недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Национални савет Буњеваца иде колективно на изборе

Ова национална заједница жели да се поништи декрет из 1945, којим је наређено да се сви Буњевци и Шокци морају „третирати искључиво као Хрвати, без обзира на њихову изјаву”
Аутор: Биљана Баковићнедеља, 09.09.2018. у 22:00
Да­ни бу­ње­вач­ке кул­ту­ре у Но­вом Са­ду, ав­густ 2018. (Фо­то Бу­њев­ци.нет)

За Буњевце, чини се, неће бити много неизвесности на предстојећим изборима за националне савете националних мањина. Заједнички рад у актуелном буњевачком националном савету ујединио је већину оних који су на изборима 2014. наступали на засебним изборним листама, којих је тада било девет. Од осам листа, које су пре четири године прешле цензус, практично је њих пет сада обједињено на листи „Буњевци заједно”, проглашеној 24. августа. Прва на листи је актуелна председница Националног савета Буњеваца Сузана Кујунџић Остојић, која ће по свему судећи остати на тој функцији и у следећем мандату.

 Функције у овом националном савету ће, заправо, у већини остати непромењене. „Договорили смо се врло прецизно – остаће исти председник, потпредседници и, с једном изменом, извршни одбор нашег националног савета”, каже за „Политику” Мирко Бајић, лидер странке Савез бачких Буњеваца (СББ) и други на листи „Буњевци заједно”. Бајић и Сузана Кујунџић Остојић били су, иначе, ривали на претходним изборима за националне савете националних мањина, предводећи две најјаче листе.

На­ред­ба Глав­ног на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког од­бо­ра Вој­во­ди­не
(Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

 

„Настављамо да радимо као да избора нема. Морамо обавити тај посао око избора, али ћемо то учинити тако да нас то не додирује на начин да сада успостављамо нове односе и нове механизме. Оно што је започето, што добро функционише, треба да се настави, а тамо где има простора – да се побољша и да се прошири с удружењима која то до сада нису прихватила у потпуности”, истиче Бајић, објашњавајући ову сигурност у изборни успех тиме што је „све што је релевантно у буњевачкој заједници сада ’у једној причи’”. Једина опозиција им је, како каже, удружење „Буњевачко коло” из Сомбора, које је имало два мандата (од укупно 19) у актуелном националном савету, а с којим нису налазили заједнички језик.

„Буњевачко коло” највероватније ће имати своју изборну листу и могуће је, оцењује Бајић, да се појави још једна – и то је све. Лидер СББ-а тврди да листа „Буњевци заједно” на ове изборе не иде политички, него политичке странке – СББ и Буњевци грађани Србије (бивша Буњевачка странка Војводине) – дају подршку оваквом концепту савета у којем су сви, али без страначког обележја и, како је сада у закону дефинисано, без прекомерне политизације.

Када је реч о програму Националног савета Буњеваца у следећем мандату, Бајић каже да је то буквално наставак онога што је сада у току. „Буњевачки национални савет урадио је у овом сазиву кључне ствари које дуго стоје као отворена питања. Једно од њих – стандардизацију буњевачког језика – формално смо окончали, то јест утврђен је речник, граматика, правопис”, истиче он, додајући да сада предстоји да се тако дефинисан буњевачки језик уврсти у школски програм и да се изучава уместо досадашњег предмета Буњевачки говор с елементима националне културе. Увођење буњевачког језика, не у смислу образовања на буњевачком, него изучавања језика и националне културе, још и у средње школе, један је од приоритета. Као и завршетак уџбеника до 8. разреда (тренутно постоје од 1. до 4. разреда).

Битно је и да се потпуно заокружи концепт у области културе и традиције као обележја националне мањине, у складу с утврђеном дугорочном стратегијом, каже Бајић. Циљ је, како истиче, да нико не ради сам за себе и по својој вољи, него да се планови и активности конципирају у духу стратегије и да све дође под окриље Центра за културу Буњеваца, као установе коју је формирао национални савет. Када је реч о информисању, не постоји амбиција за телевизијом, али Буњевци желе, између осталог, да имају локални радио у Суботици, где чине 10 одсто популације и где је седиште националног савета.

Осим ових послова на којима, више или мање, раде и сви други национални савети мањина, Буњевци имају један специфичан задатак, којем су посебно посвећени – а то је да пониште декрет Главног народноослободилачког одбора Војводине (ГНООВ) од 14. маја 1945, којим је наређено „како буњевачке и шокачке народности не постоје”, да се сви Буњевци и Шокци морају „третирати искључиво као Хрвати, без обзира на њихову изјаву”. Слободан Орловић, професор уставног права на Универзитету у Новом Саду, у фебруару ове године у тексту у „Политици” подсећа да је „оваквом нападу на природно људско право, право на национално изјашњавање, претходио говор маршала Јосипа Броза Тита на оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије (8–12. маја 1945. године), где 12. маја изговара следећу реченицу: ’Ми градимо братство и јединство, али српски шовинисти у Војводини неће да признају Хрвату да је Хрват, већ га зову Буњевац.’”

Подржавајући декларацију о поништавању акта ГНООВ-а, коју су Буњевци предложили пре више од две године, Орловић наводи да би она имала првенствено, симболичан значај. Осим тога, према његовим речима, „посебно се мора имати у виду – у сусрет обележавању стогодишњице одржавања новембарске Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи и присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији – улога Буњеваца и Шокаца у тим догађајима”. А усвајањем декларације у Скупштини АП Војводине, која је правни сукцесор ГНООВ, одала би им се захвалност и званично пружила подршка.

И председник покрајинске владе Игор Мировић подржао је у фебруару предложену декларацију, али... „Почели су међудржавни разговори, преговори, договори, на релацији Србија–Хрватска и ово је некако застало. Да ли случајно или не, нека свако процењује, али ја мислим да није случајно. Очигледно је да постоји утицај оних који представљају хрватску националну мањину у Србији, да се наш проблем негира и да покушавају спречити да се наша декларација усвоји”, каже Бајић, указујући да Буњевци не траже враћање стања уназад, јер то је немогуће – само желе да се декларацијом констатује да је то био акт насилне асимилације и да као такав више не постоји.

„Стара држава се распала, декрет формално није у примени, ми имамо право да се изјашњавамо као Буњевци, али је чињеница да постоје такви односи у којима се готово сматра да та наредба јесте на снази. Зашто смо иначе тема међудржавних разговора о праву хрватске мањине у Србији и српске мањине у Хрватској? На основу чега, ако та наредба не постоји? Ако наредба не постоји, онда не постоји ни ’идентитетски спор’, ни ’буњевачко питање’, како кажу наша браћа Хрвати одавде”, објашњава Мирко Бајић и додаје: „Нама не смета ако се данас неко ко је Буњевац пореклом изјашњава као Хрват ако то жели, то је његово право. Али, тако нико не може да каже да ми нисмо Буњевци. А називају нас ’буњевачким Хрватима’, па онда говоре јавно да, ето, постоје неки Буњевци који неће да буду Хрвати... Онда се увек инсинуира да нас то држава инструише да би наудила Хрватима у Србији. То су теме које нису безазлене. Зато треба ставити тачку на то.”

А тачка се ставља, како каже, тако што ће се рећи да је нека власт једном извршила насилну асимилацију Буњеваца. Последице су огромне по Буњевце – од некадашњих 80.000–100.000 сада их је 16.706, по попису из 2011. године. Буњевци су, подсећа Бајић, на Великој народној скупштини 1918. имали 84 делегата, а један делегат се бирао на 1.000 становника. „Не улазимо емотивно у то колико нас је било, колико нас има сада. Само желимо да нам се призна да ми који смо данас Буњевци јесмо аутохтона национална мањина и имамо своја права, потпуно једнако и равноправно као свака друга национална мањина у Србији”, наглашава Мирко Бајић.


Коментари5
3bb29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Kopunovic
Bunjevac ti nisi,vec pohrvaceni janicar.Trebao bi da malo procitas istorijske knjige i bice ti sve jasno.Postoji i na slici se vidi istoorijski dokument.Na zalost i veliko razocarenje Bunjevaca,licno Aleksandar Vucic je stopirao da se konstatuje da sramna naredba vise ne vazi!!!Zasto?Radi boljih odnosa Srba i Hrvata koji bolji nikada biti nece,na ustrb Bunjevaca.No mi Bunjevci kazemo braca uvek i uvik zajedno!
тетак
сваки народ има право да самостално бира како ће се звати без наметања са стране! како неко некоме може да нареди шта ће да буде
Bato
Svaka cast Bunjevcima,njihova istorija,kultura i vjera prevazilazi njihovu velicinu.To sto su dekretima preimenovani u Hrvate ne znaci nista,oni imaju mnoge stvari koje pokazuju njihov nacionalni identitet.Zelim im od srca da izaberu svoje predstavnike u lokalnim zajednicama,vojvodjanskim i izborima u Srbiji.Molio bih sve u Narodnoj skupstini Srbije da se zauzmu za ovaj narod i da im se vrati pravo na slobodno izjasnjavanje kulturu i istoriju,jezik,muziku.Oni su jedan od bisera u ogrlici koja se zove Srbija.
Nenad
Smatram da i mi Srbi pravoslavci kao vecina moramo podrzati nase sugradjane Bunjevce i pomoci im imacemo koristi . Jasno se vidi da oni zele da se ograde od svojatanja Hrvata i da ostanu ono sto jesu , gradjani Srbije , takozvani Bunjevci . Mi ih moramo pomoci i zajedno raditi na izgradjivanju jos bolje i uredjenije zajednicke domovine . Raditi na uzajamnom postovanju , pomagati se i zahvaliti im se na lojalnosti . Jasno se vidi da postoji volja da se oni distanciraju od poistovecivanja sa Hrvatima i pomoci im u utvrdjivanju pravog identiteta . Mislim da za to ne treba puno , samo malo volje i truda . Ponistiti neke stare zakonske akte ( nekada donete , nepravedno ) to doterati u saradnji sa njima kako treba i polako ici napred . Isto to raditi i sa Madjarskom zajednicom . Oni su manjina kao i Bunjevci , ali isao sam u skolu i vecina Madjara drzavljana Srbije su vredni , radni i normalni gradjani . Manite se placenika koji su tu da podriju sistem a ima tu i Srba i Madjara ,Canak, Ceda
Bunjevac
Identitet Bunjevaca izvan hrvatstva istorijski nije moguć,odnosno svaki takav pokušaj ispada lakrdija,a ako neka država na takvim lažnim postavkama temelji svoju verodostojnost loše joj se piše.Umesto toga,Bunjevce treba integrisati u srpsko društvo kao Hrvate i to je jedini demokratki put.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља