среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Заштићене корњаче на удару кријумчара

За ефикасну борбу против шверцера угрожених животиња неопходне су полицијске и царинске истраге
Аутор: Дејана Ивановићсубота, 08.09.2018. у 21:44
Корњаче заплењене током једне од акција надлежних (Фото: Група за спровођење CITES конвенције)

Шпанска гарда недавно је запленила више од 1.100 корњача на највећем илегалном мрестилишту ових животиња у Европи, како су надлежни означили пронађену нелегалну фарму на Мајорци. Према подацима Европола међу заплењеним корњачама откривено је до 50 најугроженијих врста на свету, које су биле смештене у крајње нехуманим условима.

Ова заплена била је само једна у низу акција које надлежни на Старом континенту спроводе како би спречило нелегално гајење али и шверц корњача. Према речима Павла Јовановића, руководиоца Групе за спровођење CITES конвенције (Конвенција о међународној трговини угроженим врстама  дивље фауне и флоре) при Министарству заштите животне средине, на међународном нивоу копненим корњачама највише се тргује зато што су тражене као кућни љубимци.

„Изузетно ретке и угрожене врсте чије примерке је забрањено узимати из дивљине најчешће доспевају у токове илегалне међународне трговине јер их траже колекционари спремни да плате и неколико хиљада евра по примерку. Широм Азије све већи број корњача нелегално се користи у исхрани, као и у склопу традиционалне азијске медицине”, напомиње Јовановић.

Корњаче су, нажалост, врло често предмет кријумчарења широм планете. Крајем априла ове године, у приватној кући у граду Толијара, на југозападу Мадагаскара откривено је скоро 11.000 примерака критично угрожене врсте корњаче (Astrochelys radiata).

„Ове животиње су илегално сакупљене из природе како би биле продате на црном тржишту, највероватније у Европи или Азији. У склопу ове акције ухапшено је неколико особа, али за сада изгледа само локалних актера на Мадагаскару. Само неколико дана након ове заплене више од 1.000 примерака је угинуло због последица лоших услова у којима су држане у заточеништву, односно дехидрације, неухрањености и болести”, напомиње Јовановић.

Последњих месеци забележено је неколико већих заплена копнених корњача у Малезији и Индији, и то врста које су се кријумчариле с подручја Индије и Мадагаскара. Руте за кријумчарење копненим путем у Европи су, према оцени нашег саговорника, добро познате: иду с југоистока ка северозападу, односно из правца Турске преко Балкана ка западном делу Европе. Србија се граничи с јединственим тржиштем Европске уније и то је чини веома интересантном локацијом за кријумчарење дивљих врста животиња, каже руководилац Групе за спровођење CITES конвенције.

Управа царина и Управа граничне полиције најчешће спречавају покушаје кријумчарења дивљих врста животиња. У неким случајевима било је заплењено више стотина живих корњача – на пример приликом спречавања шверца у пограничном простору између Србије и Македоније 2012. полиција је открила 1.328 живих примерака строго заштићене врсте барске корњаче у врећама за кафу у једном возилу. „Општи је утисак да се тренутно открива и спречава само мањи проценат случајева кријумчарења дивљих животиња. За ефикаснију борбу против међународне илегалне трговине неопходне су полицијске и царинске истраге, које се за сада ретко спроводе када је реч о дивљим врстама животиња”, напомиње Јовановић.

Стављање одређених дивљих врста на списак строго заштићених животиња је само почетни корак. За њихову ефикасну заштиту и очување, према оцени нашег саговорника, неопходно је да се обезбеди континуирано присуство надлежних на терену како би се спречило нарушавање природних станишта, криволов, нелегално сакупљање из природе, илегалне трговине и незаконито држање угрожених дивљих животиња у заточеништву.

У Управи царина за наш лист наглашавају да је према подацима Интерпола шверц заштићеним биљним и животињским врстама у свету много присутнији него у нашој земљи, а нелегална куповина и продаја ретких врста један је од пет најуноснијих облика илегалне трговине. Процене су да годишња вредност овакве трговине заштићеним врстама на светском нивоу износи између седам и 10 милијарди америчких долара.

„Имамо добре резултате у откривању и сузбијању нелегалне трговине животињама, нарочито када се има у виду да је Србија транзитна земља за егзотичне примерке биљних и животињских врста. На Западу су на цени егзотичне животиње, а куповна моћ је тамо далеко већа па су ’љубитељи’ спремни да издвоје велике суме новца за свој ’хоби’, наводе у Управи царина додајући да су због кријумчарења неке врсте угрожених животиња доведене до истребљења.

И мајмуни на мети шверцера

На основу искуства из досадашњих заплена на граници, гмизавци су највише заступљени као предмет кријумчарења, од тога су примерци шумске корњаче најбројнији. Разне врсте птица су такође веома често предмет кријумчарења, међу којима се најчешће плене папагаји.

„Знатно ређе се дешавају заплене живих сисара, али дешавало се да наше службе спрече покушаје кријумчарења мајмуна, као што је био случај са шест примерака берберских макаки мајмуна на Хоргошу 2012. Последњих неколико година појавили су се индикатори који указују да територија јужне српске покрајине представља фактор ризика за међународни промет дивљим врстама”, објашњава Павле Јовановић.


Коментари1
e1592
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jeremija
Majku svoju bi prodali za siću. Takvi smo postali. Od djelova džave, do rijetkih ptica i kornjača. Ajmo, jeftino dam, samo da prodam. Pala cena!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља