среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

Посланик Алтернативе за Немачку: Не мислим да ће Косово икад бити способно за опстанак

четвртак, 06.09.2018. у 23:44
Посланик Алтернативе за Немачку Армин-Паул Хампел (Фото Википедија/CC BY-SA 2.0)

БОН - Не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак, требало би сести и пронаћи решење како да два народа поново нађу заједнички језик, каже посланик Алтернативе за Немачку Армин-Паул Хампел.

„Ми и дан-данас не одобравамо што је тада уопште дошло до стране интервенције на Косову и да је Косово, које је према међународном праву спорно, под утицајем западних сила одвојено од Србије. Наше је мишљење да су још тада начињене велике грешке које осећамо и данас. Сетите се само Крима за који Руси узвраћају истом аргументацијом. Дакле видимо који су ту утицаји на укупно политичко стање у Европи”, каже он за „Дојче веле”.

Према његовом мишљењу, Косово одвојити од Србије је била грешка.

„Требало је дуже преговарати и видети може ли можда Косову да се додели нека врста аутономије. И ми једноставно морамо да увидимо да оно што је сада настало на Косову заправо функционише искључиво уз војну заштиту Запада. Косово само за себе није постало функционална држава. То нам није пошло за руком”, каже Хампел.

Он додаје да и „руководство Косова по саставу не одговара појму политичара каквим га схватамо овде, већ ту већу улогу играју интереси клана, па и криминалне везе” и закључује да је то ситуација која брзо може одвести до нових ескалација.

„Зато не држим много до идеје о раздвајању народа. Каква је то заправо порука да кроз етничка пресељења – да се благо изразимо, иначе се то може назвати и протеривањем – стварамо статус кво како би та творевина звана Косово постала способна за преживљавање. Ја не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак и мислим да би са Србима и Косоварима требало сести и пронаћи неко решење како да та два народа поновно наду заједнички језик”, каже Хампел.

Говорећи о томе да ли би промена граница између Србије и Косова могла да има негативног одјека и другде на Балкану, он каже да опасност наравно постоји.

„Ми знамо да је целокупни Балкан, не само Косово, и то не само последњих 20, него последњих 100 до 150 година, буре барута. Врло нестабилно и кад су у питању границе. Можда данас некоме звучи чудно, али Аустрија је релативно дуго деловала као умирујући фактор на Балкану”, каже он.

Хампел наводи да западне силе које су након Другог светског рата преузеле главну реч нису увек деловале умирујуће.

„Можда зато што је Французима или Британцима недостајало разумевање за Балкан, за разлику од Аустријанаца који су суседи. Зато би решење о којем се сада говори за Косово покренуло читав низ других питања: шта је с Босном и Херцеговином? Које би ту границе требало да важе? Шта је са српском мањином? Да ли је одвајање опција? Све би то ишло ка променама које не би по сваку цену допринеле миру на Балкану”, каже он.

Говорећи о улози Немачке последњих година на Балкану, он наводи да би се вратио на догађаје у деведесетима када је изгледало да се западне силе враћају својим некадашњим савезницима.

„Ханс Дитрих Геншер је тада брзо признао Хрватску, док су Французи и Британци били наклоњени Србима. Сећам се једног разговора с тадашњим председником БиХ Изетбеговићем који се жалио на британског генерала Роуза и оптужио га за превару”, каже Хампел.

Он додаје да оно што се догађа данас има своје корене и да се Немачка баш није прославила последњих година на Балкану.

„На Косову економским и војним средствима нисмо постигли ситуацију какву смо хтели. Споменуо сам већ да је Косово политички нестабилно. Политичко руководство и држава нису у стању да самостално опстану. Они морају да се ослањају на друге државе, што у себи крије потенцијал за нове сукобе. Немачка је морала боље да искористи позитивни бонус који има у региону, ако на страну ставимо неке иритације између Немачке и Србије. Ми смо своје искуство на Балкану могли боље да употребимо у циљу стабилизације тог региона”, сматра Хампел.

Он такође наводи да је Европа нестабилна за нова проширења.

„Али ми морамо озбиљно да схватимо стремљења земаља Балкана за чланство у ЕУ. Ипак ту постоје и међурешења, између пуноправног чланства и јаце кооперације, или повлашћеног партнерства. Исто предлажемо и за Турску, чије чланство у ЕУ би нас у потпуности оптеретило. Ми можемо да појачамо економске односе са балканским земљама и да укинемо царине. Али пуноправно чланство не видим у догледно време. То би нашкодило и нама и њима”, закључује Хампел. (Танјуг)


Коментари13
463e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
AfD ima prednost u krugu desnicarskih partija u Nemackoj, da se ne sluzi otrcanim jezikom `politicke korektnosti'. Zato je se svi plase, `levicari' i desnicari. U clanku je receno sta svi Nemci misle o proteklim dogadjajima u vezi Srba i Kosovara. Naravno da Kosovari (Siptari je pravo ime, i ja ga ne izgovaram pogrdno) nisu narocito u stanju da izgrade stabilnu drzavu, ali oni radje gledaju u pravcu Albanije, a ne u pravcu Srbije, o tome nema u clanku. Nas interesuje zemlja, KosMet sa sve nasom kulturnom zaostavstinom, a drzavu pre svega interesuju rude i energetski izvori, ali mi definitivno ne bi trebalo da prizeljkujemo da u buducnosti vladamo Siptarima, sto bi pak Nemce, i ne samo njih, umirilo. Jer Siptari su im kod kuce `zabiberili corbu' ;) Ta, nasa uloga `faktora stabilnosti' za tudji racun... Da nemamo sanse da udjemo u EU (isto kao i Turska) znamo jos od Makrona.
Anabela
Ali bas nas briga. Necemo uskoro uzi u EU. To moze da se pokaze kao dobro.
Препоручујем 1
Mirko
Potpuno razuman komentar kojem ne treba ništa dodavati. SFRJ je bila najbolji okvir za narode na balkanu i veliki nisu smeli da dozvole krvave ratove. Ona je već bila labava federacija i trebalo je integrisat u EU kao celinu, podsticat razvoj i slobodu kretanja ljudi i kapitala. Vidite kako kriminalci uspešno saradjuju na prostoru bivše SFRJ, ali njih ne povezuje ljubav bratstvo i jedinstvo nego ekonomski interesi.
Sinisa
Onoga dana kada je promenjen Ustav Srbije i Kosovu i Vojvodini ukinuta autonomija,a ostavljeni glasovi u Predsednistvu da bi marionetske vlasti tih pokrajina donosile Srbiji nadmoc u Federaciji i sluzile iskljucivo za politicke zloupotrebe,kada je u taj Ustav Srbija unela Ministarstvo odbrane i spoljnjih posloa sto je sve bilo potpuno krsenje Ustava SFRJ poceo je raspad SFRJ,a u tom paketu i odvajanje Kosva od Srbije. Sada moze da se prica da su Nemci ovo,Francuzi ono ali ko je posten i nepristrasan zna istinu i nista mu ne znace ove nebuloze i naknadne pameti nemackih ili bilo kojih drugih poslanika.
Момо
Када је промењен Устав Југославије којим су покрајинама дати и атрибути република, покрајинске марионетске власти су преко СКЈ почеле надгласавањем да раде против своје Републике. Био је то нови напад на најбројнији и најугословенскији народ Југославијe, односно на Југославију. Да закључимо г. Синиша: 1974. године је променом Устава СФРЈ почео распад СФРЈ.
Препоручујем 28
miran
nisi u pravu, NISI! raspad Jugoslavije je poceo Ustavom iz 1974!Ali mozda tada nisi bio ni rodjen, pa je to olaksavajuca okolnost!
Препоручујем 55
Стеван Беслаћ
Свима је јасно да је све ово припрема за велики обрачун са Русијом. Мета је Русија а ми смо фактор који им није поуздан и једноставно смо по плану требали да будемо сведени на ниво да нисмо никаква претња која ће остати у залеђу. Нисмо ми на геополитичком плану да урадимо ништа боље од овога што имамо сада. А ови гласови који се чују, су гласови оних који су и против конфронтације са Русијом. Једноставно, те струје немају власт у овом тренутку и не могу ништа да промене. Могуће да је Трамп један од првих који ће вероватно ослободити народе од јарма политике која нема упориште у народу.
nikola andric
Opste poznata istina je da se bogati razdvajaju od siromasnih. U Italji se ta cinjenica vidi kod pokreta ''Sever''; u Spaniji kod Katalonije u Nemackoj kod Bavarije, itd. Stariji medju name se sigurno secaju ''federalnog fonda'' u Jugi koji je imao samo jedan smer: od Slovenije, Hrvatske i Srbiju u ''rupu bez dna'' od ''nerazvijenih pokrajina''. Najsiromasnija medju njima je bilo Kosovo. To je jedan od razloga za napustanje Juge od Hrvata i Sovenaca. U vreme Juge najbogatijih republika. Ako se navedena ''logika'' Paula Hampela prosiri onda bi bilo jasno da i Crna Gora , Bosna a mozda i Makedonija koje su u doba ''federalnog fonda'' bili stalni korisnici ali nikad donatori spadaju u istu (ekonomsku) situaciju kao Kosovo. Sve su to ''Pandorine kutije'' koje je bolje odrzavati zatvorenim. ''Svaki entitet'' mora imati sopstven identitet jerbo bez identiteta nema entiteta. Kao sto svi (treba) da znamo svako ima sopstvene muke. Otuda nasa narodna: ''brigo moja predji na drugoga''.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља