уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14
ГРЕШКЕ У УЏБЕНИЦИМА

Српски саобраћајац у хрватској униформи

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 08.09.2018. у 22:00
Хрватски прометник постао српски саобраћајац
Б. Кнежевић
Б. Кнежевић

Армија ученика у Србији одраста научена да је у Јасеновцу страдало 70.000 Срба, да август има 29 дана или да је глупача синоним за женску особу. Књиге из којих уче наша деца однедавно пролазе ригорозну процедуру издавања, па опет, грешке се догађају и оно што још више забрињава – отклањају тек када спорна страница или цртеж доспеју у јавност, најчешће путем друштвених мрежа. Осим родитеља, исправке уџбеника тражила је у неколико наврата и Српска православна црква, али и невладине организације.

Најновији пример – два уџбеника историје истог издавача, у којима у првом случају мали матуранти уче да је у Јасеновцу страдало од 50.000 до 100.000 људи, од којих 30.000 Јевреја, а у другом од 500.000 до 700.000 – поново је покренуо лавину питања на које надлежни морају да одговоре:

Зашто није могуће да сви ђаци уче из истог уџбеника историје?

Или, зашто не би постојала државна комисија која ће да одређује да се посебно осетљиве теме, попут нацистичких и усташких злочина, распада СФРЈ, досељавања на Балкан, у свим школским књигама свих издавача обрађују на исти начин, истим реченицама и подацима?

Зашто српске уџбенике штампају Словенци и Хрвати, а монопол на тржишту вредном око 100 милиона евра држи фирма из Немачке?

Ако не поштујемо наше корене и нашу историју, како онда да очекујемо да их поштују други? Родитељи основаца и средњошколаца који се овим поводом јављају нашем листу имају различите идеје: од увођења дигиталних уџбеника као средства за спречавање монопола па до тога да Србија мора да има (поново) једног државног издавача школских књига, на начин како је то, рецимо, регулисано у црногорским школама. Наравно да би да живимо у богатом друштву најбоље решење била бесплатна подела уџбеника за све ђаке, како то раде у Швајцарској.

Парадоксално, када је реч о грешкама или различитим подацима из националне историје, кривица није до приватних издавача, већ државног Завода за издавање уџбеника, који је пола века држао монопол у школама, а што је на крају довело до превазиђених и старомодних уџбеника.

(Фотодокументација „Политике”)

Зато су власти постепено почеле да отварају ово тржиште 2003. да би неколико година потом достигли пуни степен либерализације, али у облику уџбеничког хаоса, мита и корупције и беспоштедне борбе готово 80 издавача, наравно преко џепа родитеља ђака. Уместо Завода, на сцену је изронио нови доминантни играч који је преузео највећи део тржишта: немачко-словеначко-хрватски „Клет”, с фирмама ћеркама „Нови логос” и „Фреска”.

Да појаснимо: „Клет” у Србији је део старе немачке компаније која послује у великом броју земаља и има утицаја све до Брисела. Оснивач издавачке куће „Нови логос” ДОО јесте фирма „Профил интернационал” из Хрватске, а „Клет Словенија” је купио „Профил интернационал” у Хрватској.

Два Заводова издања Историје: разлика је десет пута већи број жртава у Јасеновцу у једном уџбенику у односу на други

Иако је приче о монополу и за наш лист више пута демантовала директорка српског „Клета” Гордана Кнежевић Орлић, отворени подаци Министарства просвете, до којих је „Политика” дошла, показују другачију слику: примера ради, српски језик за осми разред из њихових књига учило је више од 82 одсто матураната у Србији у протекле три године. Слично је и с историјом и географијом (више од половине књига у употреби у школама).

У уџбеницима ових издавача, као и „Бигз школства”, Јасеновац се помиње у само једној реченици, без јасне одреднице о броју жртава или је потпуно изостављен. А из њихових књига, како табела казује, учи више од 80 одсто сваке генерације малих матуранта.

Фотодокументација „Политике”

„Бигз” је, према писању медија, 2007. године купила хрватска „Школска књига” чији је власник Анте Жужул, један од првих финансијера ХДЗ-а, што из ове издавачке куће није демантовано. Илустративан је и пример да је у једном од њихових уџбеника приказан српски саобраћајац у хрватској униформи, што је била потврда тврдњи Завода да поједини издавачи механички преузимају странице школских књига из Хрватске, Словеније и Немачке.

Колико је јак издавачки лоби сведочи и чињеница да је претходни министар Срђан Вербић био принуђен да повуче из скупштинске процедуре предлог Закона о уџбеницима након притисака приватних издавача чак и у Европском парламенту.

Када се све ово прочита, овако, на једном месту, логично је питање зашто онда наставници и школе бирају уџбенике који су спорни по било ком основу? Одговор лежи у бесплатним торбама, шољама за кафу, бесплатним семинарима, чак и бесплатним путовањима и лаптопима, које наставници добијају уколико се определе за одређеног издавача. Званично објашњење јесте да су одабране школске књиге писане језиком примеренијим деци и да је из њих лакше учити.

Недавним законским изменама је промењена процедура објављивања уџбеника, давање поклона је кажњиво, последњу реч у одобравању сваке школске књиге има лично министар просвете, а не Национални просветни савет, како је било раније, па ипак се грешке и даље догађају, а лобирање никада није престало.

У школама је на крају све препуштено оним савесним наставницима, ентузијастима, који ће уочене грешке да исправе на часу и потруде се да наши ђаци ипак науче лекције које одговарају истини. Нажалост, они су у мањини. А једном одштампана грешка (глупост) понавља се још 70.000 пута. Мислите о томе.


Коментари13
8daaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
ovo je kardinalna greska i nekakvo izvinjenje nije prihvatljivo. Odgovorni za propuste moraju odmah biti procesuirani i otkazi moraju odmah da im se daju.... izdavac je izdavac...a Ministarstvo je to koje odlucuje o sadrzaju.... Odmah treba povuci sve iz prodaje i upotrebe i podeliti nove!!! Pod hitno!! Ovo je velika sramota
Момо
Не могу да схватим да српске школске уџбенике штампају Хрвати, јер је апсолутно немогуће да се хрватски штампају у Београду. И много шта друго. Где је ту реципроцитет, да само њега поменем? Као да је Југославија жива. Сећам се да су се уносни картографски послови и припреме "наших" школских атласа, као и њихово штампање у енормним тиражима (и по неколико 10 000 примерака) обављали у Загребу. А у Београду је постојала "Геокарта" и многе друге квалитетне издавачке куће и штампарије. И по том питању се ћутало због братства и јединства и гутало због опстанка Југославије.
Milica
Treba gledati unapred, pustiti isterivanje mak na konac, cepidlacenje o tome sa bejase nekada i ko je kriv. Nema koristi od prozivanja Hrvata, pogotovu ne danasnjih, zaista ne verujem da je vecina pro-ustaski nastrojena. Ali, upravo zbog buducnosti je veoma vazno i da se mi sami secamo i da deci pominjemo sedamsto hiljada Srba ubijenih maljem ili preklanih pa bacenih u Savu, koncentracione logore za decu, jedine na svetu, nasilna pokrstavanja i proterivanja. Ne da bi naudili Hrvatima, nema to sa njima bas nista. Nego, ne smemo sebi dopustiti da bilo ko poveruje kako je moguce ubiti 700.000 Srba, istrebljivati njihovu decu, a da potom sve padne u zaborav i prodje bez ikakvih konsekvenci. Jer, ako drzave i narodi koji nam nisu skloni pomisle da to tako moze da prodje, onda ce biti skloni da prvom prilikom sve ponove, "a zasto ne, ako je proslo prvi put...". Secajmo se da nam se ne bi ponovilo. Jasenovca, Petrovacke ceste 1943 pa opet 1995, Kosara 1999, cinjenice u udzbenike!
Šljiva rađa u kasno leto
Mulderu, slovo w ne postoji u srpskom jeziku.
Подунавац
Српски језик не користи латиницу па ни поменуто слово а реч шоу је енглеска и на том језику се пише show
Препоручујем 0
vlajko
katastrofa je da izdavački lobi, vodjen ISKLJUČIVO direktnim materijalnim intetesima (sada i odmah), kreira i, godinu po godinu, čak menja gradivo i sadržaj pojedinih udžbenika. Hrvatske i slovenačke izdavačke kuće sa štamparskim kapacitetima u Kini, malo po malo, skoro neprimetno utiču direktno na naše obrazovanje u celini. To je novi način, nova strategija, koja uz poremećen sistem odabira knjiga za pojedine predmete, neminovno vodi sunovratu nacije... koji je počeo...
Братимир
Суноврат српске нације почео је стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Сада гледамо завршну фазу.
Препоручујем 24

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља