недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ, председница Владе Републике Српске

Не правим разлику између Истока и Запада

Уколико у октобру грађани одлуче да сам председник РС, прва званична посета је Београду, а потом Москви, из које имамо само разумевање
Аутор: Младен Кременовићсубота, 08.09.2018. у 22:00
(Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Република Српска иде узлазном путањом, на економском плану стојимо све боље, савладали смо много тешких препрека како би имали макроекономске показатеље какве бележимо данас. Радних места, наравно, увек треба више, таквим захтевима је бесмислено опонирати, али силне мере које смо подузимали почињу да се осећају у стварном животу јер су створeни предуслови за бољи стандард, рекла је Жељка Цвијановић, председница Владе РС у разговору за „Политику”.

Цвијановићева, која је кандидат блока окупљеног око Додиковог СНСД-а, на питање шта је то номинује код грађана да је изаберу за председницу РС каже: „Уложени напор чији су резултати мерљиви, али пре свега однос према Српској – политички ангажман који је руковођен ставом да само јаке институције значе јаку РС. Повећали смо плате и пензије, као и аграрни буџет, уводили нова социјална права и повећавали постојећа. Све се то извршава без икаквих проблема. У свакој општини смо оставили траг. Али у политичком деловању приоритет је била и остаће јака и препознатљива РС, знајући да је то заштита наших живота, не само политичких већ и егзистенцијалних. Верујем у концепт РС и оно што ће она политички и економски постати.”

Власт се хвали добрим подацима у економији, опозиција је на становишту како је без нових инвестиција све само улепшана статистика.

Не бринем претерано око тога да ли се опозицији свиђа статистика. Они годинама прогнозирају финансијски крах РС, а ми, ето, стојимо све боље. Бележимо рекордан број запослених у РС. Говоре да нема производње, а наша покривеност увоза извозом бележи историјске рекорде, са 75 одсто покривености. Прошла година је била рекордна на макроекономским показатељима, а тренд се наставља. Расте БДП, задуженост се упорно смањује, долазимо ускоро до нивоа од испод 40 одсто задужености. Треба нам раст већи од три или три и по одсто БДП-а, наш циљ је да што пре дођемо до раста у Српској од пет одсто. Пензије су увећане укупно за 20 одсто у овом мандату Владе РС. Због вишка средстава у буџету, планирана је и једнократна помоћ пензионерима. Усвојили смо мере да се повећају плате у приватном и јавном сектору. Свих 270.000 радника у РС имаће веће плате. Да би то постигли одрекли смо се 30 милиона евра из буџета. Чујемо да има несавесних послодаваца, људи нам пријављују и тренутно радимо провере. Појачаћемо надзор и бићемо ригорозни. Даље, увели смо нова социјална права, повећали издвајања за борачке категорија, увели мере за незапослене породиље, од 205 евра месечно за 12, односно 18 месеци. Све то показује капацитет нашег буџета. Први пут увели смо цивилне инвалиднине, затим решили проблем за 600 демобилисаних бораца који нису имали довољно стажа за пензију. Значи ли то да се крећемо напред? Пре неколико година и најмањи трошак је представљао проблем. Тренутно инвестирамо преко 65 милиона евра широм РС, ту имамо помоћ и српске владе. Повећали смо издвајања за пољопривреду са 30 на 35 милиона евра. Социјалним партнерима смо широм отворили врата, што је обележје владе коју водим више од пет година. Социјални партнери тачно знају шта је план за следећу годину, а ми имамо предвидивост у буџету која је гаранција да ће тако и бити. На пример, планирамо повећање плата за просветне раднике осам одсто од јануара. Нису то кредитна задужења како то воли да прича опозиција, јер бележимо стални раст прихода. Нажалост, изостале су темељније реформе у образовању, ту морамо ући храбрије.

Како одговарате на честе захтеве за додатно побољшање пословне климе?

У условима у којима смо радили, више од постигнутог није било могуће. Све договорено смо испунили. Увели смо неопорезиви део дохотка од 100 евра, па га повећали на 250 евра да би радници имали веће плате. Укидали смо бројне процедуре, направили листу парафискалних намета како би избацили оне које су додатно оптерећење. Увели смо систем мултилатералне компензације, како би се помогло ликвидности. И много тога што су тражили послодавци. Ушли смо у реформу Завода за запослење РС. Српска je изабрана као једна од 10 малих регија будућности за 2018/2019. годину, за стратегију страних улагања, po рангирању портала „fDI Intelligence”, сервиса британског пословног часописа „Фајненшел тајмс”. Увек, наравно, треба боље, али у овако тешким околностима светске кризе исцедили смо максимум. Зато данас говоримо о стабилном буџету. Све те мере подузимали смо у веома нестабилним временима, борећи се на више терена, између осталог бранећи наша уставна права, што нам стално оспоравају. Имали смо политичку борбу, али и представнике у Сарајеву који су много тога блокирали. Што се тиче одласка радника, имамо случајеве да се неки и враћају. Наша обавеза остаје да стварамо све боље услове, да и они који су отишли, па дођу овде, пожеле да више нигде не иду. Миграције нажалост постоје, обележје су далеко ширег простора, не само РС. Не иду само они који немају посао. Овом простору треба више стабилности.

Има ли РС озбиљне изазове пред собом?

Простор западног Балкана у целини није поштеђен изазова. Као свака земља у окружењу и свету имамо изазове економске природе. Ако томе додате неред који влада у бившој Југославији, лошу комуникацију између земаља, видимо да се нисмо баш много помакнули од позиција од пре двадесет година. Што не даје повољан ветар у леђа брзом развоју. Имамо и изазове за очување уставних надлежности РС, довољно је само ослушнути представнике ЕУ, где мисле да треба само јачати ниво БиХ јер је Дејтонски споразум, наводно, превазиђен. Траже да се одрекнемо оног што нам је Устав дао. Не разумемо зашто то траже нити за то видимо оправдање. Дакле, имамо изазове, уставне, политичке и економско-финансијске природе.

Да ли су могуће дугорочне мере подршке наталитету?

Уводећи мере подршке, желели смо да породиље без посла знају да када дођу кући имају тих 205 евра месечно, што је готово као најнижа плата у РС, која износи 220 евра. Треба да правимо амбијент у ком ће незапослене породиље моћи да рачунају на посао. Али у оквиру социјалних права треба размишљати и како ојачати уведено право. Има идеја да се рокови продуже, као и да се уведе имовински цензус како би помоћ ишла породиљама којима то заиста треба. И према запосленим породиљама смо показали свој однос јер смо направили ходограм како да потпуно преузмемо рефундирање породиљског боловања. Хоћемо да породиље чека радно место када заврше боловање. Наравно, не смемо бити умишљени да у свему томе треба да станемо, то је полазна основа, али на том плану морамо да идемо даље, као и да повећавамо плате, пензије и отварамо нова радна места.

Многи вас виде као особу прозападних уверења. Такође, кажете да би уколико победите права званична посета била Београду, па Москви.

Могу за себе рећи да сам политичар прозападне оријентације, а притом мислим најпре на веома важан сегмент – прагматизам. Наш интерес су добри односи са свима, не правим разлику између Истока и Запада. Сасвим је логично да прва посета буде Београду. Русија је, дабоме, високо на лествици наших приоритета, с тамошњим политичарима је веома лако разговарати. Разумеју Дејтон, позицију РС, ту им се не омиче грешка. Али ми смо отвoрени за разговор са свима, но нажалост постоји много стереотипа створених раније, што отежава комуникацију с неким с киме бисте требали разговарати, а који се и данас држе шаблона. Постоји шаблон у западним политикама, које иду за тим да ојачају ниво БиХ, а умање значај РС. А ми се водимо прагматичном политиком да Устав БиХ и Устав РС одређују колико смо важни као република. Не мислим да треба одустајати од уставних надлежности само како би неком угодили. Од Русије немамо никаква условљавања и тешке захтеве.

Српској је стално над главом тај терет оптужби да има неку сарадњу с Русијом, која нас доводи у „неспоразум” са Западом?

Немамо никакав неспоразум са Западом, ово је и даље влада која је у БиХ најпосвећенија, најорганизованија европским вредностима. На политичком терену, наша је уставна обавеза да штитимо надлежности. Када кажемо да нешто не може јер није по Уставу БиХ, одмах кажемо и како може. Неки, ипак, бирају да се држе стереотипа, што никако не помаже целом овом простору да се издигне изнад деценијских проблема. Устав је мера наше политике. Ко очекује да се понашамо другачије прилично је наиван и, што је јако важно, томе ко тако размишља и није интерес напредак, већ држање свих нас у блокади. Многи, очито, никада нису искрено прихватили Дејтон, ту има јако много лицемерја. Но, нама није проблем да и даље бранимо оно у шта верујемо, знамо формулу како овде могу да се крећу ствари. Они који траже немогуће очито немају на уму стабилизацију прилика. Планирамо и убудуће тако да радимо, посвећени смо европским вредностима, али хоћемо уважавање наших интереса у складу с Уставом. Уклапање нас у неку глобалну хистеричну причу, не само да је нетачно већ и непримерено. Многи који из света долазе у БиХ уназад две деценије петљају се у микропитања. Па када доживе неуспех у судару с реалним стањем, као добар изговор им послужи мантра: „Ма то неће РС, зато што су они проруски настројени.” Ни као председник РС, ни као Влада РС никад нисмо имали проблем да одбранимо наше ставове.

Влада РС инсистира на изградњи ауто-пута Бањалука–Београд...

Уз важност што тешњих веза са Србијом, политичког разумевања и сарадње институција, постоји и привредна сарадња. Сада имамо сасвим другачији приступ Београда према РС, а то подразумева и директну укљученост Србије у развој наших општина. Што се тиче ауто-пута, постоји више разлога зашто је то важно, потребно је да развијамо РС, спајамо наше градове модерним саобраћајницама. Постоји програм изградње мреже ауто-путева у РС, а један од стратешких праваца јесте и деоница до Београда. Управо завршавамо деоницу до Добоја, намера је да се она настави до Србије. Без модерних саобраћајница нема ни привреде, ни туризма. Не посматрам то као конкуренцију ауто-путу Београд–Загреб, али је чињеница да огромна средства остају Хрватској од наших грађана, као и грађана Србије, јер користе тај пут. Кренуло је оживљавање аеродрома у Бањалуци, поред летова за Београд, имаћемо полетања и за западну Европу – Шведску, Белгију и Немачку. У плану је да догодине имамо додатна три лета. Такође, важан стратешки правац повезивања са Србијом јесте и ауто-пут од Пала према Вишеграду. Успећемо, сигурна сам, да се повежемо са Србијом и на тај начин. Што се тиче турске улоге у томе, никада нам није било јасно који концепт финансирања је ту предвиђен.

За шта РС лобира у свету, шта се жели постићи?

Та лажна слика против које се ми боримо је резултат бошњачког лобирања од рата па наовамо, испада да то није никоме спорно, али јесте спорно када желите да промените ту лажну искривљену слику и замeните је реалном. Проналазимо контакте и трудимо се да представимо оно што ми сматрамо реалним. Не лобирамо како би друге приказали лошим, наша намера је само да што више људи чује наш начин како БиХ може да функционише. А може само уз уважавање РС. А сви који критикују нашу опредељеност за лобирање губе из вида да је стереотип о нама настао управо као резултат нечијег другог лобирања. Како се нико не сети да каже да је било погрешно да Албанци или Бошњаци лобирају, чије су активности, за разлику од наших, биле усмерене против других. Резултат туђег лобирања је све оно што тренутно гледамо да се дешава у региону, али некима смета када неко из Бањалуке нуди свету реалну слику о БиХ. Тражимо канале комуникације, имамо их све више, што је резултат и промене околности у земљама које су нам интересантне, најпре у Америци, где је дубуко укорењена лоша слика. Жалим што велика и сјајна Америка нема праву слику, али ни визију шта да ради овде. Рационалан приступ уз уважавање реалности много би помогао. Околности се мењају, као и структуре у Вашингтону. Чује се више прагматизма и жеље да саслушају и уваже други ставови. Осећам да ће бити промене, иако у САД постоје структуре које не желе причати с нама, а штета је обострана. Важно је да мењамо слику и стереотип који су вештачки наметнути.

Колико РС посвећује пажње туризму?

Погодност РС јесте да имате разлог да дођете и зими и лети. Од посете Олимпијском центру Јахорина, Требињу, Вишеграду и Андрићграду, до верског и етно туризма, многобројних манифестација и адреналинских спортова. Очекујем да нове авио-линије то додатно побољшају. У сваком делу РС постоје препознатљива места која су средишта неких туристичких активности или иницијатива.


Коментари6
fa9f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Мислио сам да нема веће нетрпељивости међу политичарима од оне у САД. Међутим на основу информациај које пристижу изгледа да је нетрпељивост међу српским политичарима у РС још већа.
Stevan
To što gospođa Cvijanović kaže je tačno. Taj dio je djelimično ok. No međutim, šta ćemo sa iseljavanjem mladih na zapad, sad je trend čitave familije napuštaju rodnu grudu. Oni što ostaju, malo djece rađaju. Nema države bez stanovništva.
Марко Латиновић
Миграције су сада топ тема и то не само у бившим југословенским републикама, него и много шире. Европа и Америка су и даље најпривлачније дестинације за милионе људи и то не само из ратом захваћених подручја, него чак из релативно развијених земаља. Не ради се ту само о спонтаним покретима становништва већ и о мамљењу људи који треба да одрађују лоше плаћене и прљаве послове у развијеним земљама. Док људи не дођу памети мало шта се може промијенити у том погледу. Нема тог премијера или предсједника владе који може зауставити миграције. Штета од губитка млађег становништва може се умањити повећаним наталитетом, са више радних мјеста и плаћањем трошкова образовања од стране оних који напуштају земљу.
Препоручујем 2
Jovan Milanovic
Valjda smo svi ucili gdje sunce izlazi a gdje zalazi.
slavko
Kada si usred Rusije vidiš kako sunce izlazi u Americi. Samo se nama čini kako izlazi u Rusiji. A onda kao i naši ljudi ide tamo gde mu je bolje.
Препоручујем 5
Milan
I sunce bezi sa Istoka pa gao kao azilanta vrate.A ono sutra ponovo.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља