уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22

Десет година од пропасти Браће Лиман

Стечај четврте највеће инвестиционе банке у САД означио је сигуран крах светске економије
Аутор: Ј. Стевановићпонедељак, 10.09.2018. у 22:00
Дешавања на Волстриту су 2008. најавила кризу која ће потрести цео свет (Фото Бета/АП)

Банкари који у картонским кутијама износе ствари и последњи пут напуштају своја радна места, сцена је која је пре десет година и незаинтересованима за дешавања на Волстриту скренула пажњу на то да нешто озбиљно није у реду.

Ове недеље обележава се деценија откако су банкротирала Браћа Лиман, четврта највећа инвестициона банка у САД. Иако је светска економска криза почела да се појављује годину дана раније, ствари су почеле да се убрзавају после стечаја Лиман брадерса (15. септембра 2008), што је означило сигуран колапс америчке и глобалне економије.

Када је она отишла под лед, посао је изгубило 25.000 запослених у експозитурама широм планете, подсећа Ројтерс. Према аналитичарима, Браћа Лиман је уништен због понашања менаџера који су се, ради бонуса, краткорочне добити и могућности да улагачима обећавају огромну зараду, уплитали у ненаплативе кредите и високоризична улагања. Мехур је морао да пукне па више није било новца ни за нове инвестиције ни за исплату старим инвеститорима, који су се надали високим каматама у послу са  хипотекама. Ускоро се испоставило да су по истом принципу пословале и друге банке попут Мерил Линча, Голдман Сакса и Џеј Пи Моргана.

Њихово пословање довело је до слома хипотекарног тржишта, са хиљадама купаца који нису могли да отплате куће и станове, банкама које нису знале шта ће са ненаплативим кредитима и некретнинама које су губиле половину вредности. Кад је увидела да и друге инвестиционе банке посрћу, држава им је притекла у помоћ, оценивши да су „исувише велике да би пропале”, односно да су исувише значајне за економију да би биле пуштене низ воду.

Незапосленост је скочила јер је неколико стотина хиљада људи изгубило посао. Аутомобилска индустрија нашла се на ивици провалије. Криза је започела за време Џорџа Буша, али се њом највише бавио његов наследник у Белој кући. Барак Обама је одлучио да спасе финансијске гиганте и произвођаче аутомобила, упућујући им огромне државне стимулације. Економисти су углавном хвалили његове мере, мада су критичари истицали да је влада помагала искључиво великим играчима, организацијама које су и проузроковале хаос, док су обични грађани остављени на цедилу. Администрације је донела и закон о реформи финансијског система ради боље заштите потрошача и спречавања банкарских мешетарења. Један део јавности сматра да Обамина правила нису сезала довољно дубоко јер људи у скупим оделима и с канцеларијама у њујоршким небодерима нису одвраћени од праксе коцкања с туђим новцем, радним местима и некретнинама. Други упозоравају да је чак и таква регулација доведена у питање јер садашњи председник Доналд Трамп жели да је укине.

Ниједан директор са Волстрита није осуђен због тога што су позајмице одобраване клијентима за које је било јасно да неће моћи да врате дуг. Нико из управе није окривљен ни због лажног приказивања ризика као сигурног улога. Не само да су се највећи кривци извукли од било какве казне већ су у години у којој су свет гурнули у економску кризу награђивани вишемилионским бонусима. Због тога лево крило Демократске странке, оличено у сенаторима Елизабет Ворен и Бернију Сандерсу, упозорава на нову кризу у будућности.

Економија САД поново расте и ниво незапослености је на рекордно ниском нивоу, али стручна јавност није сложна око тога да ли је земља сасвим оставила иза себе дешавања из периода 2007–2009. Кад је реч о светској привреди, она се спорије опорављала од америчке. Последице су и те како видљиве у европским земљама попут Грчке, која је тек недавно ставила тачку на последњи кредитни аранжман, у шта је улазила по избијању кризе да не би прогласила банкрот. У сличној стисци са новцем нашле су се и друге јужноевропске земље попут Италије, Шпаније и Португалије. Широм света се у најразличитијим облицима ширило оно што је кренуло од хаоса на Волстриту због кризе хипотекарних кредита. У знак подсећања на те дане група од око 200 бивших радника Лиман брадерса најавила је, како је јавио „Фајненшел тајмс”, да ће се у суботу поново окупити на „забави” поводом десетогодишњице гашења некадашње фирме.


Коментари2
5888e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nostradamus
Pa nije to samo tada bilo - to oni isto rade i danas uz nekontrolisano stampanje dolara bez pokrica. Sledeca katastrofa je pred nama i tako sve u krug, dok jednoga dana ta "bogatstva" ne propadnu totalno. Oko 30 miliona Amerikanaca zivi u bedi, ali nam se uvek prikazuju bogati i Hollywood.
dr Slobodan Devic
Kakva crna propas - u mome selu to more zovu prevara!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља