петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Почела предизборна кампања у Републици Српској

Кандидати за место председник РС Жељка Цвијановић и Вукота Говедарица, док у трку за члана Председништва БиХ улазе Младен Иванић и Милорад Додик
Аутор: Младен Кременовићпетак, 07.09.2018. у 22:00
Почела битка за гласове: Милорад Додик и Жељка Цвијановић (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Политичке партије озваничиле су лепљењем плаката и дељењем програмског материјала почетак предизборне кампање за изборе заказане за 7. октобар, на којима ће грађани Републике Српске изабрати власт која ће је водити у наредне четири године.

Председника РС грађани бирају с територије РС директним изборима, а најозбиљнији јесу кандидати два политичка блока – Жељка Цвијановић, актуелна премијерка РС пореклом из Теслића, и Вукота Говедарица, рођен у Гацку, иначе председник СДС-а, највеће опозиционе партије.

Победник за позицију у Палати републике у Бањалуци има обавезу да именује мандатара за састав Владе РС. Обично, мандат се даје оном ко може да обезбеди већину у Народној скупштини РС, у којој седи укупно 83 посланика, који се такође бирају директно, од стране грађана Српске.

Што значи да актуелна премијерка РС Жељка Цвијановић има намеру да уколико добије подршку бирача преузме позицију на којој је тренутно њен партијски председник Милорад Додик, који након два узастопна мандата у Палати републике нема уставну могућност за поновно кандидовање на то место.

Додик ће покушати да освоји место у Председништву БиХ у Сарајеву. На то га место бирају такође грађани Републике Српске и на тај начин делегирају српског члана у трочлано председништво, где друга два члана, хрватског и бошњачког, бирају грађани у другом ентитету, то јест Федерацији БиХ.

Вукота Говедарица и Младен Иванић (Фото Српска демократска странка)

Младен Иванић каже да је мирном политиком извукао Републику Српску с радара светских сила и увукао је у мирније политичке воде бранећи српске интересе тихом политиком, док Милорад Додик најављује како у Сарајеву треба да се припреме за другу врсту политике.

На изборима за тачно месец бираће се и представници у заједничким институцијама БиХ у Сарајеву. Специфичност Парламентарне скупштине БиХ јесте то што се у Представнички дом (први од два дома) посланици такође бирају у две, условно речено – одвојене јединице. Наиме, за посланике из Републике Српске резервисано је 14 посланичких места, а за оне који се бирају с листа политичких партија у Федерацији БиХ резервисано је 28 уставно гарантованих посланичких места. У зависности од тога које партије из РС ће имати већи део од 14 посланичких места гарантованих за РС и који се бирају на територији Српске, зависи њихово учешће у власти у Савету министара БиХ.

Теоретски, потребно је најмање пет посланика, од њих 14 из РС, да би нека одлука или закон у парламенту имали такозвану неопходну ентитетску већину. Исто тако, постоји ентитетска већина и за Федерацију БиХ коју чини десет посланика, а сем те две већине, да би била установљена власт на нивоу БиХ, потребно је обезбедити и просту већину, то јест 22 посланика у Представничком дому.

Сем Представничког дома, у Сарајеву постоји и Дом народа парламента БиХ. Српске делегате у Дом народа парламента БиХ делегира директно Бањалука, то јест они тамо иду тако што их именује Народна скупштина РС, и то најчешће три делегата из реда власти и два делегата из опозиције. Бошњачке и хрватске делегате, њих десет укупно, делегира федерални ниво власти, то јест ентитет Федерација БиХ.

У наредном четворогодишњем мандатном периоду, место председавајућег Савета министара БиХ (на ком је тренутно Денис Звиздић из СДА) треба да припадне, по систему ротације, представнику српског народа. Такође, на октобарским изборима бира се власт и за ентитет Федерације БиХ, као и за десет кантона који тамо постоје.


Коментари0
13855
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља