понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41
ДИВЉА ГРАДЊА У СРБИЈИ

Пет милиона нелегалних објеката

У последње две године срушено 500 нелегалних објеката, а легализовано 176.984
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 07.09.2018. у 22:00
Рушење бесправно подигнуте двоспратнице у Београду (Фото А. Васиљевић)

Број бесправно подигнутих зграда и кућа расте из дана у дан, судећи према најновијој процени Републичког геодетског завода (РГЗ), која указује да у Србији има чак око пет милиона нелегалних објеката. Међутим, тај податак требало би узети са резервом, јер не мора да значи да, ако нека непокретност није укњижена она нема ни грађевинску дозволу.

– До сада се веровало да је број бесправно изграђених објеката око милион и по. Захваљујући сателитском снимку Србије, већ сада можемо да кажемо да их има око пет милиона. Реч је о огромном мртвом капиталу, на који не може да се подигне хипотека, нити може да се уложи у стартап бизнисе и слично – рекао је директор завода Борко Драшковић.

Систем сателитских снимака уведен је превасходно због реализације пројекта масовне процене вредности непокретности, али се користи и у поступку озакоњења нелегално изграђених објеката.

– На основу обрађених података за 60 одсто територије, утврђен је тренд по којем је број објеката који нису уписани у катастар непокретности или су знатно измењени у односу на уписане приближно једнак броју објеката који су уписани у катастар непокретности – наведено је сајту РГЗ-а.

Имајући у виду наведено и чињеницу да је тренутно у катастар непокретности уписано приближно 4,75 милиона објеката, долази се до закључка да постоји око пет милиона објеката који нису уписани у катастар непокретности, чак и под претпоставком да 10 одсто оних евидентираних у Регистру објеката не буде предмет уписа у катастар непокретности, образложено је на порталу РГЗ-а.

Међутим, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре немају информацију на основу којих је чињеница процењен укупан број незаконито изграђених објеката.

– Посебно напомињемо да се објекти на којима није уписано право својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно у катастар непокретности, не могу нужно сматрати незаконито изграђеним објектима. Постоје објекти изграђени са грађевинском дозволом после чије изградње није исходована употребна дозвола, а тек након њеног добијања стиче се услов за упис у катастар непокретности – наводе у Министарству.

Истичу и чињеницу да се објекти изграђени у градским насељима до 1948. године, стамбене зграде изграђене на сеоским подручјима до 1961, као и остали објекти израђени на сеоском подручју до 1973. године, такође не могу сматрати незаконито изграђеним. Сви наведени објекти нису предмет озакоњења (легализације) јер нису изграђени незаконито, иако их катастар нема у евиденцији.

У министарству наглашавају да се објекти не могу третирати исто у смислу уписа у катастар непокретности и у евиденцију незаконитих. Катастар бележи сваки посебан део објекта, дакле сваки стан у некој згради, док се, на пример, објекат који се састоји из више стамбених јединица у евиденцији незаконито изграђених објеката третира као један објекат, односно као целина у грађевинском смислу.

Надлежни из Министарства не наводе колико нелегалних објекта у Србији има према њиховим подацима и да ли тај број расте, мада су раније процењивали да их има око милион и по.

– Како је време издавања грађевинских дозвола осам радних дана, ни време чекања на издавање грађевинске дозволе више не може бити оправдање за незакониту градњу. Редовно контролишемо градилишта у намери да спречимо бесправну градњу – кажу у Министарству.

На питање колико је таквих градитеља до сада кажњено, будући да је градња без дозволе кривично дело, одговарају да грађевински инспектор, осим доношења решења о обустави радова, уклањању објекта и затварању градилишта, има дужност да поднесе кривичне и прекршајне пријаве против незаконитог градитеља, те је даља надлежност кажњавања у делокругу правосудних органа.

Они, пак, наводе да је током 2016. и 2017. на подручју Србије срушено 500 нелегалних објеката.

Истичу да је у последње две године легализовано више бесправних објеката него у претходних петнаест. Прецизније, од ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката, па до 31. августа 2018, донета су 176.984 решења о озакоњењу. У претходних 15 година, на основу свих ранијих закона који су се бавили легализацијом, донето је свега око 151.000 решења. Може се рећи да је тек последњи закон, а било их је пре тога пет – дао неке ефекте.


Коментари16
afc80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan
Kad je Kaludjerica nastala? sigurno nije of 1990, a partaje po Dorcolu? to su is to tekovine komunizma, nemojte to zaboravimo...
Andra
- Pa ta je cudno sve sto se gradili ili skoro sve od 1945 pa na ovamo kako u privatnoj tako u drzavnoj reziji nema dozvolu...Nista novo. Komunizam je sa sobom done o i javasluk...
Bane
Moj ujak je davnih 80-tih godina u Zemunu pokušao da podigne nadstrešnicu u dvorištu kuće, ispod koje bi parkirao vozilo. I znate šta se desilo - u roku od 24 sata su se stvorila dva inspektora i naložili da se to sruši. Tzv. DEMOKRATIJA je donela javašluk zato što su je u našem slučaju ljudi poistovetili sa ANARHIJOM
Препоручујем 4
Братимир
До 1990. ниси могао ашов да забодеш у земљу без дозволе. Инспекција ми је долазила једном недељно. Од 1990. настаје тотални хаос и траје све до данас.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора
Nenad
Divlja gradnja kao neplanska gradnja bitno ugrozava i onu legalnu i uopste kvalitet zivota u doticnim sredinama. Stvaraju se favele i haoticna prenatrpanost gde je tesko odrzavati i elementarnu higijenu a kamo li zdrav zivot. Ljudi, narocito oni mladi nisu ni svesni da ih i to navodi na bezanje kad vide kako su lepo uredjeni gradovi na zapadu bez i jedne jedine neplanske gradnje a sa brojnim, lepim i prostranim parkovima.
jovan popovic
Pet miliona nelegalnih objekata u zemlji of sedam miliona stanovnika. U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu nistase ne radi po planu.
Драган
Шта ће бити са кућама синова Томе Николића које су нелегално изграђене на земљишти које није предвиђено за то? Кад то порушите онда ће и други прихватити легализацију. Ако Тома може шта хоће и како хоће, зашто би други поштовали законе?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља