уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Трка Формуле 1 око Калемегдана

Аутор: Горан Весићчетвртак, 06.09.2018. у 22:06
(Фото Петар Мирковић)

Пре скоро осам деценија, 3. септембра 1939. године, у Београду, на стази око Калемегдана одржан је „Београдски Гран при” на коме су возили најбољи возачи тог времена. Ова трка тадашње Формуле 1, била је једина међународна трка која је одржана у току Другог светског рата који је почео два дана раније нападом нацистичке Немачке на Пољску. Трка је била уприличена поводом 16. рођендана краљевића Петра, наследника југословенске круне. Његова мајка краљица Марија Карађорђевић, пасионирани возач, одлучила је да у склопу прославе синовљевог рођендана организује ауто-трке, први и једини „Гран при” икада одржан у Београду. Краљица Марија била је једна од најталентованијих и највештијих возача у предратном Београду.

На веридбу са краљем Александром дошла је сама од Букурешта до Београда својим аутомобилом „делаж”, а возила је и од Београда до Париза. Мало је познато да деценијама после Другог светског рата није оборен брзински рекорд који је краљица Марија поставила на релацији од Београда до Авале.

„Велику награду Београда” пратило је око 75.000 посетилаца у граду у коме је тада живело око 360.000 становника. То је био најпосећенији спортски догађај на Балкану између два светска рата. Посетиоци „Гран прија” пратили су велику борбу коју су водили возачи „Ауто униона” (данас „Ауди”) италијански шампион Тацио Нуволари и немачки ас Херман Милер и возачи „Мерцедес-Бенца” Манфред фон Браухич и европски шампион Херман Ланг. Међу њима био је Србин Бошко Миленковић у свом плавом „бугатију 51” чија је једина жеља била да издржи трку до краја.

Трка је била спортски догађај, а Краљевина Југославија још далеко од ратног вихора, вести о војном сукобу који је управо почео узбудиле су возаче. Мало је недостајало да Немац фон Браухич не вози трку. Шеф екипе „Мерцедеса”, Алфред Нојбауер, на дан трке је сазнао да је Фон Браухич одлучио да се врати у Немачку поручивши „да не може мирно да седи када отаџбина зове”. Нојбауер је одмах одјурио на аеродром Батајница и младог Немца успео да изведе из „Луфтханзиног” авиона чији су мотори већ били упаљени уз речи да ако жели у рат „мора да сачека још неколико сати”. Немачки ас, чији ће стриц фелдмаршал Валтер фон Браухич две године касније предводити немачку војску у нападу на СССР, вратио се тако на Калемегдан пред сам почетак трке коју замало није добио. Француски возачи Робер Мазао и Жорж Грињар враћени су дан раније са француске границе и нису ни дошли у Београд, јер је Француска објавила рат Немачкој.

Калемегданска стаза, дужине 2.974 метара, почињала је између хотела „Српска круна” (данас Градска библиотека) и „Српски краљ” (ресторан „Парк”) поред Зоолошког врта до Душанове улице, па поред Средње техничке школе (данас школа „Петар Драпшин”), Завода за израду војне одеће (касније „Беко”), затим између градских бедема поред Куле Небојша до почетка Карађорђеве улице, а онда оштром кривином поред хотела „Национал” и зграде амбасаде Француске до старта. Боксови су се налазили стотинак метара изнад стартне линије код Узун Миркове улице. Возачи су возили 50 кругова у укупној дужини од 139 километара и 700 метара. Нарочито клизав терен био је код Кнез Михаилове улице где су болиди након муњевитог успона практично летели десетак метра на одушевљење гледалаца.

Победио је Тацио Нуволари коме је ово био последњи „Гран при” у каријери са просечном брзином од 130,8 километара на сат! Данас је тешко замислити колико је вештине било потребно возачима да возе 50 кругова без заштитне опреме при оваквим брзинама!? На почетку трке велику борбу за прво место водили су Фон Браухич и Ланг, да би у шестом кругу испод задњих точкова Фон Браухичевог „мерцедеса” излетео камичак који је разбио Лангове наочаре!? Када је Ланг једва успео да се дочепа бокса, за њега је трка била завршена. У осмом кругу Валтер Баумер, који је заменио Ланга, излеће са стазе и завршава међу тополама поред Куле Небојша, а у 16. кругу Фон Браухич је на клизавој коцки код амбасаде Француске изгубио контролу над аутомобилом и попречио се насред кривине са угашеним мотором док су према њему у пуној брзини јурили Нуволари и Милер. Аутомобил је срећом отклизио низ стрмину, а прво место је преузео Милер све до 31. круга када је морао у бокс због проблема са левим пнеуматиком. У боксу се задржао дуго па га је претекао Нуволари који је предност задржао до краја трке.

Наш Бошко Миленковић, који је у једном тренутку имао проблем са хладњаком свог „бугатија”, заостао је 15 кругова мада је „Политика” сутрадан „патриотски” објавила да је то било само 12 кругова. Четири болида која су учествовала у трци на Калемегдану су сачувана. Данас се болид „ауто унион” Тација Нуволарија налази у Инглштату у Немачкој, Милеров је у Лондону, „мерцедес” Фон Браухича – у власништву приватног колекционара у САД, док је „мерцедес” Хермана Ланга у музеју у Штутгарту.

Награду победнику Нуволарију, која се и данас чува у његовом музеју у Мантови, доделио је краљевић Петар. „Београдски Гран при” био је последња трка пред светски конфликт и симболичан крај златне ере аутомобилизма тридесетих година. О овом дивном догађају из историје нашег града данас се мало зна, а готово да се није ни писало. Добрица Ћосић је у свом роману „Грешник” дао детаљан опис трке. Зато ће Београд 7. септембра наредне године с поносом прославити 80 година од одржавања „Београдског Гран прија”. За ту прилику биће враћена коцка у улицама Тадеуша Кошћушка и Париској да би стаза била идентична као 1939. године.


Коментари3
b7b56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ognjan Sretković
prle je vozio motor sa prikolicom.
Vlaxi
Čovek u tekstu lepo kaže, "tadašnje Formule 1".
Mika Afrika
Jeste bio Grand Prix ali ne i F1. Kategorija F1 će nastati kao klasa tek kasnije nakon 2.sv.rata tako što ju je FIA uvela kao šampionat sveta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља