понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:23
У НОВОМ „МАГАЗИНУ” У НЕДЕЉУ 9. СЕПТЕМБРА ЧИТАЈТЕ:

Носталгија у Трсту

субота, 08.09.2018. у 10:00
(Фото: М. Мијушковић)

У Трсту живи око 10.000 Срба, који се у туђини удружују, испомажу и негују традицију. Активно ради Удружење Срба „Вук Стефановић Караџић”, као и Српско културно-уметничко друштво „Понтес” (Мостови). После бомбардовања, 1999. године Срби су углавном посао у Италији налазили на грађевини или као возачи камиона. Али, међу њиховом децом, која су овде одмалена или су рођена у Италији, данас има доста инжењера, лекара, професора... Већина Срба који живе и раде у Трсту, стигла је из Браничевског округа, махом Пожаревца и околине, Великог Градишта, а данас не крију да живе у вечитом раскораку између носталгије за родним крајем и жеље за бољим животом. Црква им је овде нека врста уточишта. Српски храм посвећен Светом Спиридону чудотворцу, један је од најлепших у дијаспори.

Оливера Милошевић

10 ПИТАЊА О ШТЕДЊИ
Девизе чувају, на динару зарађују

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије за „Магазин”” открива да је динарска штедња грађана положена код банака у Србији, према последњим подацима, превазишла 55 милијарди динара, а девизна штедња износи 9,7 милијарди евра, а објашњава и ко и како највише штеди у Србији и који су мотиви да новац поверимо банкама. Штедња је најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу. Свакако да има грађана чији је мотив и физичко чување новца, али ако се посматра динарска штедња, може се рећи да је остваривање прихода од штедње кроз више камате важан разлог који опредељује грађана за овај вид штедње. Иако је динарска штедња од 2012. године повећана пет пута, она у девизама је и даље доминантна и износи 95 одсто укупних депозита

Јована Рабреновић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Сласт и горчина освете

(Срђан Печеничић)

Зоран Миливојевић у новој колумни објашњава зашто је важно разумети ову појаву и душевно стање из које проистиче. Иако је у данашње време крвна освета ретка појава, у свакодневном животу људи често имају порив да се некоме освете. Са осветом су повезана разна деструктивна понашања чији је циљ да неко други пати или буде уништен. Увек произлази из осећања мржње и презира усмерених ка другоме као особи, а главна позорница за испољавање освете су раскиди емотивних веза и разводи брака, али и односи са суседима или колегама

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Естонија
Беле ноћи у Талину

У граду на обали Финског залива, који запљускују воде хладног Балтичког мора, лети ни у поноћ нема мрклог мрака, а некада је ово било летовалиште породице руског цара Николаја Првог. Изван старих зидина, престоница најмање балтичке републике је модеран европски град, на чијим улицама можете угледати самовозећи аутомобил. У неким деловима Талина, града са 430.000 становника, већ три године крстаре и доставни роботи естонске стартап компаније „Старшип”, мада још увек уз људску пратњу.

Руси чине 30 одсто од 1,3 милиона становника Естоније, земље мало мање од Србије без покрајина, која је од 2004. чланица ЕУ и НАТО-а.

Текст и фотографија:Јелена Каваја

НЕ САМО О ПОСЛУ: САЊА ВРАНЕШ
Електротехника у генима

(Фото: из личне архиве С. Вранеш)

Она је редовни професор на Електротехничком факултету, доктор наука, говори пет језика и већ шест година је генерални директор Института „Михајло Пупин” у Београду. Као експерт за информатичке технологије Уједињених нација и Европске комисије, много пута се уверила да нашу памет свет тражи и поштује. У њеној фамилији чак је десет електроинжењера, али ватерполо и други спортови су део породичне традиције.

Мирослав Стефановић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари0
d2cb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља