петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Срби у Миловом царству

Аутор: Александар Апостоловскисубота, 08.09.2018. у 22:00

Ако закон логике каже да би онај Мило Ђукановић срушио овога Мила Ђукановића, шта се у међувремену догодило, па да овај Мило толико потире онога Мила?

Некадашњи Слобин љубимац, који је заједно с Момиром Булатовићем и Светом Маровићем матурирао на Жутој греди, постављен из Београда на место премијера као најмлађи у Европи – имао је 29 година – побегао је из Слобиног крила, признао је Косово, учинивши да се Срби, оставши без једног ока у глави, осећају као киклоп којем је њихов ђетић Брут, уместо да забије нож у срце, оперисао катаракту.

Ко је крив Милошевићу што није потписао предбрачни уговор, јер је у документу објављеном на сајту Председничке библиотеке и музеја Била Клинтона откривено да је власт Мила Ђукановића добила 55 милиона долара како би се дистанцирала од Београда. Мило је волео Слобу више од Момира, али њега у политици никада није водило срце. Чак и ако је пустио сузу док се опраштао од Слобе, схватио је да је паметније узети 55 милиона и трајати вечно, него политички погинути због несрећне љубави.

Драган Стојановић

 

Заборавивши на руски капитал због којег је Врачар постао црногорски Калињинград и везавши своју судбину за Америку, Мило је заправо привезао своју кравату за Шесту флоту.

Пресвукавши више костима од било кога у окружењу, пресликао је своју биографију на данашњу земљу Брда и Приморја. Учинио је и велику ствар за поезију. Један од највећих српских песника, Матија Бећковић, наоружан стиховима, у Будви је дочекан као великосрпски мегафон, а и сам Матија је коначно признао да се поистовећује с Његошем. Наиме, и велики Његош је превише србовао, нарочито о Косову.

Ако се јавност у Србији ишчуђава зашто се улазак српске војске 1918. године у Будву, што је обележено билбордима тамошњих општинских власти дуж Јадранске магистрале, од стране монтенегрина сматра окупацијом Црне Горе, онда се не схвата да се ревизијом историје исцртава нова атлантска будућност.

Када млада Београђанка Сара Видак проведе 23 дана у затвору у Спужу, у Србији страхују да ће је можда оптужити и за покушај државног удара. Нешто слично је учињено уочи последњих председничких избора. Тада се српски безбедњак нарушеног здравља с групом егзотичних пучиста, била је ту и нека пензионерка, спустио у Монтенегро, да сруши или, далеко било, ликвидира Мила. По верзији званичне Подгорице, даљински управљач пучиста био је у Москви.

Тако је Црна Гора ушла у НАТО без референдума, као идеалан пример земље у којој се Русија меша у изборе, што је Доналду Трампу сигурно упало у очи, па не пропушта прилику да Мила или премијера Душка Марковића тресне лактом или грубо одгурне. Црна Гора је упала у последњи НАТО вагон, под покровитељством тихе моћи бивше америчке администрације, те не чуди зашто Трамп исувише често помиње Црну Гору, чак и као потенцијално место за избијање трећег светског рата. Тиме је амерички председник нехотице учинио више за црногорски туризам него да је Мило платио милионе долара Си-Ен-Ену за рекламне спотове.

Руси, на другој страни, после преузимања Милорада Додика из америчког клуба остављених душа, подржавају већи део опозиције у Црној Гори, али не због страха да ће Милов експедициони корпус пореметити равнотежу снага у свету или да ће студенти из Никшића окупирати све директорске канцеларије у Москви.

У постмодернистичком хладном рату, који се одвија ван територија Америке и Русије, Срби, ма где се налазили, кроз америчку диоптрију попримају обрисе малих Руса. Тако нас виде и велики Руси.

По тој таутологији, Србима у Црној Гори се умањује политички и верски утицај, култура и језик, а владајући ДПС намерава да поништи одлуке подгоричке скупштине као чин издаје. И најава могућности да се имовина СПЦ-а додели Мирашу Дедеићу изазвала је оштру реакцију патријарха Иринеја, па је без дипломатске суптилности изјавио да је Српској цркви у Црној Гори горе него у под Османлијама, а Србима него у НДХ.

Иако ми је недавно један од званичника Црне Горе рекао да Срби нису дискриминисани и да се неколико функционера ДПС-а јавно изјашњавају као Срби, у земљи генетских русофила који су ушли у НАТО, некада братски народ осећа да је изгубио тај статус, попримајући обрисе нежељеног рођака кога зову на свадбу, али га смештају на крај сале. Сасвим непотребно подизање тензија између Црногораца и Срба, које се није примећивало када су туристичке хегемонистичке снаге с ове стране Брда окупирале Приморје. Јер, и да којим случајем влада вечно, Мило неће све Србе превести у Црногорце. Као што ни Милошевић, пореклом Црногорац, није успео да убеди Мила да ће заувек остати Србин, а камоли остале Црногорце. Ни Коштуница није могао да спречи одлазак Црне Горе, иако је био окружен све самим Србима, пореклом из Црне Горе.

О томе би понешто могао да каже митрополит Амфилохије, али у последње време, приметно ћути. Мило Ђукановић је, по потреби, био и велики пријатељ Амфилохијев, али и продана душа, која је признала независност Косова.

Тешко је проникнути у политичке дилове склапане на Ловћену и Дедињу. Паметније је слушати једног необичног црногорског филозофа, а не зове се Рамбо Амадеус, који је, по успеху референдума о независности Црне Горе, рекао да је већи Србин од многих Срба. Присвајамо га и ми и они. Црногорци су га поставили за председника Фудбалског савеза, а „делије” салутирају када се појави на „Маракани”. Ко сме да Генију приговори било шта. Довољно је рећи да се зове Дејо Савићевић.


Коментари2
a3795
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Ne vole promjene. Dobar dio istorije pokrivaju im Nikola, Broz i Milo.
Анка
Сјећам се неколико година пред почетак рата, водила се дискусија међу обичним људима, како су све сами Срби на руководећим мјестима. Црногорци су се тада представљали као Срби. И стварно их је било пуно. Удесише Србију и постадоше Црногорци. Право чојство и јунаштво!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља