петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30
ЛИЧНОСТИ

Чувари лепог језика

Мало сам сит тог савременог језика, искривљеног, нетачног, баналног. Постоји потреба за језичком лепотом. Када глумац изговори Ћосићеву реченицу, то ће да остане као телевизијска баштина. Да не говорим о осећању нас који те реченице изговарамо... То има виши смисао. Чувамо језик и изнова га оживљавамо, каже Горан Шушљик, продуцент серије „Корени” која ће се приказивати од октобра на РТС-у
Аутор: Снежана Чикарићсреда, 12.09.2018. у 08:00
Горан Шушљик (Фото РТС - "EYE TO EYE")

Горан Шушљик воли изазове. Глумац који највише себе види у позоришту, позоришни редитељ који има „жицу” за свет продукције ускоро ће се, управо као продуцент, представити још једном серијом рађеном по роману домаћег аутора. После „Чизмаша” у октобру пред гледаоце РТС-а стижу „Корени”, серија рађена по истоименом роману Добрице Ћосића. У њој је Шушљик и продуцент и глумац а сценарио је поверен провереном сараднику из „Чизмаша” Ђорђу Милосављевићу, режија Ивану Живковићу са којим је закорачио у свет продукције када је радио „Хадерсфилд”, филм који се и дан-данас радо гледа.

– Ето, опет смо се спојили – каже задовољно Шушљик који је својевремено са Небојшом Глоговцем покренуо продуцентску кућу како би екранизовао позоришну представу „Хадерсфил”.

Кућа, која сада броји двоје запослених, добила је назив „Eye to eye” („Око оку”) који је осмислио покојни Глоговац, великан српског глумишта, Шушљиков колега и пријатељ, који се убрзо из те приче повукао јер себе у њој није више видео.

– Мени је било интересантно па сам остао – прича Шушљик и признаје да се „препознао” у овој причу за коју је потребно и нешто што се не зове само таленат и љубав према глуми.

Спојио је оно што воли, читање књига, са оним што ради и резултат је још једна екранизација познатог дела.

Од „Хадерсфилда” је стигао до екранизације Ћосићевих „Корена” за које је окупио глумачку екипу на челу са Жарком Лаушевићем који тумачи лик Аћима.

– „Чизмаши” су били добри а ово је одлично. Имали смо премијеру у Врњачкој Бањи где смо приказали две епизоде. Било је око хиљаду људи и – мук у гледалишту. То ми је потврдило да је могуће урадити нешто драмски, нетипично у овом времену а да се не изгуби на изразу. Пренети на екран оно о чему је Добрица Ћосић писао а писао је о нама не само тада већ и сада. Чудно је што нико, још од романа „Далеко је сунце”, није екранизовао ово Ћосићево дело. У добрим је традицијама неких других народа да се озбиљно баве литературом, попут Енглеза. Они то раде на високом стандарду и са љубављу. Овде смо ми покушали то да применимо, да спојимо љубав и стандард – прича Горан Шушљик који је окупио добру екипу како би на ТВ екран пренео магију Ћосићеве приче.

– Имамо велики број одличних глумаца али није једноставно направити укомпонован глумачки тим да заједно раде. Овај пут се остварило нешто више од мог очекивања на челу са Жарком Лаушевићем који нас је предводио. Ту су и Игор Ђорђевић, Слобода Мићаловић, Радован Вујовић, Дара Џокић, Ненад Јездић, Бојан Жировић, Радоје Чупић, Аница Добра, Богдан Диклић, Небојша Дугалић... И они који се појављују само на моменте, били су одлични. Снимали смо десет недеља у необичном амбијенту који је био једино могуће решење сценографа Миленка Јеремића. Он је нашао аутентично село без којег не би било „Корена” – прича глумац који је продуцентски посао учио уз рад и, како каже, често на грешкама.

Шта је то што све више глумаца на нашим просторима „тера” да се баве продуцентским послом, питамо га. Он објашњава:

– Бити продуцент је све и ништа. Постоји школа и ту се школују продуценти али неке ствари се не могу научити. Или се могу научити уз рад. Неспорно је да постоји нека глумачка енергија која покреће све те људе да се баве продукцијом, да остварују пројекте, идеје, своје снове којима се ми и бавимо. Одувек је било и биће људи који не могу да седе и да чекају па се прихвате посла који није нимало једноставан. Захтева енергију, стрпљење подразумева велики стрес.

О томе да ли се до пара долази лако или тешко, Шушљик каже:

– Морам да признам да нас је, уз помоћ колега и пријатеља, подржало неколико великих компанија које су спасиле ствар и затвориле буџет, мали за овакву једну серију. Никакву корист од тога нису имали а сви су били зачуђени да се ради овакав пројекат. Ја сам имао среће, али знам да је тешко, нарочито ако производ није комерцијалан. Тешко је, али уз неки ветар, неку срећу, приведе се све крају. Не волим да кукам.

На серији „Корени” Горан Шушљик је радио две и по године што мисли да и није предуго јер се многи пројекти раде и дуже.

– Сам процес траје дуго. Није то по принципу помислиш и то се деси, разни су ту преговори, прави тајминзи...

Свиђа ли вам се да се враћате у епоху, питамо га а он каже како након два пројекта не може да тврди да је баш тако.

Видећемо шта ће бити следеће. Мени се то свиђа, имам слике у глави и зато то радим. А право да кажем, мало сам и сит тог савременог језика, искривљеног, нетачног, баналног. Постоји потреба за језичком лепотом. Када глумац изговори Ћосићеву реченицу, то ће да остане као нека телевизијска баштина. Да не говорим о осећању нас који те реченице изговарамо... То има неки виши смисао. Чувамо језик и изнова га оживљавамо – категоричан је наш саговорник.

Има ли нових пројеката на видику, питамо а он каже:

– Нема. Још нисам изашао ни из овог. Има гомила папира, рачуна. Када сам улазио у овај посао нисам знао да је то тако. Нисам знао шта ме чека што је добро јер иначе то не бих радио. Доста је то све компликовано, иако сада имам већ прилично искуства. Двоје људи раде док се трупе поново не окупе. Када се снимање заврши, трупе побегну. Али, веома сам задовољан и захвалан на могућности да се бавим тиме.

Кола се, ипак, крећу

Како бисте дефинисали нашу филмску, телевизијску, позоришну сцену?

– Моментално се доста ради. Ваљда ће из те количине да се искристалише и континуирани квалитет. За сада није све унисоно, али немамо другу опцију. Има одличних глумаца, раде се добри али и лоши пројекти. Али се раде. Упркос кризи, кола се крећу. У месецима када се највише снима не можеш да окупиш људе јер долазе стране продукције којима ми не можемо да парирамо по ценама. Има људи, али их нема довољно.

Моја прва криза

Позориште је моја прва и најважнија ствар. Ја сам пре свега позоришни глумац, само сам се мало измакао. Имам стални ангажман у Југословенском драмском позоришту а позоришна режија је дошла јер сам желео да креирам па сам и школу завршио код дивног професора Слободана Унковског. Можда се најприродније осећам када режирам. Чак је и мој покојни професор Влада Јевтовић хтео да ме упише на драматургију јер је говорио да много размишљам а мало радим. Да, била је то моја прва криза.


Коментари0
15968
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља