среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26

Музеј Николе Тесле у старој централи на Дорћолу

У овом објекту налазиће се и научноистраживачки центар. - Место где ће се студенти и професори бавити животом и радом Николе Тесле
Аутор: Дејан Алексићсубота, 08.09.2018. у 10:15
Нови објекат требало би да буде највећи научноистраживачки центар на овим просторима

Простор на коме је подигнута прва електрична централа на Дорћолу почеће да се сређује до краја 2019. године. Објекат  централе која је сада руина биће, како је јуче истакао заменик градоначелника Горан Весић, веома брзо преуређен.

Подсетио је да је предвиђено да на том месту буде Музеј Николе Тесле. Oн ће се простирати на 10.000 квадрата и биће научноистраживачки центар и место где ће се студенти и професори бавити животом и радом Николе Тесле.

У обнову старе електричне централе где ће бити научноистраживачки центар, како је најављено крајем јуна на седници Скупштине града, биће уложен новац од продаје марине Дорћол. Део ће бити инвестиран и у околну инфраструктуру.

Министарску радну групу за пројекат музеја са научним центром формирала је влада Александра Вучића. Нови објекат требало би да буде највећи научноистраживачки центар на овим просторима. Осим музејске поставке, на том месту биће смештени библиотека и научни кампус за студенте и професоре из целог света.

Идеја је да се, као пратећи садржаји, на простору предвиђеном за музеј изграде и други објекти попут центра за промоцију науке, младе таленте, информационе технологије и генетички инжењеринг… Али, за разлику од садашње најаве, прошле године је најављивано не 10.000 квадрата, већ 30.000 квадрата.

Музеј Николе Тесле влада ФНРЈ основала је 5. децембра 1952, а решење је потписао Јосип Броз Тито. За првог директора изабран је професор Филозофског факултета Вељко Кораћ. За јавност музеј је отворен 20. октобра 1955. године и био је први технички музеј у Југославији.

Том приликом, како се указује у презентацији музеја, представљена је стална поставка на којој су посетиоци могли да виде верно израђене моделе по Теслиним нацртима. Али, тек 1957. сматра се почетном годином музеолошке делатности јер је тад, урном која је донета у музеј, била употпуњена стална поставка. Од 9. октобра 1969. ова институција је у власништву града Београда.

Старање о научниковој имовини после смрти Николе Тесле, а пре стварања музеја према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припало је Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Залагањем Косановића 1951. су коначно сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд.

Косановић их је потом поклонио држави. Заоставштина Николе Тесле је бродом „Србија” упловила у луку Ријека септембра 1951. године. Потом је, како се наводи у подацима музеја, возом пренета у Београд где је смештена на Електротехнички факултет. Јуна 1952. она је пренета у „Генчићеву вилу” у тадашњој улици Пролетерских бригада 51, у којој се и данас налази музеј.

Музеј је данас јединствена институција науке и културе у Србији, а и у свету. Једини је који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле.


Коментари8
ccd22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
А зашто не на Звездари? Са Електротехничким факултетом и Теслиним торњевима са Лонг Ајленда и Колорадо Спрингса. Не може музеј без факултета и института.
miki
Inicijativa je potekla od naseg mladog arhitekte koji je na ovom projektu magistrirao u insotranstvu, a projekat je radio u saradnji sa muzejom Nikola Tesla u Beogradu.
Mari
Da, projekat koji se pominje u tekstu je rešenje koje je uradio mladi arhitekta Andrej Misić, na svojim master studijama. Njegov projekat u saglasnosti sa njim je u jednom trenutku prezentovan Srbiji. O ovom projektu se pričalo i u emisijama. Originalno rešenje ponavljam je nastalo u Milanu tokom istrazivanja na Andrejevim master studijama. Objaviti izgradnju ovako kompleksnog projekta koji su pojedinci besramno malo izmenili u renderu, nakon sto su videli prezentovan originalni projekat je sramno i tuzno. Nešto se mora preduzeti, i konacno stati uz mlade umetnike, i štititi njihova dela. Kako je jednom rekao veliki Tesla: "Nije mi žao što su ukrali moje ideje,već što nisu imali svoje".
Препоручујем 11
Pera Perić
Stari Teslin muzej je odlično predstavljao prelaz iz starog u novo doba i suštinu nove industrijske revolucije: iz scenografije sačinjene od drvenih podova, somotskih zavesa, mesinganih rukohvata i bakarne žice namotane na drvene kalemove izbijale su varnice, transformisala se naizmenična u jednosmernu, bežično se prenosila struja. Posle renoviranja, sa podovima od belog kamena, obogaćivanja scenografije pleksiglasom i nerđajućim čelikom, nove generacije ne mogu da shvate poentu Teslinog naučnog i pronalazačkog poduhvata. Bilo bi lepo kada se u novom muzeju ne bi ponovila ta greška
stanislavsr
Baravo za ovu inicijativu. Još samo da se to kvalitetno i profesionalno uradi.
Mari
Nadajmo se da nece. Ovaj tekst je uznemirujuci. S obzirom da je ovaj projekat originalno resenje arhitekte Andreja Misica koga u teksu ne pominju. Projekat je preuzet i pomalo izmenjen u renderu bez ikakvih dozvola i ovlascenja pomenutog arhitekte.
Препоручујем 7
има времена
Ма, немојте да трошите новац, важнији је јарбол ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља