уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12

Почиње „Месец српске културе” у Мађарској

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 07.09.2018. у 08:15
Здање Српског културног и документационог центра у Мађарској (Фото Д. Ђурић)

Овогодишњи, девети по реду „Месец српске културе”, традиционална манифестација Срба у Мађарској биће отворена вечерас у Будимпешти концертом класичне музике београдског квинтета „Алтро Сенсо” који ће се представити делима српског композитора Петра Стојановића рођеног у Будиму. У своје време Стојановић је био најизвођенији српски композитор у Бечу, Прагу и Пешти, а дуго времена је нажалост био заборављен.

Овим концертом, како за „Политику” најављује Милан Ђурић, први човек Српског културног и документационог центра у Мађарској који је и организатор ове манифестације, присетићемо се Петра Стојановића, његове величине и оживети сећање на овог композитора, рођеног 1877. године, који је посебно држао до својих српских корена. Поред концерта, будимпештанска публика ће премијерно моћи да види и изложбу састављену од Стојановићевих личних ствари.

– Следеће године бележимо деценију постојања овог значајног пројекта, када нам је у плану да приредимо прави културни спектакл у Мађарској. С обзиром на то да су у оквиру овог пројекта до сада наступила велика имена српске и мађарске културне сцене, морамо водити рачуна да сваке године на прави начин представимо српску културу и уметност – каже Ђурић и додаје:

– Прошле године то је био ансамбл „Коло”, а претходних Београдско драмско позориште са представом „Харолд и Мод”, Књажевско српски театар са „Сеобама”… Потребно је направити програм који ће бити интересантан и примамљив како Србима у Мађарској, тако и већинској мађарској популацији која је све више заинтересована за српску културу и за манифестацију какав је и „Месец српске културе”.

Томе свакако доприносе и добросуседски односи две државе, али могло би се рећи и рад будимпештанског Српског културног центра у Улици Нађмезе. Све више људи нас посећује, примећује Ђурић, и мимо наших програма, долазе са питањима како да путују у Србију, шта је то што треба да посете и шта никако да не пропусте.

Целу манифестацију реализује само четворо запослених у Српском културном и документационом центру, а „Месец српске културе” траје као што само и име говори: месец дана, са око двадесет програма широм Мађарске.

Велико интересовање влада, сазнајемо, за представу „Кабаре Београд” Позоришта на Теразијама. Поред тога биће представљени и други културни садржаји, попут концерта Бранке Башић, затим џез концерти будимпештанског квартета И.Г.Е.Н. и аустријског Ненад Василић трија, филмова, програма за децу, фолклора, гастрономије…

– Чување језика у расејању је веома важан фактор. Вођени том чињеницом сваке године организујемо и међународни сусрет писаца Пештански омнибус, који траје цео викенд, а на њему се окупе аутори из целе Европе. Да би све то реализовали неопходна нам је помоћ матице, а средства добијамо путем конкурса из Србије и Мађарске – каже Ђурић.

Ове године то је Министарство културе и информисања Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Покрајински секретаријат за културу Војводине.


Коментари1
ac354
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Лепо, само тамо више скоро да и нема Срба. Они који се нису, под притиском , иселили почев од завршетка Првог светског рата па до данас и нису побијени током Другог светског рата, углавном су асимиловани, што милом што немилом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља