Написао сам песму за тебе – каже младић конобарици, а она му одбруси: – Плати рачун, па пиши шта хоћеш!
Не одустајући од намере да је освоји, он додаје: – Нисам имао папира, па сам написао на салвети, а и оловка ми је фалила. Писао сам очима. Девет редова…
– И како се зове та песма? – пита девојка, а удварач врисну од смеха: – Швајцарска!
Ово је и назив представе Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке која је отворила нову сезону у Београдском драмском позоришту.
По тексту Петра Михајловића комад је режирао Милан Нешковић. Ауторску екипу чине и драматург Маја Тодоровић, костимограф Ивана Јовановић и композитор и аутор видео-пројекција Петар Билбија. У глумачком ансамблу били су Жељко Еркић, Слађана Зрнић, Драгослав Медојевић, Данило Керкез, Белинда Божичковић, Горан Јокић, Жељко Митровић, Борис Шавија, Златан Видовић и Миљка Брђанин.
Они у овој драми покушавају да нађу одговор на питање да ли је за срећу важно где смо или ко смо ми и с ким смо. Питање је актуелно на нашим просторима јер се често говори о одливу мозгова. Неки одлазе, а други траже оправдања да остану. Швајцарска је и земља о којој се машта и у којој је живот можда лепши и бољи.
