среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:47

Под крилима заштићеног орла

Три млада белоглава супа полетела су из кањона Увца с одашиљачима па сви грађани могу да прате њихово кретање путем интернета
Аутор: Александра Петровићсубота, 08.09.2018. у 22:00
Цела колонија супова на Увцу, заједно с младунцима, броји 600 јединки (Фото Танјуг)

Увац – „Налазите се у скривеној Србији. Јер, већина грађана Србије није чула за кањон Увца или су чули, али не знају где се налази”, каже Горан Бјелановић Грга, један од ренџера у Специјалном резервату природе „Увац”. Док пловимо зеленом реком између уклештених меандара кањона, надлећу нас орлови – белоглави супови, врста којој је овде претило изумирање. Почетком деведесетих година било је само шест гнездећих парова, а сада их има око 150. За спас ове врсте орла, симбола Србије, заслужан је човек.

„Ено га! Ено га горе!”, узвикују узбуђено гости на чамцу. Показују прстом где су угледали моћна мрка крила која надлећу кањон. Мобилни телефони су спремни. Зумирају орлове и хватају их у лету, али издалека. Лете високо.

Њихов је кањон Увца.

Дугачак је 120 километара, а ваздушна линија је свега 40 километара. Река кривуда између стрмих кречњачких стена. Испод њих су огромне пећине, на литицама терасе у којима се гнезде супови, а на врховима видиковци до којих се стиже искључиво „ходајућом методом”, како каже наш ренџер Грга. Узбрдо, по камењу, кроз шуму, један сат хода, па и више, да би се стигло до видиковаца Велики крш, Велики врх и Молитва. Има укупно 12 видиковаца у кањону, али ова три су најпознатија. Познате панорамске фотографије, које су доступне на интернету, настале су с ових врхова.

– Белоглави суп се гнезди у кањону Увца јер је то за њих одлично склониште. За летење користи вертикална струјања ваздуха. Дневно прелети око 40 километара у круг – каже ренџер Грга.

Белоглави суп је врста лешинара. Високи су један метар а распон крила им је од 2,5 до 2,8 метара. Тешки су око седам до осам килограма, а женке су крупније од мужјака. Гнезди се крајем јануара и почетком фебруара, лежи на јајима 53 до 58 дана, а крајем јула и почетком августа сви младунци полете. Хране се месом угинулих животиња. Проналазе их сами, али већи део јеловника доноси им се на хранилишта са читаве Пештери. Када на неком имању угине говече, одмах се телефоном зове резерват „Увац”.

„Они лете, траже храну, ми им само помажемо”, каже Грга.

Лешинари тако чисте природу, спречавају ширење болести и зараза и зато су неопходни еколошком систему.

За групу планинара и акцијаша из Београда и Панчева, који су прошлог викенда обишли Овчарско-кабларску клисуру и кањон Увца, упознавање с белоглавим суповима био је јединствен доживљај. Верује се да ови орлови знају колико људи воле да их виде, па надлећу чамце, али у високом лету. Понекад прелећу са стене на стену, где се утапају у природу, али пажљиви посматрачи могли су да их виде и како ходају на својим „терасама”.

Гостољубивост чувара резервата, које зову ренџерима, њихова љубав према Пештерској висоравни, познавање птица и свакодневни напор да очувају станиште белоглавог супа, остављају снажан утисак.

– Један од најпознатијих светских орнитолога, Мишел Тарас, рекао је да је Увац „трезор Балкана”, јер смо у кратком периоду успели да подигнемо колонију супова са шест на укупно 200 гнездећих парова у Србији. Овде их је око 150, а остали се гнезде у кањону Трешњице. Велика стена којој се управо приближавамо зове се „Замак супова”. Ево, то су те терасе с којих полећу – каже наш водич Грга.

На Увцу је 1. септембра обележен Међународни дан белоглавог супа пуштањем три млада орла са сателитским одашиљачима, помоћу којих ће и орнитолози и грађани моћи да прате њихово кретање преко 4Г и 3Г мреже. Суп је медитеранска птица. Лети по целом Средоземљу, стиже и до Израела и до Сирије, али тек ће се видети који ће путеви привући три млада орла. Један од њих је 2016. године рођен у београдском Зоолошком врту, истичу ренџери, који нас воде у Ледену пећину – чудо природе у срцу кањона.

– Када смо 2011. године ставили одашиљач на једног младунца видели смо да је он сваке вечери у зимском периоду летео до Требиња и Дубровника и ујутру се враћао на Увац – каже ренџер Грга.

Наш водич до резервата „Увац” и манастира у Овчарско-кабларској клисури била је Јасмина Играчки, иначе истраживач на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, али велики заљубљеник у природу и планинарење. Брига о сваком члану „експедиције” и одлична организација обиласка „скривене Србије” су њен заштитни знак.

За оне који не знају где живе белоглави супови, који красе грб Србије, до Специјалног резервата природе „Увац” стиже се аутобусима, аутомобилима, преко Ивањице и Кушића. По изласку из возила, посетиоце очекује успон шљунковитим путем, а затим још неколико километара до кампа, одакле чамци крећу на крстарење по меандрима. Чамцем се стиже и до Ледене пећине, у којој је мркли мрак, па се препоручује да сваки посетилац понесе батеријску лампу. Доступне су прве три од укупно 12 дворана с природним накитом, сталактитима и сталагмитима. За ову авантуру неопходна је и јакна, јер је стална температура у пећини седам до осам степени.


Коментари1
fa822
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сивошевић
исправка: Белоглави суп припада фамилији Accipitridae тј Јастребовима

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља