недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:17
ЕКСКЛУЗИВНО

Виминацијум на листи Унеска од 2021. године

Снежана Голубовић и Миомир Кораћ за „Политику” кажу да ће наше представљање и номиновање археолошких локалитета на тлу Србије дуж линије границе Римског царства у Подунављу за листу светске културне баштине, које је започето номинацијом 2013. у Бечу, тада добити очекивани епилог
Аутор: Градимир Аничићчетвртак, 06.09.2018. у 22:00
(Фо­то Танјуг)

Виминацијум, Костолац – По приспећу у Виминацијум, у Домусу сусрећемо професора Снежану Голубовић, нашег члана Братиславске групе, и директора археолошког парка професора Миомира Кораћа. Кажу специјално за „Политику” да имају ексклузивну вест: од 2021. године и Виминацијум ће бити на Унесковој листи светске баштине! Подсећамо читаоце да је до сада из античког периода на тлу Србије само Гамзиград (Феликс Ромулијана) на тој листи. Пре неколико дана у Београду је боравила Братиславска група, у којој су представници Аустрије, Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније, Србије, Словачке и Велике Британије.

Ова група име је добила по Братислави, где је марта 2003. одржан први састанак координатора земаља које су изразиле намеру да номинују свој део римског лимеса за Унеско. Ова група је саветодавно тело Унеска које се бави археолошким и научним аспектима римске границе.

На недавном београдском састанку потврђено је да ће се на листи светске баштине Унеска од 2021. наћи римска граница дуж Дунава на тлу Србије – 450 километара од Апатина до Прахова – са 40 до 60 објеката, градова, тврђава и других налазишта из римског доба, међу којима је Виминацијум.

(Фото М. Кораћ)

До тада наши научници и држава треба да припреме документацију и доказе по строго утврђеној процедури. Британци су први почели са заштитом римског лимеса и свој посао завршили – Хадријанов зид је од 1987. на Унесковој листи – као и Немци и Аустријанци, Мађари ће свој део завршити следеће године, а до 2021, заједно с нама, све послове на римском лимесу треба да заврше и Хрвати, Румуни и Бугари. Тиме ће цела дунавска граница Римског царства бити под заштитом ове светске организације. Наше представљање археолошких локалитета на тлу Србије дуж линије римског лимеса, започето номинацијом 2013. у Бечу, тада ће добити очекивани епилог.

То значи да ће под заштитом Унеска бити тврђаве, утврђења, куле, пут дуж границе, вештачке препреке и с тим повезане цивилне структуре. Да би неки локалитет био уписан на листу светске баштине, мора бити физички заштићен, представљен и да има организован систем управљања. Зато ћемо у наредне три године имати још доста посла на појединим објектима и документима.

Колико је Виминацијум био богат и важан најбоље потврђује податак да је то први град који су Хуни напали, опљачкали и разорили 441. године. Хроничари бележе да је то најлепши град Римског царства другог и трећег века и да у њему тада живи 30.000 становника.

На остацима древног града из периода Римског царства подиже се нови Виминацијум. На плодним стишким њивама, међу кукурузима и воћњацима, недалеко од Термоелектране „Костолац” и између површинских копова „Дрмно”, већ је изграђена Римска вила, или Домус, како је археолози зову, за становање и рад научника који бораве на овом археолошком налазишту. Пре три дана усељен је археопарк, у којем је 600 кревета, кухиња с трпезаријом од 312 седишта и две сале за предавања с по 250 места. Управо ту одвија се 24. Међународни лимес конгрес, у две сале Римске виле и две сале археопарка. На њему чествује неколико стотина научника из 45 земаља. Тиме је ово археолошко налазиште практично оживело, будући да ће после конгреса научника из скоро свих области природних и друштвених наука у њему стално радити кампус за децу и омладину узраста од 10 до 17 година.

Четвртог дана рада конгреса присуствовали смо неким излагањима научних радова и расправама после њих. На предавању професорки Ангелине Раичковић и Иване Ожанић Рогуљић било је речи о прављењу сира у доба Римске империје на основу сачуваних записа. Осим у Винимацијуму, трагови сира пронађени су и у Сирмијуму, Сингидунуму, Гамзиграду и другим градовима Горње и Доње Мезије и Паноније. Начин справљања овог млечног производа је једноставан. Киселина из желуца биљоједа (никако свиње) сипа се у млеко и тако се држи девет дана – или у говеђем желуцу или у керамичким калупима.

Важност и значај овогодишњег конгреса у Виминацијуму илуструје податак да је главни кувар за учеснике лимес конгреса Мексиканац, који руководи спремањем јела за неколико стотина гостију са свих континената.

После тога се добије млад сир. За другу врсту сира, тврдог, кришке се држе на промаји или ветру дуже време. Након округлог стола на ову тему, ауторке су за дегустацију донеле тако припремљен сир, као и јела од њега, спремљена такође по рецептима тога доба – савилум, сирне округлице с маком и сецканим бадемима, либум, плацента… Карактеристично за сва ова јела са сиром јесте да су преливена медом!

На излагању рада професорки Снежане Голубовић и Емилије Николић о гробним структурама (овде је до сада откопано и истражено 15.000 гробница – нигде на свету нема их толико на једном месту!), сазнајемо да су у Виминацијуму заједно живели пагани и хришћани, да су гробнице грађене геометријски правилно, доступним алатима – пронађени су лењири, шестари, вискови…

У многим гробницама су фреске и са паганским и са хришћанским мотивима, што је доказ о заједничком животу пагана и хришћана.

Професори Медицинског факултета у Београду Гордана Јеремић и Александар Симић представили су римску медицину и здравствени систем у Горњој Мезији. Први лекари појављују се у Сингидунуму и Виминацијуму по доласку војске. Професор Симић говорио је о оригиналним хируршким инструментима, а више од 300 различитих типова пронађено је од Београда до Прахова – коришћеним у утврђењима и насељима тога доба (пронађен је један запис да је на Космају била болница). На основу тих инструмената данас се поуздано зна на којем је степену развоја била хирургија, које су се и какве операције тада обављале. Истражене гробнице лекара и фармацеута и опрема пронађена у њима сведоче о томе да је медицинска нега у Виминацијуму од првог до трећег века била на највишем нивоу, закључио је професор Симић.

По изласку из археопарка, посматрамо завршне радове на највећем авантура парку у Србији, где ће деца и омладина на кампусима, уз учење одређених дисциплина, и вежбати, на справама тако осмишљеним да и испред и иза њих морају имати помоћ другара, да не падну с висине, да се не удаве у воденој препреци… чиме ће се учити тимском раду и правилно развијати своју личност.

Ниче нови Виминацијум, који ће и потпуно оживети самоодрживим финансирањем.


Коментари6
d669f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje petrovic
Ne znam dal mi se svidja vise ovaj `novorimski` Viminacijum ili Pinkov zadrugarski Milenijum. Neron il Medici (alijas Zeljko Mitrovic), bitno je da se kolo vrti.
Miloš
Sve čestitke izuzetnom dr Miomiru Koraću!
Sasa Trajkovic
Iako sam lično ptoriv komercijalizacije nauke ipak je to neminivnost u tom neo liberalnom konceptu materijalistzičkog društva u kome je SVE roba, čestitke na ovom velikom uspehu za našu nauku i kulturu.
GoraN
Cirkus. Ja mislio neko arheolosko nalaziste, a ono sve pod konac osalovamo i sa svjezom fasadom. Kao sto je Sadam nekad "gradio" po Iraku nove Vavilone od industrijske cigle.
Srboljub Petrovic
Stice se utisak da kostimiranje, turizam i nauka kod nas odlicno idu ruku pod ruku. Sigurno nije bilo lako da se dobiju dozvole za gradnju objekata na samom, zakonom zasticenom, lokalitetu. Podsetimo javnost i na predivno odrzavanje masonskog skupa Velikog orijenta Francuske, marta 2011. na Viminacijumu. Cenjeni dr Miomir Korac, nekadasnji Pomocnik ministra kulture Republike Srbije, je zaista izuzetno snalazljiv i spretan covek. Bravo majstore!
Boško
Ne znam koliko je profesor ‘spretan i snakažljiv’ ali par stvari sigurno: koliko često se vidi osoba koja tako strastveno priča o Viminacijumu i arheologiji? Lično sam bio u turi vodjenoj od strane profesora - njegova harizma i znanje ostavili su sjajan utisak. Kostimi: na mnogim mestima u inostranstvu se praktikuje, da dočara atmosferu. Masoni: skupovi se na raznim mestima održavaju, ne razumem poentu?
Препоручујем 35

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља