уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
ИНТЕРВЈУ: ЈАГОШ МАРКОВИЋ, редитељ

Има светлости, али тражимо прекидач на погрешном месту

Није ми тешко да будем доследан себи. То је једино како умем и могу. Немам избора. Сам и свој, па докле стигнем
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 10.09.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

После „Породичних прича”, драме која се бавила раскринкавањем балканских, али и свих других породица, редитељ Јагош Марковић поново је удружио своју сценску поетику са драмском ауторком Биљаном Србљановић. Њену најновију драму „Врат од стакла” управо режира у Југословенском драмском позоришту, a премијера је 5. октобра. Јунаке Биљане Србљановић тумаче Весна Тривалић, Анита Манчић, Јелисавета Сека Саблић, Драган Мићановић, Ирфан Менсур, Марко Јанкетић, Милица Гојковић, Милош Самолов, Слободан Тешић…

Шта ћете раскринкавати у драми „Врат од стакла”? Колико овај комад одражава тренутак у којем живимо?

Ако ћемо ишта раскринкавати, онда ће то бити наш бол. Душа боли, мора и да боли. Много је тога у овој драми и то ме је њој привукло. А када је о тренутку нашег живљења реч, много је тога смештено и у драми „Врат од стакла”. Заправо, максимално га одражава: и летаргију и неверу, и срушене идеале, и илузије…

Из којег ћемо угла пратити нову причу Биљане Србљановић? Како ћете на сцени укрстити судбине њених јунака?

То је, ако ћемо поштено, готово немогуће описати речима. Да то могу, онда не бих био редитељ. Ипак, рећи ћу да у овом комаду има оно ретко и лепо, најлепше да је сваки јунак у праву гледајући из његовог система. Сви су тужни, сви су изгубили, сви су хтели и хоће, нема злих намера. Ни помена о црно-белом свету који је тако драг данашњем тренутку, а мени неподношљив. Утолико је то бар за мене „Вишњик” овог времена.

Шта се крије иза наслова „Врат од стакла”? Које метафоре, асоцијације овај наслов, по вама, носи?

За мене је врат од стакла онај врат који се лако сломи. Који не траје дуго у контексту баналности свакодневице, хаоса револуција, издаја историје, режима личних слабости, личне незрелости. 

Одликује вас уметничка знатижеља, разнородностШта се променило од времена „Породичних прича” до данас у перу Биљане Србљановић и нашој стварности уопште?

У нашој стварности? Све! Или готово све: нема рата – то морам навести као најважнију ствар. Али и у мени се променило много шта. Променила су се средства изражавања која користим у животу, али ми је, наравно, као и свакоме другом, садржај остао исти. Дух и душа немају године. Зато и јесте задатак захтеван сазревати, па и старити. Немам проблем да ту реч употребим. Данас су мушкарци сујетнији од жена. А за питање које се односи на Биљану Србљановић не смем ја да одговарам. Радује ме ова сарадња са њом, али нисмо ми Селимова-Желчевски, мора она о себи.

Уметнички ликови увек доносе и део ауторове личности. Ко су нови јунаци Биљане Србљановић. Какве их муке, недоумице муче?

Знам које моје делове доносе: моје утопије и моја одустајања препознајем. Моју тугу због оног бремена што одлази. Дечје собе су срушене и ту су сад неки нови клинци, рекао би Балашевић. „Вишњик” оде. То је живот којем се веселим, долази ново време и у „Вишњику” и код нас и тако је то…

Дар неминовно ишчили, ако човек који је једном „успео” непрестано покушава да се допадне маси, да буде вољен... Колико је тешко бити аутентичан, принципијелан, доследан, свој у вашем, али и случају Биљане Србљановић?

Није тешко уопште, бар мени. То је једино како умем и могу. Немам избора. Сам и свој, па докле стигнем. А стигао сам и захвалан сам сваком ко ми је помогао и дао нешто, будући да сам увек без икакве интересне групе. Био сам лака мета и нико није морао ништа да ми даје. Иза мене је стајао само Јагош, нити су кога задужили, нити су се коме другом, хајде да кажем, замерили, осим мени. Када на све то помислим сада и окренем се мало уназад, мало се тргнем. Отуд моја захвалност, човече.

Без бола нема смеха ни забаве. Шта вас боли, чему се смејете? Са чим се разрачунавате када сте сами са собом?

Са собом, наравно. Имам себе на врату, своје критеријуме, своју оданост неким стварима која је срасла, део је мене. Физички осетим нелагоду, да не кажем неку другу реч, бол на пример, када дођем у ситуацију да направим компромис који би угрозио то нешто чему заправо служим. А чему се смејем? Што се тиче оног дела живота који делим са вама, тек неки заједнички, друштвени део, смејем се, како кажу у мојој Подгорици, јаду! Јер ово је често: „Да се чоек јаду насмије”. Гледам телевизијске програме, медије, и смејем се најчешће од јада. Гротеска! Свака част изузецима.

У позоришним круговима важите за ходајућу машину. Који је по вама најснажнији знак у позоришту?

Емоција. Но, ње нема без мисли, а ни без енергије, харизме. Тако опет дођемо до „свега”, до општег. Лепо би било рећи једну реч, нажалост ја не умем.

Живимо далеко од сваке идеологије, сведени на грабежљиво преживљавање од данас до сутра. Има ли за нас трачка светлости?

Живимо и горе. Почела је нека злурадост, одсуство емпатије минималне, потпуно укидање система вредности. На продају је пуно тога што се у време мог детињства није смело ни изговорити, на пример. Меморија нам је страдала скроз. Ипак, трачка светлости наравно да има. Та светлост је у нама, као што је и ова тама наша и ничија друго. Све је ово показатељ нашег заједничког ја! Не тешите се и не заваравајте се да нам је неко наметнуо нешто што није наше и да ће доћи добри, неко и некад, и пресвући нас у лепо и чисто. Морамо сами, за почетак сами са собом. А за светло не брините, оно је неугасиво кад је светло. А имамо га и те како. Само тражимо прекидач на кривом месту. Светло ти не може нико угасити, ако је твоје, и ништа стварно твоје не може ти нико узети. Ако си га добио на поклон и преко везе: како добио, тако ћеш га и изгубити.


Коментари1
3eba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Nesumnjam da će ovaj tandem vrsnog scenariste i reditelja sa specifičnom estetikom i rediteljskim majstorstvom i ovaj komad pretvoriti u svojevrsnu dramu "katarze" kako za scenske umetnike tako i za gledaoca. Biti svoj, originalan u vremenu falsifikata i bledih kopija je jedini izbor umetnika jer umetnik bez etike- stava se nemože baviti umetnošću koja NE poznaje osrednjost i kompromise.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља