петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04

Славна Кинескиња, унука српског коњаника

Пензионисана универзитетска професорка Ден Ђун с породицом борави у Београду, враћајући се својим коренима
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 09.09.2018. у 22:00
Владимир Путин јој је 2009. уручио медаљу председника Владе Русије, у присуству тадашњег кинеског премијера Вен Ђиабаоа (Фо­тографије лич­на ар­хи­ва)
Са су­пру­гом и си­ном у главном граду Србије

Крајем Првог светског рата Жарко Магарашевић је напустио коњичку јединицу аустроугарске армије и с групом Срба постао добровољац руске војске, доспевши у светском метежу до сибирског града Краснојарска. Група српских коњаника планирала је да се врати кући, у село Мирковце код Винковаца, најкраћим путем, кроз Кину, где су намеравали да се бродом докопају Европе. План им није успео.

Век касније, његова унука Ден Ђун из Харбина борави у Србији. Са супругом Чен Сјуцином и сином Чен Нанфејем, сусрела се са својим бројним рођацима, Вукицом и Момчилом Живановићем и њиховим наследницима. Своју животну причу универзитетска професорка руског језика Ден Ђун преточила је у књигу „Азијска и европска породица”. Књига је део пројекта „Један појас, један пут”, коју она преводи на руски. У Београду преговара с издавачем како би њена исповест дошла и до српских читалаца.

Када је Владимир Путин био премијер Русије, 2009. године, уручио јој је медаљу председника владе, у присуству тадашњег кинеског премијера Вен Ђиабаоа, у згради Свекинеског народног конгреса.

Али ко је заиста Ден Ђун? Мајка јој је била Српкиња, отац кинески ратни репортер, а кроз вихоре промена у Кини, мењала се и њена судбина. Од кондуктера у тролејбусу, унука одбеглог српског коњаника, постала је једна од најбољих професора Кине. Уочи њеног доласка у Београд, државна агенција Синг Хуа направила је прилог о њој, као о професорки универзитета која 40 година живи с руским језиком. Прилог о њој прати песма „Подмосковске вечери”.

Ко ће га знати шта би се догодило да њена бака Вера није приметила Жарка Маргашевића на коњу и рекла: „Хоћу да се упознам с њим.”

Вера га је код комшија упознала исте вечери, заљубили су се на први поглед, а како њени родитељи нису били расположени да им се шеснаестогодишња ћерка уда за непознатог војника из далеке земље, млада Рускиња је побегла са Жарком на коњу.

– Било је тешко пробијати се до кинеског полуострва, где је Жарко планирао да се укрца на брод и врати се кући. Продао је свој пиштољ, али није било новца за две карте. И остала група Срба није имала новца и упутили су се ка северу Кине. Желели су да зараде новац како би се вратили кући. Тамо се родила моја мајка Ирина. Жарко је радио као пружни скретничар. Желео је део шуме, уместо плате, како би добио више новца од дрвне грађе. Али, поплава је однела трупце уз обалу и нада да ће се икада вратити отпловила је с деблима – каже професорка Ден Ђун, док седимо у једном од елитних београдских хотела у којем је одсела.

Читава породица је, потом, кренула ка градићу Харбин, граду руских емиграната на северу Кине. После Октобарске револуције, град је почео да расте, а деда Жарко је постао благајник српске заједнице, зарађујући као физички радник, док је бака била чистачица. Убили су је Јапанци 1945. године.

– После бакине смрти, породица је била без новца. У граду је владало тровлашће совјета, Јапанаца и Чангајшековаца, а ми нисмо имали шта да једемо. Срећом, полиција је тражила кадрове за израду докумената и моја мама Ирина се запослила као евидентичар у емигрантском одељењу. Кинеска комунистичка партија је преузела власт. Мој отац је као члан КП Кине у срцу кинеске револуције био ратни дописник у Харбину. Отац је почео да ради као заменик председника у друштву совјетско-кинеског пријатељства, а руски је учио код моје мајке. Заљубили су се на први поглед, као баба и деда. Венчали су се 1949. године, када се и родила Народна република Кина – прича Ден Ђун.

Имали су најлепши стан у коме се она родила годину дана касније. Позната харбинска робна кућа „Чурин” још је једна копча везана за детињство Ден Ђун. Отац је био директор, а робна кућа јој је изгледала као свет из бајке, с масивним лустерима. Њена мајка Ирина Жарковна је радила као наставник руског језика и књижевности на Харбинском институту. Али поново се дешава обрт у животу Ден Ђун. Оца јој хапсе 1967. године, а већ следећег дана су одвели и мајку, у хаосу „културне револуције”.

– Грех је био је у томе што је мама била странкиња и што је предавала руски језик. Сећам се да су пронашли обичан радио-апарат и раставили га до најмањих делова, покушавајући да тамо пронађу неки тајни пријемник – тужно говори Ден Ђун.

Тада јој је било седамнаест, а млађој сестри свега три године. Цела кућа и брига о сестри, пали су на њена дечја плећа. Деца народних непријатеља добијала су 20 јуана месечно. Ден Ђун је радила као кондуктер у тролејбусу и научила токарски занат. Отац је две године провео у затвору, док су маму припадници Црвене гарде држали у библиотеци Института, која је преправљена у затвор. Тукли су је и понижавали, нису јој дозвољавали да види децу.

Ирина Жарковна је у пролеће 1969. пуштена на слободу, да би је већ следећег дана послали на село, на преваспитавање.

– Уз велику муку сам добила дозволу да посетим маму. Дуго сам бродом путовала реком Сунгаром до њеног логора. Кад сам је угледала скоро сам пала у несвест. Мама је била сама кост и кожа – сећа се Ден Ђун.

Тек у зиму 1977. године, нови кинески лидер Денг Сијао Пинг је рекао да не постоје деца непријатеља. Имала је 27 година и њена даља судбина поклопила се с реформама Кине, која се ослобађала баласта „културне револуције”. Дипломирала је, наравно, руски језик, потом и докторирала. Руски јој је помогао да пронађе и љубав свог живота. Њен муж је такође свршени студент факултета руског језика, а заједно су одбранили и магистарски рад.

– Заљубили смо се кад смо расправљали о стваралаштву Достојевског – каже она.

Дошле су и осамдесете године, совјетско-кинески односи су полако отопљавали, а кинески гледаоци су обожавали совјетске филмове. Али није било преводилаца, па су се филмаџије отимале о билингвисту с универзитета. Била је ментор докторандима, а потом улазила у филмски студио. Понекад јој је било тешко да буде озбиљна, посебно кад је преводила комедије.

Из биоскопа и с катедре, Ден Ђун одлази као преводилац на многе пословне самите и према писању „Росискаје газете”, често су њен лични шарм, харизма и синтеза кинеске и руске душе помагали да се избегну безизлазне ситуације. Она се дискретно смеши кад је питам да ли је заиста спасавала послове вредне милијарде.

У Русији су је често доживљавали као своју, чак би јој хотелски портири говорили: „Где си наврла, зар не видиш шта је написано на табли?” Кинески таксисти разговор с њом отпочињу гестикулацијом, доживљавајући је као странца. Када им се шаљиво обрати на беспрекорном кинеском језику, дуго не могу да се приберу.

Живот жене коју су обележили компликовани акорди бурног кинеског, руског и српског 20. века променио се када је први пут била у Београду на скупу слависта, 1986.  Тада је једна пролазница упитала како да пронађе Кнез Михаилову улицу. Током три дана, пронашла је своје рођаке из породица Госпојевић и Живановић. Обишла је Мирковце, Шид и Нови Сад. После мајчине смрти, она је наставила да се дописује с њима, а у последње време разговарају телефоном или „скајпом”.

Њен син Георги Чен, који живи у Пекингу и бави се глумом, биће тај који ће преузети мач од мајке и наставити да одржава везе с рођацима из Србије. Жена проглашена за једну од најбољих универзитетских професора Кине, која је толико преводила филмове, на растанку ми показује слику свог рођеног брата Ден Сијао Ћаоа.

– Његови пријатељи га зову Валтер – каже она.

Још један невероватан обрт у животној исповести Ден Ђун. Њен брат заиста личи на Бату Живојиновића.


Коментари17
f7334
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Каква прича?!? И то кроз генерације. Феноменално. Каква енергија, какве идеје, шта су све људи били спремни да ураде да дођу до ... Мирковаца.
sara
Kakva divna priča na momente tužna, pa radosna, kakva sudbina. Draga Den, Vaš bogat život sa padovima i usponima, bio bi divan film i to u režiji Vašeg sina. Sećam se kineskog lidera Deng Sijao Pinga, koji je sproveo uspešne reforme i tako otvorio put Kine u svet. Drago mi je da Vas je sudbina spojila sa tri prijateljske zemlje, Kina i Rusija i Srbija. Drago mi je da ste došli u Beograd i želim Vam svako dobro i dug i uspešan život.
Prokopije
Ima i kosookih srba,ako je bas toliko bitno.Biti srbin je pak vise stvar duse i karaktera.
Miloš
U kakvoj zabludi je ovaj narod strašno.
Препоручујем 4
Давор
Каква породична прича.
Dragan Pik-lon
@Milos, vase pitanje je cinicno i na granici dobrog ukusa.Ovde kod mene na krajnjem zapadu zapada ima vise studenata koji su tamnoputiji i od Nigerijanaca.Govore perfektno srpski Jezik bez akcenta,pisu i citaju Cirilicu.Jedan od roditelja im je srpslkog porekla i cela nasa mala zajednica se ponosi sa njima.Ne mislite valjda da su samo konjasti Ercovi sa pravim ocima Srbi!!!
Biljana
Nekako imam utisak da ste vi zapad videli samo na televiziji.
Препоручујем 3
Miloš
@Dragan-Pik-lon, budi bog sa nama sa takvim razmišljanjem. Vi očigledno ne shvatate da pojmovi nacionalnost i genetika idu ruku pod ruku. Srbin može biti svako, po karakteru. Ostalo... Vratite se vi nama iz vašeg Zapada. I drugo, a da mi malo manje pružamo ruku svakom ko se izrazi Srbinom.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља