четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:09

Нови лекови ускоро на позитивној листи

Међу приоритетима је терапија за оболеле од мултипле склерозе, псоријазе и меланома. – Фармацеутске куће нуде повољније услове за испоруку иновативних медикамената
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 07.09.2018. у 22:40
Финансијске могућности здравственог система диктирају избор терапије (Фото ВМА)

Састанак Републичке централне комисије за лекове биће одржан у наредних месец дана, а тада ће бити разматрано и увођење нових иновативних терапија које ће моћи да се добију о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. Према ранијим најавама, међу приоритетима за стављање на позитивну листу лекова су терапија за оболеле од мултипле склерозе, псоријазе и меланома.

Одлуку о томе који ће се лекови наћи на листи са нестрпљењем чекају и пацијенти и лекари и фармацеутске куће.

Бојан Тркуља, председник Удружења произвођача иновативних лекова ИНОВИА, објашњава да, када се наша држава упореди са земљама у окружењу, према подацима из упоредне студије објављене 2017. године, пацијенти у Румунији имали су на располагању два пута више иновативних лекова од нас, док је онима у Бугарској и Хрватској било доступно између три и пет пута више најсавременијих терапија. Оволики заостатак за регионом резултат је вишегодишње праксе ограничавања доступности иновативних лекова, сматра он и додаје да се тај тренд неће променити без системског решења овог проблема.

– Иновативни лекови имају одлучујући значај за постизање највишег нивоа јавног здравља. Када се у некој терапијској области појави иновативни лек, захваљујући смањењу оболевања и смртности, али и кроз смањење нивоа нежељених ефеката, бољу подношљивост, другачији пут примене лека и већи квалитет живота пацијената, омогућава се много ефикасније лечење у односу на до тада познати златни стандард. Због тога је у свету иновативност препозната као кључни допринос за постизање бољих решења и уведени су механизми који осигураницима убрзавају доступност таквих лекова. И у нашем законодавном оквиру предвиђене су сличне процедуре, додуше у знатно мањем обиму, али је проблем што се не примењују у пракси – наглашава Тркуља.

Наш саговорник подсећа да је, уместо на вредност коју иновативни лекови доносе како пацијентима, тако и здравственим системима, фокус стављен на цену, потпуно занемарујући бројне фармакоекономске студије које су показале да инвестиција у иновативне терапије кроз повећање ефикасности лечења средње и дугорочно штеди новац здравственим системима, али и друштву у целини.

Данас је немогуће проценити у коју је терапијску област најпре потребно инвестирати, сматра Тркуља, већ је то проблем који се мора решавати системски. У земљама нашег окружења формирани су издвојени фондови за терапију иновативним лековима и пронађени алтернативни видови финансирања, што је једино решење које бисмо и ми морали да применимо уколико желимо да зауставимо заостајање.

– Иновативна фармацеутска индустрија у нашој земљи показала је спремност да буде партнер у том процесу и оно што ми можемо да понудимо јесу најповољнији услови за испоруку најефикаснијих лекова. РФЗО и Министарства здравља исказали су отвореност за дијалог на ову тему, па је, будући да се током септембра довршавају финансијски планови за наредну годину, прави тренутак да се предузме одлучна акција како бисмо се вратили у ред земаља чији осигураници имају на располагању најбоље лекове које медицина у овом моменту може да понуди – додаје Тркуља.

Проф. др Славица Ђукић Дејановић, неуропсхијатар и министарка у Влади Србије, истиче да се у Министарству здравља улажу максимални напори да се што више иновативних лекова стави на позитивну листу, како би за наше пацијенте постојале различите терапијске опције.

– Примена иновативних лекова треба да буде строго повезана са индикацијама за које су ти лекови доказано ефикасни и ефективни, наравно, у складу са финансијским могућностима здравственог система. Њихово присуство на тржишту лекова је значајно, јер представљају додатну савремену терапијску опцију са свим предностима које носе. Неке области, попут психијатрије, максимално су покривене овом врстом лекова на начин како је то урађено у најразвијенијим земљама – истиче др Ђукић Дејановић.

Статистика показује да је у земљама Европске уније од 2010. године уведено више од 200 таквих лекова, у земљама у окружењу око 65, а код нас 17.


Коментари1
cffbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Vec dve godine obavestava se u stilu "samo sto nije" a nikako da ih stave na pozitivnu listu. Nisu to take velike pare da ne mozemo to dobiti na pizitivnoj listi, ali milioni evra idu tamo i ovamo a mi kao nemamo para za lecenje nasih gradjana. Nebriga je to, obicna nebriga za zdravlje naroda a novca za to sigurno i kada ima za fontane, slomenike i jarbole ima i za lekove.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља