уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:06
ИНТЕРВЈУ: ИВАН САЛАТИЋ, редитељ

Море је држава за себе

И филм „Ти имаш ноћ” почиње на мору, било ми је важно да изађем из простора скучености у ширину и лепоту
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 07.09.2018. у 22:00
Иван Салатић (Фото Д. Лакић)

Венеција, Лидо – У угледном паралелном програму Недеља критике на 75. Венецијанском фестивалу, светску премијеру први пут је имао и један црногорски филм, уз то и први дугометражни играни филм Херцегновљанина Ивана Салатића (1982), награђиваног већ за кратке филмове „Заклони“ и „Дворишта“, у чијој је производњи као земља копродуцент учествовала и Србија, али и Катар преко свог филмског фонда.

Салатићев филм „Ти имаш ноћ“ доноси и сву тежину данашњег живљења без јасног циља и јасног погледа у будућност, а говори и о нестајању не само људи, него и радости стварања и суштинских вредности. Млади аутор, чији су филмски узори француски и кинески аутори Робер Бресон и Ху Шијао Шјен, за „Политику“ говори о својој инспирацији, коренима и поднебљу, својим надама, указујући и на природну генерацијску сарадњу са српским редитељем и продуцентом Стефаном Иванчићем, са којим је сарађивао у овом филму...

Стилски „Ти имаш ноћ” подсећа на ваше кратке филмове, нарочито на филм „Дворишта”, значи ли то да сте се већ стилски сасвим одредили?

Искуства из мојих претходних филмова на неки начин су се слила у овај. Дугометражни филм даје много већи простор у којем можеш и да се распишеш много више. Наравно, поднебље је исто, чак су и неки ликови исти који се појављују изнова и изнова, али ми је било најважније да свој први дугометражни филм снимим управо тамо где сам одрастао. Обично је то тако с првим филмовима – причају о месту одрастања аутора и о људима од којих је потекао, јер се треба одредити према свему томе у неком тренутку и са неким стварима раскрстити. Први филм је шанса да се то уради.

Рођени сте у Дубровнику?

Само сам рођен у Дубровнику, јер је из Херцег Новог било тада брже и боље доћи до породилишта у Дубровнику, него у Котору, тако да су и то неки од парадокса нашег одрастања у том делу света и нашег времена.

У малом граду Херцег Новом пронашли сте инспирацију за све ваше филмове?

Мислим да имам среће што сам одрастао поред мора, јер је море држава за себе. И филм „Ти имаш ноћ” почиње на мору, било ми је битно да изађем из тог неког простора скучености у ширину и лепоту. Наравно, мој филм се не бави лепим стварима, већ проблемима, али почиње на отвореном мору и жељом главне јунакиње да кроз рад дође до неке друге средине у којој би за њу могло бити лепше. Али, дешава се то да ми у филму пратимо њен повратак кући и кроз тај повратак упознајемо остале филмске актере.

Ти остали актери су заправо група људи као један протагониста. Сви они полако нестају?

Сви они се боре да у друштву у којем живе поставе ствари да оне функционишу, али све то пропада и они зато полако нестају. Зато постоји у филму тај архивски снимак доласка брода у бродоградилиште захваљујући коме видимо да су тада постојали на стотине људи који су радили и градили и били срећни у том колективу. Није ми била намера да правим носталгичну причу о прошлом времену, али је чињеница да су ти људи тада постојали, радили и градили заједно и веровали у будућност. Ми данас имамо духове тог времена и све се на неки начин распада и одлази на разне стране и поставља се питање шта је оно са чим ми остајемо.

Отуда и наслов филма – Ти имаш ноћ?

Да, имамо ноћ. Ноћ свакако значи нешто што треба пребродити, не знаш тачно шта се све ту може десити и није ти јасно, а са друге стране ноћ може да значи и да можеш да одеш у шуму и да се бориш или да се тамо сакријеш од непријатеља. Сам крај филма је нешто што је тешко објаснити речима.

Филм има и једну важну премису?

Почео сам од осећања да ствари полако нестају без шансе да се реинкарнирају. Сви људи у мом филму покушавају да нађу посао и у томе не успевају, говоре о томе да ми више не производимо ствари и да се више никада неће десити тако нешто. Када кажем рад мислим и на размишљање и на планирање, јер без идеје шта ћемо у будућности да радимо и шта сада производимо и сами ћемо нестати. То је та премиса.

Је ли то проблем за вашу генерацију која би да гледа напред, али у шта?

Није тај проблем везан само за наш простор. Ми сада живимо у некој перманентној транзицији која је за нас чистилиште, али читав свет је у транзицији и нико не зна куда ће то све да одведе. Код нас постоји старија генерација и ентузијазам с којим су они градили, а постојимо и ми који смо суочени са тим да не видимо даље од носа и не можемо да смислимо шта је то наша будућност. Филм заправо и поставља сва та питања.

Ви очигледно видите даље од свог носа. Венеција је добра одскочна даска, али где себе у свом послу најбоље видите?

Ја сада видим себе као некога ко ради филмове. Сам рад на филму ме највише занима, а све ово около је нешто пратеће, оно што се мора. Најбоље и најприродније се осећам када радим и не бих волео да чекам десет година на следећи филм, него бих одмах ушао у нови пројекат.

Постоје ли за то реалне могућности?

Што се мене тиче, моја снага је ту. Ако буду постојала средства, ја ћу одмах почети са радом, јер већ имам конкретан план за следећи филм. И иначе сматрам да треба снимати у континуитету и стварати оно што се зове „body of work”, како бих тек после петог или шестог филма тачно знао шта и како знам. Човек ради филм и са оним што зна и са оним што не зна.

Да ли у Црној Гори постоје услови за све то, јесу ли у вама препознали вредност?

Мислим да јесу. Јуче на светској премијери био је и наш министар културе и мислим да му је било јако пријатно када је челник програма Недеља критике с поносом представио први црногорски филм који учествује на Венецијанском фестивалу. Наравно, живимо у таквом стању да не знаш сутра шта ће бити, али се надам да ћу имати људе са којима ћу моћи да наставим да радим, а ту је и наш Филмски центар који је почео да ради добре ствари.


Коментари0
a85db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља