четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:12

Чињенице демантују Јовановића

Аутор: Б. Марићсубота, 03.05.2008. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 3. маја – Приликом недавног боравка у Сарајеву, лидер Либерално демократске партије Србије Чедомир Јовановић је, према извјештају Федералне новинске агенције, изјавио да су Суада Дилберовић и Олга Сучић „биле прве жртве рата, који је и Србију учинио жртвом”. Он је ово рекао после полагања венца на мост на којем су 5. априла 1992. оне погинуле.

У Јовановићевом гесту не би било ништа спорно када би било тачно да су Суада Дилберовић и Олга Сучић, заиста, биле прве жртве рата у Босни и Херцеговини. Но, ствари ни изблиза не стоје онако како је, према извештају Фене, рекао лидер ЛДП-а и како годинама тврде сви бошњачки званичници.

Пре Дилберовићке и Сучићке у БиХ је страдало много људи. Војислав Гарановић је 15. септембра 1991. године погинуо код Босанског Брода од гранате испаљена из Хрватске. Шест дана касније у Градишци су страдале три жене и један мушкарац, такође у артиљеријском нападу са територије Хрватске. У кланцу Студена врила, код Посушја, 22. септембра из заседе је пуцано на колону ЈНА и тада да је убијен старији водник Словeнац Војко Чех. Војска је узвратила ватром и убила Лудвига Павловића, припадника усташке терористичке групе која је 1972. године из Аустралије убачена у тадашњу Југославију са задатком да подигне устанак. Код Павловића, који је тада заробљен и осуђен на 20 година затвора, нађена је легитимација резервног полицајца МУП-а Републике Хрватске.

Ако би се сви ови догађаји, као и заседа Збора народне гарде Хрватске у селу Равно код Требиња из које су 1. октобра 1991. године убили 14 резервиста ЈНА, подвели под инциденте или „увод у рат”, пре 5. априла 1992. године десило се неколико страдања Срба у БиХ. Прва жртва у Сарајеву био је Никола Гардовић, којег је 1. марта, у центру града, убио Рамиз ДелалићЋело, јер је на венчању сина носио српску заставу. Иако је јавно, на телевизији, признао убиство, Делалић, у рату командант 9. брдске бригаде Армије БиХ, никада није осуђен за тај злочин.

Пре погибије Суаде Дилберовић и Огле Сучић, Срби су масовно страдали у Босанском Броду и Купресу. Регуларне јединице Хрватске ушле су у Брод 3. марта и заједно са наоружаним локалним Бошњацима и Хрватима завеле страховладу у овој општини. Њихове прве жртве били су Андрија Мартић и његов син Момир и Душко Дујанић, које су убили 25. марта, а тешко ранили Момирову супругу Мериму и Бранка Дујмића. Идућег дана, у селу Сијековац убијено је девет Срба – најстарија жртва био је Јован Зечевић (72), а најмлађа седамнаестогодишњи Драган Милошевић. У овом селу је наредних дана убијено још 11 Срба, а за те злочине још нико није одговарао.

У нападу регуларних трупа Хрватске војске и Хрватског већа одбране на Купрес, од 3. до 5. априла, убијена су 54 Србина, а 16 заробљених се и данас воде на списковима несталих. О учешћу јединица Хрватске војске у нападу на Купрес, поред осталог, сведочи и споменик подигнут „Вуковарским бранитељима” који су од 3. до 10. априла погинули на купрешкој висоравни.


Коментари15
b360a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rentner, de
Matija Soskic (05/05/2008, 19:36)! Covek vam postavlja jedno konkretno pitanje u kontekstu sa vasim tvrdnjama iz prethodnog napisa, a vi opet po svome na mesto da odgovorite coveku kada ste se vec upustili u debatu sa njim. Umesto toga, vi ponovo vasu propagandu. ....
Matija Soskic
Raspad Jugoslavije bio je posledica nacionalizma koji je nazalost bio prisutan u svim clanicama za sve vreme od njenog formiranja 1918 godine do kraja. Posle neuspelih referenduma u Bosni i Hrvatskoj doslo je do krvavog obracuna gde niko nikoga nije stedeo. Medjutim, cinjenica je da je samo srpski nacionalizam imao i nazalost jos uvek ima, naglasenu agresivnu teritorijalnu komponentu. Matija Soskic, Kanada (Eh?)
Predrag Pajic
Mr Matija Soskic iz Kanade, ako bi ste bili ljubazni da nam objasnite ko je to zrtvovao Srpske svatove i kako bio bi vam beskrajno zahvalan. Ocito mi iz Srbi iz Sarajeva koji smo bili svjedoci onoga sto se desilo pojma nemamo o cemu se radilo, pa Vi kao covjek iz najvisih koridora mudrosti mozete da nam to objasnite.
Svetislav Kostic
Upustanjem u debatu sa falsifikatorima istorije ne vodi nicemu. A mislim da takvim ovde i nije mjesto. O prvim opaljenim hitcima je dovoljno poznato i receno. U Sarajevu je vec nedeljama ranije zavladao teror muslimanskih oruzanih grupa cije su zrtve bile i mlade Srpkinje. Ja sam u Beogradu krajem 1992. i pocetkom 1993. anketirao srpske djevojke koje muslimani kidnapovali u blizini roditeljskih kuca u tradicionalnom srpskom naselju Pofalici okruzenog vremenom muslimanskim divljim naseljima. Djevojke, izmedju 17 - 20 godina mladosti zatvarane su u podrumima i silovane od muslimana. Vecina njih je izbacivana iz podruma kada prekid trudnoce medicinski nije vise bio moguc. Njihova prva stanica na slobodnom terizoriju bila je na Palama iznad Sarajeva gde medicinski privremeno zbrinute i potom upucene u Beograd u jednu veliku porodjajnu kliniku. Tamo postoje spiskovi i anamneze silovanih djevojaka. Nekada se u Beogradu o njima vodilo racuna. One su nakon porodjaja smjestane u jednom domu na periferiji Beograda. Nije mi bilo poznato da se takozvane "zene u crnom" i o njima starale. Zato je njemacka novinarka g. Hecht iz minhenskog „Süddeutsche Zeitunga“, kojoj prevodio kod intervjua, podjelila djevojkama novcanu pomoc u markama koje joj od jednog humanitarrnog udruzenja u Minhenu povjerena. Medju djevojkama bila je i jedna zrtva koju Hrvati izvukli iz redovnog voza u Vinkovcima i silovali. I ona se porodila u istoj klinici u Beogradu. O tim slucajevima govorio sam 26. januara 1993. na austrijskoj TV „Klub 2“ kao jedan od pozvanih ucesnika. Hrvatsku stranu zastupala je u ono vreme poznata zagrebacka glumica i pjevaljka Dunja Rajter. Pre toga proslavljena hitom „Jugoslavijo, Jugoslavijo“. Jos jedan paradoks vise. Redakcija "Klub 2" u Becu stavila mi je tada na raspolaganje TV snimak emisije.
Marko...,Groku(papkaru) i Matiji
...zar se ne prepoznajete u ovome sta napisah o 'Gorskom Vijencu'?.Doslo vrijeme...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља