уторак, 07.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.09.2018. у 08:15 Борка Голубовић-Требјешанин

Почиње „Месец српске културе” у Мађарској

Здање Српског културног и документационог центра у Мађарској (Фото Д. Ђурић)

Овогодишњи, девети по реду „Месец српске културе”, традиционална манифестација Срба у Мађарској биће отворена вечерас у Будимпешти концертом класичне музике београдског квинтета „Алтро Сенсо” који ће се представити делима српског композитора Петра Стојановића рођеног у Будиму. У своје време Стојановић је био најизвођенији српски композитор у Бечу, Прагу и Пешти, а дуго времена је нажалост био заборављен.

Овим концертом, како за „Политику” најављује Милан Ђурић, први човек Српског културног и документационог центра у Мађарској који је и организатор ове манифестације, присетићемо се Петра Стојановића, његове величине и оживети сећање на овог композитора, рођеног 1877. године, који је посебно држао до својих српских корена. Поред концерта, будимпештанска публика ће премијерно моћи да види и изложбу састављену од Стојановићевих личних ствари.

– Следеће године бележимо деценију постојања овог значајног пројекта, када нам је у плану да приредимо прави културни спектакл у Мађарској. С обзиром на то да су у оквиру овог пројекта до сада наступила велика имена српске и мађарске културне сцене, морамо водити рачуна да сваке године на прави начин представимо српску културу и уметност – каже Ђурић и додаје:

– Прошле године то је био ансамбл „Коло”, а претходних Београдско драмско позориште са представом „Харолд и Мод”, Књажевско српски театар са „Сеобама”… Потребно је направити програм који ће бити интересантан и примамљив како Србима у Мађарској, тако и већинској мађарској популацији која је све више заинтересована за српску културу и за манифестацију какав је и „Месец српске културе”.

Томе свакако доприносе и добросуседски односи две државе, али могло би се рећи и рад будимпештанског Српског културног центра у Улици Нађмезе. Све више људи нас посећује, примећује Ђурић, и мимо наших програма, долазе са питањима како да путују у Србију, шта је то што треба да посете и шта никако да не пропусте.

Целу манифестацију реализује само четворо запослених у Српском културном и документационом центру, а „Месец српске културе” траје као што само и име говори: месец дана, са око двадесет програма широм Мађарске.

Велико интересовање влада, сазнајемо, за представу „Кабаре Београд” Позоришта на Теразијама. Поред тога биће представљени и други културни садржаји, попут концерта Бранке Башић, затим џез концерти будимпештанског квартета И.Г.Е.Н. и аустријског Ненад Василић трија, филмова, програма за децу, фолклора, гастрономије…

– Чување језика у расејању је веома важан фактор. Вођени том чињеницом сваке године организујемо и међународни сусрет писаца Пештански омнибус, који траје цео викенд, а на њему се окупе аутори из целе Европе. Да би све то реализовали неопходна нам је помоћ матице, а средства добијамо путем конкурса из Србије и Мађарске – каже Ђурић.

Ове године то је Министарство културе и информисања Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Покрајински секретаријат за културу Војводине.

Коментари1
c41d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Лепо, само тамо више скоро да и нема Срба. Они који се нису, под притиском , иселили почев од завршетка Првог светског рата па до данас и нису побијени током Другог светског рата, углавном су асимиловани, што милом што немилом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља