бензин, јер има штетан утицај на имунитет, на ментални развој код најмлађих и повећава крвни притисак.

Др Поповац не крије да пати због свих ових дешавања око његовог Косова, у којем не само да је рођен већ има и много лепих успомена. Али, утеху налази у породици и писању. О трагедији Косова писао је у роману „Снови и трагања”.

– Сећам се једне анегдоте са конгреса лекара. Обичај је био да се сваком учеснику за успомену да цртеж (карикатура), а ја сам добио како моја унука трчи ка мени и каже „Деда, хајде да растемо заједно.” Породица ми је смисао живота, моји унуци и унуке су ми најбоље друштво. Они сада иду напред, а ја их пратим – прича др Поповац.

Детињство на Косову, убиство у Дреници

Од када је у пензији др Поповац каже да има времена за „лепо писање”, а тема има напретек. Детињство на Косову, сећање на убиство оца 1942. године у Дреници, избеглиштво у време Другог светског рата у Крагујевцу и Баљевцу код Рашке, повратак на Косово, у Косовску Митровицу, где је завршио основну и средњу школу, па студије у Београду, па опет повратак у Косовску Митровицу где је лечио децу од туберколозе...

Непотребне ревакцинације

– Моја супруга педијатар и ја смо обавили велико истраживање, тестирали смо око три хиљаде деце и испитивали колико дуго траје имунитет чувене бесеже вакцине. Закључили смо да је битна само прва вакцинација која се добија у породилишту, а да друге нису потребне. Тај закључак смо изнели на југословенском саветовању о туберкулози 1976, где су се састали стручњаци за туберкулозу из целе Југославије. Сви су поздравили ово истраживање и добро га схватили, али нико није имао храбрости да укине бесеже ревакцинације, а било их је пет. Тако да су до 2002. године трошене огромне количине новца на непотребне ревакцинације – каже др Поповац, који је у научној литератури цитиран више од хиљаду пута. Аутор је шест издања универзитетског уџбеника „Болести плућа” и 240 научних и стручних радова.

Хоби – фотографија

У младости је ишао на пет радних акција, једне године водио је бригаду студената медицине из Београда и она је проглашена за најбољу на деоници изградње пута од Ниша до Ђевђелије. У ту част следећег јутра подизао је заставу на јарбол уз државну химну. Са великим поносом и узбуђењем сећа се тог времена.

Велики је љубитељ фотографије, али не стиже да ишта објави или приреди изложбу. Ужива крај језера на једном имању у околини Београда које је претворено у рибњак, а на њему је пуно локвања па су и фотографије ове биљке у последње време међу најчешћима.


Коментари0
adca9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља