среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

Шведски заокрет удесно

Победник избора у овој скандинавској земљи је неизвестан, али се очекује велики успон крајње деснице Шведских демократа
Аутор: Миленко Пешићсубота, 08.09.2018. у 22:00
Лидер Шведских демократа Џими Акесон (Фото: Бета/АП)

Шведска у недељу излази на изборе, најзначајније у новијој историји ове државе. Због плиме популизма широм Европе ова скандинавска земља, симбол успешне државе благостања и деценијско упориште социјалдемократије после данашњег гласања скреће удесно. Само је питање – колико.

На ове изборе на којима је победник неизвестан излази око 7,4 милиона грађана с правом гласа. Они ће бирати 349 чланова парламента, али и представнике у 20 покрајинских и 290 општинских већа.

Према анкетама ниједан од два до сада владајућа блока неће добити већину, посебно због раста популарности  антимигрантских Шведских демократа (ШД), партије са неонацистичким коренима која по проценама може да освоји 20 одсто гласова. Све упућује да формирање нове шведске владе после ових избора неће бити лако и једноставно.

Леви блок, који се састоји од социјалдемократа, Зелене странке и Леве странке, према анкетама института Кантар СИФО спроведеним за Шведски радио, може добити око 41 одсто гласова. Њихова главна опозиција, блок десног центра који се састоји од конзервативних умерењака, Странке центра, либерала и демохришћана  може рачунати на око 37,7 процената гласова.

Истраживања показују да владајуће Социјалдемократе  могу освојити око 25 одсто подршке бирача, што ће бити најлошији резултат у последњих сто година. Иако премијер мањинске левичарске владе Стефан Лофвен, иначе лидер СДП-а, каже да је за време њихове власти  запослено највише људи у историји, тешко да ће спречити пад популарности.

Бивши премијер Карл Билт за „Њујорк тајмс” с жаљењем констатује да се Шведска придружује остатку Европе: „Мит о шведском моделу се топи”. Лофвен је у покушају да добије подршку изборе приказао као референдум за социјалну заштиту, јер су гласачи то навели као најважније питање избора. Иако Шведска има просперитетну економију и незапосленост испод шест одсто у центру медијске пажње на овим изборима нашле су се друге теме – мигрантско питање, али и заштита животне средине. Овог лета, најтоплијег од 1756. године, у Шведској је избило више од 50 пожара.

Традиционално политички флегматични Швеђани нису остали равнодушни и на повећан број напада банди и паљења аутомобила у деловима Гетеборга и Малмеа где су већински житељи мигранти.

Шведска је уз Немачку 2015. године примила највећи број миграната са Блиског и Средњег истока – 163.000. За земљу с 10 милиона становника то је највећи број по глави становника у целој Европској унији.

Иако је Лофвенова влада касније пооштрила имиграционе законе након великог прилива миграната у земљу, политика отворених врата је почела прво да фрустрира па онда и да дели Швеђане, што су искористили крајњи десничари, Шведске демократе.

Премијер Лофвен покушава да задржи миграциону политику у складу с директивама ЕУ сматрајући да Шведска треба да тражи већу поделу терета међу чланицама уније. Али то наилази на све веће отпоре код грађана који се осећају све несигурније због повећаног броја избеглица из исламских држава. Такву ситуацију је искористио лидер Шведских демократа Џими Акесон (39) отворено критикујући владу и опозицију да су одговорни за пропалу имиграциону политику која наносни штету држави.

„Шведски гласачи по навици кажњавају странке које су биле на власти”, тврди Андерс Санерстет, професор политичких наука на Универзитету у Лунду.

Овај политиколог пад популарности види као тренд. Социјалдемократе из свих нордијских земаља су изгубиле своју традиционалну гласачку базу, пре свега  због промена у класној структури и тржишту рада, сматра Санерстет.

Успон Шведских демократа заправо показују опадање популарности социјалдемократа који су синоним за ову државу благостања од 1917. године. За СДП је 1968. гласало више од 50 одсто бирача, 1994. преко 45 процената. А уочи ових избора подршку социјалдемократама пружа око 25 одсто грађана.

На другој страни су Шведске демократе које први пут после ових избора могу бити друга по снази странка у парламенту без које ће се тешко формирати нова влада. ШД бележи муњевити успон – 2010. су освојили 5,7 процената, 2014. већ 12,9. На данашњим изборима се очекује да дуплирају тај резултат.

А што то разочаране бираче пре свега Странке умерених па и осталих привлачи радикалној десној партији која је настала од неонацистичких група 1988. године и која међу својим оснивачима имала и бившег есесовце и чланове Нордијског трећег рајха?

Шведске демократе су последњих година „смекшале” одбацујући радикалне ставове. Млади лидер Акесон је и  урадио фејс-лифтинг партије. Избацио је екстремно радикалне чланове и променио партијски лого од некадашње претеће упаљене бакље до плаве анемоне, веома популарног цвета међу Швеђанима.

Такође, замењен је и слоган уместо поклича „Шведска Швеђанима”, Акесонови саборци на скуповима промовишу поруку „Сигурност и традиција”. Они на тај начин, како пише „Њујорк тајмс”, бирачима  продају „митску Шведску педесетих година прошлог века – сигурну, просперитетну и белу”.

Изгледа да ће постојећа владајућа политичка гарнитура данас на изборима да плати цену што је некада расно и културно хомогена земља примила велики број миграната ван Европе који се тешко интегришу у шведско друштво.


Коментари1
3e261
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada O
Zanimljivosti u vezi sa njihovim izborima: -ne postoji predizborna tisina, pa mogu da se vide politicari da dele promotivni materijal ispred izbornih mesta, i da nastupaju na televiziji u dan izbora. - trecina od ukupnog broja glasaca je vec glasala unapred (pre izbornog dana)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља