недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ГРЕШКЕ У УЏБЕНИЦИМА

Министар лично одобрава сваку школску књигу

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 08.09.2018. у 21:01
(Фото Д. Жарковић)

Како изгледа пут од идеје до школске клупе, за наш лист је изложила Татјана Мишовић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). Стручњаци овог тела, формираног одлуком Владе Србије, са сарадницима из школа, с факултета и института, дају предлог новог плана и програма за одређени разред. Национални просветни савет (НПС) даје мишљење о предлогу, а онда га доноси, односно усваја министар просвете. Издавачи тада имају 150 дана да доставе министарству предлоге уџбеника, а оно их прослеђује ЗУОВ-у на стручну оцену.

Потом аутори, које из редова наставника и факултетских професора бира издавач, пишу уџбенике на основу усвојених програма и упутстава за њихову реализацију. Сваки рукопис уџбеника се доставља ЗУОВ-у у писаној и електронској форми и морају га пратити три рецензије, а издавачи сами бирају рецензенте. ЗУОВ формира комисију која има 60 дана да прегледа рукописе, врати их издавачима на дораду уколико су уочени недостаци и да стручну оцену уџбеника.

Издавач у року од десет радних дана доставља заводу исправљену верзију, а комисија прегледа да ли је сада све у реду и даје стручну оцену у којој предлаже да се уџбеник одобри, или не. Ако издавач не пошаље исправке за десет дана, сматра се да је одустао од захтева.

Мишовићева каже да према Закону о уџбеницима, ЗУОВ шаље сваки рукопис на дораду било да има три или стотинак недостатака. Ако комисија ЗУОВ-а предложи одобравање уџбеника, предлог иде у Министарство просвете, а министар издаје решење да је школска књига одобрена. Онда се на интернет страници министарства и у „Просветном прегледу” најкасније до 15. фебруара објављује каталог одобрених уџбеника, а издавачи шаљу школама примере књига.

Затим школе из каталога бирају уџбенике према одлуци наставничког већа и о свему се обавештава савет родитеља.

ЗУОВ у програму одређује које ће области из историје, на пример, да се уче у неком разреду. а то на колико ће пасуса или страна која тема бити заступљена у уџбенику одређује искључиво аутор, односно издавач који га је ангажовао.

– Област Други светски рат у осмом разреду има четири пасуса. У четвртом пасусу „Биланс рата и допринос Југославије победи антифашистичке коалиције” једна тема је „Логори смрти Јасеновац, Стара Градишка, Сајмиште, Бањица, геноцид и Холокауст”. Издавачи имају слободу да ту тему напишу на две стране, или у два пасуса – истиче Мишовићева.

Мишовићева напомиње да је 2010, у време одобравања првог издања књиге из историје за осми разред Завода за уџбенике, коју нико није оспорио, тржиште било слободно и на њему је учествовало више издавача. ЗУОВ је тада поред тог одобрио још три уџбеника из историје за осми разред. Мада им се то често не исплати, издавачима нико не брани да издају више издања уџбеника за неки премет, па је Завод за уџбенике добио одобрење и 2015. штампао и нову књигу из историје за осми разред, других аутора Драгомира Бонџића и Косте Николића, у којој су измењени подаци о Јасеновцу у односу на издање из 2010. године.

Издање Завода одобрено 2010. није спорно

Слободан Рудић, наставник историје у ОШ „Филип Вишњић” у Моровићу, каже да када стигне до лекције о Јасеновцу обавезно ђацима објасни да је статистика релативна ствар и да се може водити на различите начине. Пример за то је и чињеница да је број страдалих Рома у овом логору често занемарен, односно да су утопљени у другу нацију.

– Трудим се да деца схвате ужасе које су ти логораши доживљавали. Не задржавам се много на цифрама и не износим моје уверење колико је логораша убијено, јер то ствара конфликте, нарочито и због чињенице да је мој прадеда страдао баш у Јасеновцу – објашњава Рудић и додаје да су његове колеге у школи одабрале уџбеник из кога предају историју за осми разред. У питању је неоспоравано друго издање књиге из историје за осми разред Завода за уџбенике, одобрено 2010, а штампано 2011, чији су аутори Момчило Павловић и Ђорђе Ђурић.

Рудић каже да је у књизи напоменуто да је у тренутку изласка уџбеника (2010) пописано 73.000 страдалих, али да је на недавној конференцији чуо да је сада 120.000 пописаних жртава. У поменутом издању Завода такође стоји да су прве процене после Другог светског рата биле да је Јасеновац однео између 500.000 и 600.000 живота, а да је међу њима највише Срба. Забуну је, очигледно, изазвало касније издање Завода за уџбенике из 2015, у коме објашњење није тако детаљно.


Коментари3
9da53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Izdavac bira recenzente, dakle bira i autore
Димитрије
Рад Завода за унапређивање образовања и васпитања "тиха језа". Јадна деца док им ови "кроје капу"
Ненад Рајковић
Мене занима шта министар мисли о Јасеновцу?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља