Наш најбољи спортиста Новак Ђоковић је на Отвореном првенству САД испољио све своје врлине које су га својевремено довеле на тениски трон, а победом у финалу против никад снажнијег Дел Потра – 6:3, 7:6 (3), 6:3 – показао је да је опет најбољи на свету и да ћемо ову годину, започету операцијом лакта, разочарањима и дугом потрагом за формом, ипак памтити по његовим вансеријским достигнућима. Пре само четири месеца, у Мадриду, изгубио је у другом колу од Кајла Едмунда, што му је био шести пораз у дванаест мечева од почетка сезоне.

Ова титула је подвиг над подвизима и доноси прегршт добрих ствари Ђоковићу. Трофеј на гренд слему је сам по себи највећи успех у тенису, али овај га враћа на ону супериорну позицију од пре две и по године, кад нико није умео да се супротстави његовој игри. Сада дели треће место рекордера турнира „велике четворке” са својим идолом из детињства Питом Сампрасом (обојица по 14) и има реалне шансе да до краја каријере достигне и Надала (17) и Федерера (20). Сасвим извесно, ова титула донеће му и назив тенисера године (освојио је и Вимблдон и комплетирао збирку мастерс трофеја као први у историји) и признање „повратак године”, а биће и један од главних кандидата за светског спортисту године.

– Када сам оперисао лакат ове године, могао сам да разумем кроз шта је пролазио Хуан Мартин дел Потро. Када упаднете у кризу, ви учите. Покушао сам да извучем оно најбоље из таквих тренутака. Надао сам се да ће Пит (Сампрас) бити овде, тако да желим да кажем: „Волим те, надам се да ћемо се ускоро срести” – рекао је Ђоковић непосредно по завршетку финала, пред дупке пуним стадионом „Артур Еш” (23.000), највећим тениским стадионом на свету.

Видело се од првог тренутка да Ђоковић има тактику за високог аргентинског „разарача”. Нападао је његову слабију бекхенд страну дубоким лоптама, све време играо агресивно, помало рискантно и то му је донело иницијативу и предност. У осмом гему направио је брејк (5:3), и то после вођства противника 40:0.

При Ђоковићевом вођству од 3:1 у другом сету, Дел Потро је почео да игра знатно боље, осокољен подршком публике, међу којом је била и група аргентинских навијача која је константно добацивала нашем тенисеру. Ђоковић је у тим тренуцима направио две грешке нетипичне за њега и тако је дошло до изједначења (3:3).

Једна од кључних ствари у мечу био је осми гем другог сета, вероватно једног од најдужих сетова у историји гренд слем финала (95 минута). У том гему виђено је осам изједначења и три брејк шансе за Дел Потра. Ђоковић је у најтежим тренуцима показао невиђену дрскост и докопао се изједначења (4:4) које му је одшкринуло врата победе, јер је тај сет добио у тај-брејку, који је закључио са три узастопна поена (4:4, 7:4).

– Плакао сам све до сада – рекао је на прес-конференцији шампион из 2009. Дел Потро, Ђоковићев пријатељ, који се, као и увек, понео витешки. – Веома сам тужан што сам изгубио. Имао сам шансе у другом и трећем сету, али сам све време играо ограничен, тражећи винере из форхенда и бекхенда, а нисам могао да их направим, јер је Новак све време био на правом месту. Он је велики шампион. Криво ми је што сам изгубио, али драго ми је због Новака.

У трећем сету, слично другом, изгледало је да је Ђоковић после четвртог гема завршио главни део посла. Међутим, када је требало да потврди брејк и поведе са 4:1, није искористио две шансе на свој сервис, а Дел Потро је своју прву брејк прилику претворио у гем (3:2), а затим изједначио (3:3). Прва дупла грешка Дел Потра донела је две брејк лопте Ђоковићу у осмом гему трећег сета. Искористио је прву и повео са 5:3, што је било довољно за трећу титулу у Њујорку.

– Пит Сампрас је једна од највећих легенди тениса свих времена – рекао је Ђоковић о томе што се изједначио са америчким тенисером по броју гренд слем титула. – Он је мој идол из детињства, неко на кога сам се угледао. Заправо, прва ствар коју сам видео, везана за тенис на телевизији, била је његова прва или друга титула на Вимблдону. То ме је инспирисало да играм тенис. Одрастао сам играјући и размишљајући како ћу једног дана моћи да урадим то што је он. Ово је за мене испуњење снова.

После свих оспоравања и сумњи у првој половини године, Ђоковић је на најбољи начин запушио уста свима, па и силним нутриционистима који су његов пад објашњавали лошом исхраном.

– Да сте ми у фебруару, кад сам имао операцију, рекли да ћу да освојим Вимблдон, Ју-Ес опен и Синсинати, тешко да бих поверовао у то. Али, у исто време, део мене је увек веровао и надао се да могу врло брзо да се вратим на жељени ниво у игрању тениса – казао је троструки шампион Ју-Ес опена.

Ђоковић сада води са 15:4 у међусобним дуелима са Дел Потром, који му је нанео два болна пораза на олимпијским играма, у Лондону 2012, у мечу за бронзу, и у Рију 2016, у првом колу. Пре две године, у Бразилу, наш тенисер је у сузама напустио тениску арену, али се сада све окренуло и вратило на своје место. Зато и утицајни портал „Тенис” констатује:

„Ђоковић је шампион највећег поретка и можда ће сада, након свега кроз шта је прошао, после спектакуларног повратка у 2018, коначно добити признање какво заслужује. За оно што представља и што је урадио у највећој ери тениса свих времена.”

Оверена виза за Лондон

У овогодишњој трци за финални АТП турнир у Лондону (11–18. новембар), на који одлазе осморица првопласираних (рачунају се само бодови у овој години), већ су позната три имена. Новак Ђоковић (друго место) и Роџер Федерер (четврти) придружили су се Рафаелу Надалу (први), с тим да Федерер има обезбеђено место по другом критеријуму (као освајач гренд слем турнира), па је сигуран путник за Лондон, иако је Дел Потро испред њега на листи.

Тренутни пласман у „трци за Лондон” (тамним словима су они који су се квалификовали): 1. Рафаел Надал 7.480, 2. Новак Ђоковић 6.445, 3. Хуан М. Дел Потро 4.910, 4. Роџер Федерер 4.800, 5. Александар Зверев 4.365, 6. Марин Чилић 3.815, 7. Кевин Андерсон 3.450, 8. Доминик Тим 3.365, 9. Џон Изнер 2.930, 10. Кеи Нишикори 2.475...

„Троструко-двоструко” за Ђоковића

Ђоковић је трећи пут у каријери (2011, 2015, 2018) освојио оба последња гренд слема у сезони (Вимблдон и Ју-Ес опен), по чему је други свих времена. Само је Федерер то урадио четири пута (2004-08), у време док Ђоковић и Надал још нису били довољно зрели да му парирају.

Борг са Ђоковићем против Мекинроа

Ђоковић остаје у Америци, пошто ће од 21. до 23. септембра играти на Лејверовом купу у чикашком „Јунајтед центру”, на којем ће се састати селекције Европе и остатка света. Један од оснивача овог такмичења (први пут прошле године, Европа победила 15:9) јесте Роџер Федерер, који ће ове године играти у тиму са Ђоковићем, А. Зверевом (Немачка), Димитровом (Бугарска), Гофаном (Белгија) и Едмундом (В. Британија). Ривали су им Дел Потро, Шварцман (обојица Аргентина), Изнер, Сок (обојица САД), Андерсон (Ј. Африка) и Кирјос (Аустралија). Селектори су некадашњи љути противници Бјерн Борг (Шведска) и Џон Мекинро (САД).

Опет „Ово је Спарта” са Батлером

Шкотски глумац Џерард Батлер, као и пре три године, придружио се Новаку Ђоковићу у прослави титуле. Обојица су, прво на трибинама, а затим у свлачионици, клицали „Ово је Спарта”, алудирајући на чувену сцену из филма „300” у којем Батлер игра спартанског краља Леониду.

Си-Ен-Ен: Побеђена и публика

„Хуан Мартин дел Потро био је миљеник публике у недељном финалу Ју-Ес опена, али Новак Ђоковић на терену није обраћао пажњу на то. Савладао је популарног, од повреда опорављеног Аргентинца, и тако освојио још једну гренд слем титулу”, истакао је Си-Ен-Ен.