среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Научници сумњају у својства пробиотика

Храна и препарати који садрже такозване добре бактерије потпуно су бескорисни за већину популације, преносе британски медији најновије научно истраживање
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновићнедеља, 09.09.2018. у 22:00
(Фотографије Пиксабеј)

Дођете у супермаркет, пронађете пробиотике на полицама и одмах помислите да ће вам помоћи... Искрено, то је потпуно погрешно размишљање! Пробиотици ће у будућности морати да буду прилагођени потребама појединих пацијената. Погрешно је очекивати да они имају исти ефекат код сваке особе – изјавио је пре неколико дана за Би-Би-Си доктор Еран Елинав са израелског научног Института „Вајсман”.

Он је на сликовит начин образложио најновију детаљну студију према којој је храна која садржи такозване добре бактерије, познатије као пробиотици, потпуно бескорисна за већину популације, преносе британски медији.

У Британији се годишње на производе са пробиотским културама потроши око 750 милиона фунти па је ова вест изазвала велико интересовање грађана.

Међутим, најновија студија овог института из Израела, како се наводи и  једна од најдетаљнијих до сада, управо показује шта се догађа с телом после употребе пробиотика. И резултат је поприлично изненађујући за ширу јавност– пробиотици нису лоши за црева, али немају скоро никакав учинак на остатак тела.

Група стручњака с Вајсмановог института направила је коктел од пробиотика који се састојао од 11 добрих бактерија. Месец дана тај коктел конзумирало је 25 потпуно здравих добровољаца. Њих су потом успавали и хируршки им узели узорке с више места у желуцу и цревима. Наиме, научнике је највише занимало где су се бактерије успешно колонизовале и да ли су довеле до било каквих промена у активности црева.

Резултати који су објављени у часопису „Сел” показују да су добре бактерије у половини случајева ушле у организам кроз уста и изашле на другу страну. Оне које су се накратко задржале у организму врло брзо су биле „прегажене” од већ постојећих микроорганизама.

Истраживачки тим такође је проучавао и утицај пробиотика после узимања антибиотика, који уништавају и добре и лоше бактерије.

Експеримент је урађен на 46 особа и показао је одређено кашњење у поновном стварању здравих бактерија у људском организму.

– Супротно уверењу да су пробиотици потпуно безопасни, наши резултати откривају да истовремено узимање пробиотика и антибиотика може оставити дугорочне последице на организам – рекао је Елинав.

Др Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета и председник Савета за безбедност хране, каже за „Политику” да на листи ЕФСА ( Европска агенција за безбедност хране) не постоји ниједна одобрена здравствена изјава за пробиотике и да они ни не могу да се рекламирају као пробиотици.

Здравствене изјаве иначе морају научно да буду поткрепљене доказима да нека храњива материја утиче на раст, развој и функционисање организма, психолошке функције, мршављење, контролисање телесне тежине…

– Произвођачи могу да их декларишу, рецимо, као корисне пријатељске бактерије – додаје Станковић и каже да је у јулу ове године усвојен Закон о здравственим изјавама и да постоји рок од 18 месеци за прилагођавање, после чега производи који се нуде на тржишту неће моћи да се зову пробиотици. На питање да ли постоји отпор фармацеутских кућа, наш саговорник каже да није упознат али и да свакако треба разграничити да постоје пробиотици као лекови и пробиотици као састојци хране.

– Лекови су посебни сојеви који имају тачно одређено дозирање који су се показали као корисни после узимања антибиотика за опоравак микрофлоре. Због тога не треба генерализовати, јер неки од њих су корисни, а неки немају ништа или могу да буду штетни – истиче Станковић.

Регистровано 90 препарата

У Србији пробиотике као додатке исхрани није могуће купити у супермаркету, али у радњама је све више производа са пробиотским културама.

Али за њих није потребан рецепт и грађани су често у недоумици шта да одаберу, будући да их лекари обавезно препоручују уз антибиотике а често и као „делотворан лек” за стомачне тегобе код одраслих и деце. Према нашем истраживању, на тржишту их је превише и цене се драстично разликују. Регистровано је више од 90 различитих пробиотика ( по цени од 300 до 1.700 динара)  па је просечном купцу тешко да одлучи који од препарата је најбољи за његово здравствено стање. Став лекара је да нису сви пробиотици исти, да су за доношење одлуке кључни научни докази. А пацијентима се препоручује да у складу са врстом тегоба бирају оне „са доказаним дејством”.


Коментари12
792ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikica
Danas sam bas trazila u apoteci neki probiotik jer sam primetila da mi kod nekih bolova u crevima pomognu. Prodavacica mi nudi neke Niske probiotike, kaze oni su novi I najjeftiniji. pitam sta je sa flobijanom, sa Ivancic I sinovi , a ona uporno nudi ove Niske. Kazem joj lepo, molim vas ne interesuje me cena, dajte mi one za koje smatrate na osnovu znanja I iskustva sa pacijentima da su najbolji, a ona opet nudi Niske jer su novi I najjeftiniji. Zena iza mene se iscudjava na tu upornu ponudu, a ja pitam opet treci put , molim vas ako su neki strani dajte mi njih, da li znate nesto o tome I na kraju mi ponudi neke engleske koji su 10 puta skuplji, a ne kaze mi da su dobri. Eto kako mi koji nismo iz te branse da znamo sta da kupimo. Da li su Nislije ponudile vecu lovu od Ivancic I sinovi ili Flobijana ili sl. Ako je nesto novo I jeftino a nikad niste culi za to, zar to uliva poverenje, a I ako je nesto 10 puta skuplje pa I to ne uliva poverenje???
Ljiljana
Počinju da se forsiraju individualne analize crevnog mikrobioma, koje su naravno vrlo, vrlo skupe, ali svakako će lečenje na osnovu ovih analiza biti mnogo delotvornije.
Данило
Ево ти сада, ни кефир није здрав. А то што на Кавказу га пију уместо воде и живе 100 година научнике не занима. Част хирурзима, конкретно, а ови лупају час овако , час онако. Прво нека објасне како је од неживог постало живо и како човек види. Просто питање: како те видим? Па ћемо онда философирати и паметовати да свињска маст није здрава када ти уљари тутну шушке у џеп.
Gagi
Meni probiotici spasise zivot, da ih ne bese odoh Bogu na istinu! No, i pored toga verujem da svakako ne postoji nista univerzalno i blogotvorno za svakoga i u svakoj situaciji. Takodje protiv toga da se "zdrave" namirnice koriste kao kultne i iz cista mira, samo zato sto ih je neko posle vrlo sumnivih istrazivanja senzacionalno proglasio za zdrave.
jamesbond
Meni probiotici regulisali probably u par dana Al je bitno potrevit prave I onda see moraju uzimat na duzi period

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља