среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Сласт и горчина освете

Увек произлази из осећања мржње и презира усмерених ка другоме као особи, а главна позорница за испољавање освете су раскиди емотивних веза и разводи брака, али и односи са суседима или колегама
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 10.09.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Иако је у данашње време крвна освета ретка појава, у свакодневном животу људи често имају порив да се некоме освете. Како су са осветом повезана разна деструктивна понашања чији је циљ да неко други пати или буде уништен, освета је важан друштвени проблем. Зато је важно разумети ову појаву и душевно стање из које проистиче.

Иако су и освета и казна реакције на неку доживљену велику неправду, између њих постоји велика разлика.

Није исто што и казна

Они који кажњавају познају разлику између особе која је нешто урадила и њеног неприхватљивог поступка. То је оно хришћанско: мрзим грех а не мрзим грешника. Зато казна није усмерена на особу, већ на њен поступак. Циљ казне је да особа одустане од неприхватљивог понашања и да се друкчије понаша у будућности.

 Освета је увек усмерена на особу зато што онај који се освећује сматра да је други зао тако да је „заслужио” да пати и да буде уништен психички, емотивно, социјално или физички.

Европска правна традиција разликује казну од освете јер полази од тога да се људи, па и они који су извршили злочин, могу променити. Из тог разлога у европском правном систему не постоје институти доживотног затвора и смртне казне. Сматра се да су доживотни затвор и смртна казна израз односа према особи која се унапред сматра злом и непоправљивом, и да зато заправо нису облици кажњавања, већ освете друштва над појединцем.

У племенском друштву када припадник једног племена или братства убије припадника другог племена или братства, освета је првенствено однос љубави и поштовања према жртви. Одатле долази реч „освета” јер се жртва тек након чина освете може сматрати светом, то јест освећеном. Одатле је произлазио и морални императив да жртва мора бити освећена, према народном: ко се не освети, тај се не посвети.

Ова врста освећивања заједнице стварала је „спиралу освете” тако што би се једни осветили другима, што је друге приморавало да се освете првима, након чега би се први поново освећивали другима, стварајући бесконачни трансгенерацијски круг међусобног освећивања.

Освета произлази из осећања мржње. За разлику од љутње и беса, који су увек усмерени на понашање као снажан захтев другоме да промени понашање, мржња и презир су усмерени ка другоме као особи. Док је презрен онај који се сматра недостојним, безвредним људским бићем, које не заслужује ни да буде погледан (одатле и реч „презир”), мрзи се онај који се сматра злом особом, која је неким својим поступком доказала да је опасна и деструктивна. Зато мрзитељ сматра да је други толико зао и штетан, да није заслужио да живи, односно да ако је жив да мора да пати због своје злоће.

Иако је мржња главни разлог за убиства, већина оних који мрзе и свете се тако што покушавају да натерају другог да пати. Главна позорница за ову врсту освете јесу раскиди емотивних веза и разводи брака, а друга два поља свакодневног живота у којима се појављује мотив освете су односи са суседима и односи у радној организацији.

Када један супружник сматра да га је други искористио, изманипулисао и издао, иако му је први поклонио „најбоље године” свог живота, тада закључи да му је други „упропастио живот”, чиме себи даје право да осветнички упропасти живот оном другом. Тај начин размишљања је типичан за оне тешке разводе и раскиде који на крају воде у то да сви укључени, а највише деца, постају губитници. Главна средства у овим осветама су заједничка имовина и заједничка деца, у зависности од процене шта ће више заболети оног другог.

Подршка која води у трагедију

Типично је да након осветничког чина једног партнера, други партнер закључи да је први зао, тако да и он почиње да мрзи и да се свети. То само потврђује првом да је други заиста зао, тако да настаје спирала појачавања освете на освету.

Они који мрзе и свете се по правилу траже моралну подршку од блиских људи, рођака и пријатеља. Оваква подршка само појачава деструкцију и некада води ка трагедији. Ако већ не можемо некога уверити да извршена освета није услов да би наставио да поштује самога себе, никако га не треба подржавати, већ га треба одвраћати.


Коментари1
1aded
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

слободан
Цитат из Горског вијенца:"Иван часом наздрави освете,светим пићем Богом закршћеним."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља