четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Србија крајем септембра у ЦЕРН-у

Ускоро ће бити завршена процедура за пуноправно чланство наше земље у Европској организацији за нуклеарна истраживања
Аутор: Рајна Поповићсубота, 08.09.2018. у 22:00
Изглед отвореног детектора Atlas (Фотографије ЦЕРН)
Др Петар Аџић поред акцелераторског прстена LHC-a, дугог 27 километара

Крајем септембра Србија би могла да постане пуноправан члан Европске организације за нуклеарна истраживања или скраћено ЦЕРН (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire). То је свакако добра вест а и повод да премијерка Ана Брнабић почетком недеље посети ову научну институцију, будући да она окупља готово све државе на планети и представља лидера у науци, у развоју врхунских технологија и рачунарству.

Проф. др Петар Аџић, председник наше Комисије за сарадњу с ЦЕРН-ом и представник Србије у Савету ЦЕРН-а, подсећа да постоје два важна разлога за ову посету: привођење крају процедуре за пуноправно чланство и потписивање уговора о образовању и тренингу наставника физике средњих и основних школа у ЦЕРН-у.

– Посета високе делегације Србије ЦЕРН-у је вероватно једна од највиших до сада, јер ми није познато да је иједна званична делегацијa државе чланице у свом саставу истовремено имала премијера, ресорног министра и два државна секретара – каже професор Аџић.

Очекује се да крајем овог месеца Савет, највиши управни орган ЦЕРН-а, усвоји извештај своје експертске групе која је посетила Србију у марту ове године, док би коначну резолуцију о пријему Србије за 23. државу чланицу тај исти савет донео у децембру ове године. Према правилима ЦЕРН-а, формално чланство Србије би требало да се рачуна од тренутка кад Унеско донесе позитивну одлуку на једној од својих седница у Паризу.

Домаћини, највиши представници ЦЕРН-а, спремили су врло богат програм посете, у којој ће чланови српске делегације имати прилике да посете два највећа и најсложенија експеримента у свету – научници их препознају по скраћеницама ATLAS и CMS. У овим експериментима учествује више од 180 институција из 40 држава света, а у истраживања је укључен највећи број истраживача, студената, инжењера и специјалиста из Србије.

Мало подсећање на то шта је Европска организација за нуклеарна истраживања није наодмет. Реч је о великом научном царству које има 2.500 стално запослених научника, инжењера и административног особља, с још 12.000 сарадника широм света који често бораве у ЦЕРН-у. Најбројнији у тој армији су инжењери, претежно програмери, а области у којима се највише примењују истраживања из ЦЕРН-а су компјутерске науке (у њима предњаче чување и проучавање података и медицина, наравно због проналажења лекова за рак, између осталог).

Уз оволику армију људи, велике задатке који су им поверени, уклапа се и чињеница да је ЦЕРН највећа лабораторија за физику елементарних честица на свету. Од неколико акцелератора честица највећи је онај кружни ЛХЦ (Large Hardon Collider Original), чија је дужина 27 километара и простире се испод француско-швајцарске границе у Женеви.

Искусни научник, физичар професор Аџић подсећа да је ова организација важна и за остале области физике и друге науке. Основана је 1954. у Женеви и међу потписницама 12 европских држава оснивача била је и бивша ФНРЈ. Пролазиле су деценије, мењао се свет и тренутно у састав ЦЕРН-а улазе 22 сталне државе чланице, све из Европе, а Израел и Румунија су последње две примљене државе. Сем Србије, на стално чланство у њему претендују однедавно Кипар. Турска и Пакистан имају придружен статус, а захтев за чланство поднели су САД, Руска Федерација, Азербејџан, Бразил, Хрватска, Индија, Литванија, Словенија и Украјина.

Од нашег саговорника сазнајемо да је ЦЕРН и до сада имао одшкринута врата за наше научнике, без обзира на статус који је Србија имала у њему. Јер 1961. тадашња Југославија је изашла из чланства и постала посматрач, после 2001. потписан је уговор о техничкој сарадњи са Србијом, а пре шест година примљени смо у придужено чланство... Тренутно је у ЦЕРН-у регистровано 85 истраживача из Србије, од чега је одређен број студената докторских и мастер студија с факултета у Србији. Такође је важна сарадња Србије и ЦЕРН-а на образовању наставника из Србије.

– Важан део активности ЦЕРН-а представљају програми образовања и тренинга ђака студената, докторанада, постдокторанада, истраживача-сениора, као и специјалиста различитих профила. У последњих 15 година, Србија је користила ове бенефиције. У истом периоду остварено је неколико успешних посета ђака и студената ЦЕРН-у, а обављено је такође и неколико образовних програма наставника физике – објашњава проф. др Петар Аџић.

Предухитрили смо комшије

Поред многобројних бенефиција за стицање знања и искуства у науци, не само у физици и инжењерству, ЦЕРН својим чланицама омогућава привредни и економски напредак. На пример, посредством својих компанија и слањем својих сарадника у ЦЕРН на рад и едукацију, очекује се да држава чланица, уз помоћ ЦЕРН-а, пренесе одређен део развијених технологија у своју средину, а у којој мери ће то бити заступљено зависи доста од организације и посвећености државе чланице.

– Посебно бих истакао један детаљ да ће Србија бити прва од бивших република некадашње заједничке државе која постаје пуноправни члан ЦЕРН-а. За четири године вероватно ће се придружити Словенија, док се Хрватска управо ове године припрема за чланство. Србија ће бити једна од ретких чланица ЦЕРН-а која није истовремено и члан ЕУ, а једина ако се изузму Швајцарска, Норвешка и Израел. Иначе буџет ЦЕРН-а доминантно обезбеђују државе ЕУ, а некада је то било чак и 85 одсто – напомиње наш саговорник.


Коментари4
99c4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srđan Živković
R.Srbija u CERN-u a INN Vinča ugasio projekat akcelartorske instalacije "Tesla"! Nije bitno, važno je da ima ko da se prošeta do Švajcarske i šopinguje.
Славиша Вукосављевић
Србија и српски научници од самог почетка учествују у пројекту потврђивања теорије Хигсовoг бозона у Женеви, тако да смо у ЦЕРН-у још одавно заступљени.
vuk
Bio sam nedavno u CERN-u i zaista je bilo tuzno gledati prezentaciju o osnivanju. Jugoslavija je bila jedna od zemalja koje su osnovale CERN i ne samo punopravna, nego vodeca clanica. Bio sam pored jednog Bosanca.Samo smo se pogledali.
Бранислав Станојловић
Нисам приметио да нисмо чланови када сам одлазио тамо од '66е године.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља