четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Свирка да се заборави глад

Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 08.09.2018. у 21:21
Број становника Лукиног Се­ла се за неколико година преполовио (Фото З. Међо)

Лукино Село – Скроз на периферији насеља, близу Белог језера рођен је непоновљиви виртуоз на тамбурици Јаника Балаж. Језеро и место је основао Лазар Лукач, богати велепоседник. Пореклом Јерменин он је овде довео ратаре баштоване што су гајили поврће за потребе великог имања, па и за тржиште. Главна обележја села полако нестају, а још се одржава умеће гајења парадајза и сећање на незаборавног примаша.

Лукино Село никло је у ритовима поред Белог језера, највећег у комплексу рибњака у газдинству „Ечка”. Једно од некада најпознатијих узгајалишта слатководне рибе у Европи добило је име по већем селу Ечка, мада му је адреса у мање познатом Лукином Селу. Оно је увек било некако скрајнуто. Његови мештани су од настанка места живели од узгоја рибе, а по оснивачу Лазару Лукачу, велепоседнику по чијем имену је крштено село Лазарево, а по презимену ово о коме је реч.

Јаника Балаж, најпознатији  
житељ Лукиног Села (Фото Принтскрин Јутјуб)

 

У њега нас води Јожеф Грегуш да нам покаже где је рођен Јаника Балаж. Водич живи у зрењанинском предграђу Мужља, а рођен је у Лукином Селу. Ту је провео детињство и сећа се ромског кварта где је своје прве године живота провео најпознатији војвођански тамбураш. Уз пут обилазимо језера рибњака и у шипражју и високој трави Грегуш открива два камена моста преко којих се некада превозило до млина на обали Белог језера. Оно је настало продубљивањем и прочишћавањем истоимене мочваре која је била рукавац Бегеја, некад чисте реке. Цео век највећи део мештана радио је тешке послове на рибњаку одакле су теглили рибу и то најчешће зими када се углавном изловљавала.

Село уз рибњак основано је, кажу 1785, након што је Лазар Лукач, Јерменин из Ердеља, од бечког двора на овим просторима купио на десетине хиљада хектара земљишта. Он је изградио и каштел – дворац у Ечки који постаје средиште културно-забавног живота богате властеле. Лукино Село настало је да би ту били смештени баштовани и други ратари како би властелу снабдевали поврћем. Испочетка су се они бавили и производњом дувана. Овде су највише насељавани Мађари, али и припадници других народа, сиротиња и беземљаши. Први досељеници били су одгајивачи дувана из Ечке и околине, а да би се развило узгајање поврћа насељено је и неколико породица Бугара који су пренели своја искуства у повртарству. Тако се овим послом и дан-данас у селу баве потомци баштованске породице Стојанов.

Речени Јожеф Грегуш на периферији села, у близини језера, показује напуштену ливаду где се некада налазило ромско насеље са неколико уџерица. – У окружењу је живео и Пишта Палфи иза кога је остала прича да је био кочијаш Лазара Лукача. Често је избивао из насеља, али је примећен сваки његов долазак јер је на себи носио по мери скројено одело и угланцане чизме до колена. Овде је био господин, а на послу кочијаш, сећа се Јожеф детаља из „историје” Лукиног Села које је чуо док је био дете. Из тог времена, у животу једног сокака, памтио се и Јанош, „стручњак за ентеријер”. Бавио се оправком скромних кућица у селу које је облепљивао блатом и балегом, а за боље муштерије тај материјал премазивао кречом. Посебно се памти Ром са надимком Петрушко. Забављао је све мештане што разним досеткама што свирком. У својим обиласцима села и градова негде је нашао усну хармонику. Звуке тог инструмента препознавало је цело село, а у њему су највише уживала многобројна деца. Кад су она била гладна Петрушко би се латио хармонике и сузе и јадиковке заменили би осмеси. Јожеф Грегуш тврди да је и први сусрет с музиком Јанике Балажа у ромској махали било слушање Петрушкових мелодија. Можда су оне допринеле да Јаника постане свирач чији је инструмент, као нико други, описао војвођанску равницу, поља и жита.

О ромској махали сведочи само једна кућица на крају низа, а све остало као да су однели ветрови. Негде у близини живи Пал Мак. Овде у својој кући сам проводи пензионерске дане. Док с пријатељима испија пиво пред сеоском продавницом помиње своју каријеру. Радио је 20 година у, на крају пропалој, грађевинској фирми у Зрењанину, а пре тога толико је био на рибњаку као и многе његове комшије.

– Младих овде више нема – јада се он. У разговор о одласку меша се и Ђерђ Филеп. Он је повратник. Био је у Мађарској где је зарадио пензију и сада се са женом вратио и живи у њеној кући из које је отишао у иностранство. – Ипак ме за Лукино Село вежу најлепше успомене и желим овде да живим до краја – каже Ђерђ.

Золтан Хуста председник сеоске владе много ради на организацији „Дана парадајза” сеоске славе.

– Раније је село живело од поврћа. Сада се тим послом бави неколико породица. Срећом међу њима је Тири Андраш, за наше појмове младић, мада је добрано загазио у четврту деценију. Има децу и спада у оне мањинске – који желе да остану у селу.

Тако село негује традицију гајења поврћа које се некада заједно са житом, у време Лукача, одавде возило у Бело Блато и тамо утоварало на лађе и слало на велеградске пијаце. Традицију бављења сточарством наставља Винко Ђурић. Он се доселио од Теслића из Босне и Херцеговине. Гаји око стотину грла говеда.

– Има овде живота само треба да се ради. Не могу да нађем говедара, а нудим добру плату. Буду месец-два и оду. Кажу да им је досадно, жали се Винко. Золтан Хуста вели да у селу данас живи 200 душа. На попису 2011. било је више од 500 становника. Претежно одлазе Мађари јер имају папире да оду у ЕУ. Пошта ради три дана у недељи, лекар долази једном. Сваки дан у село стиже аутобус који одвози раднике у немачку фирму „Дрекслмајер”. Он је сада једина редовна и свакодневна појава.


Коментари1
80558
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шумадинац са планине
Лепа, сетна прича. Можда је требало више о Јаники Балажу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља