недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:19

Антић: Минихидролектране се неће градити ако имају лош утицај на околину

Отворен нови ветропарк код Алибунара снаге 42 мегавата, са 21 турбином, који ће енергијом ветра снабдевати 38 000 домаћинстава
уторак, 11.09.2018. у 14:06
Нови ветропарк код Алибунара (Фото Танјуг)

АЛИБУНАР  - Министар енергетике Александар Антић изјавио је данас да неће бити дозвољена градња минихидроелектрана ако било где у Србији изазивају лош утицај на животну средину и да сваки пројекат треба појединачно анализирати, а не генерализовати ствари.

Свака институција треба да ради свој посао по питању градње минихидроелектрана, рекао је Антић одговарајући на питање новинара шта ће бити са минихидроелектранама на Старој планини, где су мештани тражили од владе да се стопира било каква изградња пошто би била огромна еколошка штета, а миноран допринос електроенергетском систему и да ли ће као министар спречити реализацију тог пројекта.

„Ако изазива било који лош утицај на квалитет воде, на водоснабдевање у некој средини наравно да такав пројекат не смемо дозволити и нећемо дозволити. Чврсто сам обећао мештанима Темске када смо разговарали о пројекту који развија ЕПС да ћемо га зауставити и урадити све неопходне анализе и да нећемо направити ниједан корак око кога се не слажемо са општином. То је одговоран приступ”, исткао је Антић.

Он је замолио медије да имају одговоран приступ према пројектима изградње минихидроелектрана.

Нагласио је да су добри пројекти ако не угрожавају животну средину и да све мора да се ради по закону, као и да је сваки пројекат изградње минихидроелектране могућ ако добије потребне сагласности органа надлежног за управљање водама и органа за заштиту животне средине.

„Ако испуњава услове и нема негативан утицај, треба да се развија , али ако ствара било какав проблем онда свако у том ланцу треба да ради свој посао”, казао је Антић.

На питање да ли је обишао Јошаничку Бању, где постоје већ две минихидроелектране и где се грађани такође жале да су нанеле велику штету животној средини, Антић је рекао да ће анализирати и тај случај.

„Игром случаја нисам био тако, али у сваком случају ћу анализирати сваку ситуацију на коју људи широм Србије реагују, јер је то наш посао”, додао је Антић. (Танјуг)

 

Отворен ветропарк Алибунар снаге 42 мегавата

АЛИБУНАР  - Компанија Елицио је завршила изградњу новог ветропарка Алибунар снаге 42 мегавата, са 21 турбином, који ће енергијом ветра снабдевати 38 000 домаћинстава, а данашњој свечаности отварања је присуствовао министар енергетике Александар Антић.

Инвестиција изградње ветропарка вредна је 80 милиона евра.

Осим 21 турбине, комплекс ветропарка чине и трафо станица и прикључни далековод, чија изградња је је такође завршена, те се очекује, да први киловати зелене енергије, буду производени и испоручени током октобра.

Министар Антић је симболично отворио ветропак заједно са децом која су држала у руци мале ветрењаче.

Антић је најавио да ће у нашој земљи до краја године на мрежу бити пуштено још више од 200 мегавата из енергије ветра.

Антић је рекао да је то 'слика нове и енергетски одговорне Србије', као и да је ветропарк Алибунар појединачно највећи енергетски објекат у Србији који се пушта на мрежу од 1991. године и завршетка хидроелектране Пирот.

„Ово је само почетак изузетног инвестиционог циклуса и завршетак пројеката који су у току. Ми ћемо до краја године само овде у Банату пустити на мрежу још више од 200 мегавата из енергије ветра и то је само први корак. Такође 2019. пуштамо још 200 мегавата чиме ћемо заокружити циљ од 500 мегавата из енергије ветра”.

Како је рекао, 2020. године биће завршен и пројекат изградње новог блока Б3 ТЕ у Костолцу и крајем 2019. или почетком 2020. пројекат ТЕТО Панчево велики и значајан објекат за производњу електричнце и топлотне енергије.

Антић је рекао да ће све то утицати на нашу све ће то утицати на нашу енергетску стабилност.

„Ово је феноменалан догађа за целу Србију, пуно смо уложили времена да би дошли до развијене и модерне Србије. До пре шест или седам година ветропаркови су за нас били научна фантастика коју смо могли да гледамо само на телевизији”.

Захвалио је инвеститорима што су веровали у Србију и препознали да је наша земља политички и економски стабилна, као и партнерима, а то су покрајинска влада, ЕМС, Агенција за енергетику и други.

„Настављамо да развијамо Србију као модерну која ће бити на понос свима нама”, поручио је Антић.

Директор компаније Елицио Лудо Вандервелден је рекао је поносан као инвеститор.

„Ово је нешто што је почело још од 2007. године. Истражујемо могућности које нам се пружају у Србији. Поносни смо што на овакав начин можемо да крунишемо наше напоре”, рекао је он.

Истакао је да су имали добру сарадњу са надлежним покрајинским секретаријатом и што су имали подршку министра Антића.

„Имали смо помоћ и са финансијске стране за овај пројекат. Спремни смо да идемо и даље и чим министарство отвори нове могућности за пројекте у области обновљивих извора енергије, ми смо ту да инвестирамо. Наш тим већ сада истражује у Србији могућности и спремни смо за нова улагања чак у висини од нових 150 мегавата”, навео је.

Како је рекао, спремни су да пруже сваку подршку политици Србији када су у питању обновљиви извори енергије.

Регионални директор Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), која је део Светске банке, Томас Лубек је рекао да це наставити да помажу инвестиције у Србији.

Истакао је да се то посебно односи на прелазак привреде засноване на угљенику на привреду која се базира на обновљивим изворима енергије.

Покрајински секретар за енергетику Ненад Грбић је рекао да Србија иде добрим путем.

Подсетио је да недавно у Кули отворен ветропарк од 9,9 мегавата и да имамо и ветропарк Малибунар од осам мегавата, код Вршца 6,6 мегавата...

„Србија је тренутно 10. на листи инвестиција у ветропаркове, са неких 600 или 700 милиона евра, а то 10. место дели са Норвешком”, навео је Грбић.

Додао је да је око 90 одсто инвестиција у ветропакове на територији Војводине и захвалио министру Антићу на партнерству и подршку.

У пројекат вредан 80 милиона евра белгијска компанија Елицио инвестирала је 20 милиона евра, док је кредитом ИФЦ групације Светске банке и банака Уни Кредит, ФМО и ГГФ обезбеђено 60 милиона евра.

Ветропарк Алибунар је први изграђени ветропарк у Србији са прикључком на преносни систем електричне енергије, укупне снаге 42 МW, чије коришћење ће значајно смањити емисију ЦО2 за 88.000 тона на годишњем нивоу.

Ветрогенератори у Алибунару изграђени су на пољопривредном земљишту са леве стране државног пута Београд - Вршац, док се са десне стране пута налазе трафо станица и прикључни далековод.

Тај пројекат је од вишеструког значаја за Србију, с обзиром на то да ће значајно допринети испуњењу обавезе наше земље да до 2020. године производи и троши 27 процената зелене енергије.

Са завршетком ветропарка Алибунар и прошлогодишњим пуштањем у рад ветропарка Малибунар мањег капацитета од осам МW, компанија Елицио потврдила је своју заинтересованост за инвестирање у пројекте енергије ветра у Србији.

Као друштвено-одговорна компанија, Елицио је спровео до сада и бројна истраживања о утицају на животну средину, о чему редовно обавештава општину Алибунар у којој послује и у чији развој улаже кроз подршку бројним локалним иницијативама, едукацију и информисање грађана.

Поред пројеката у Србији, Елицио је до сада изградио и 30 ветропаркова у Белгији, Француској и Кенији.

Последње две године компанија интезивно ради на развоју и изградњи тзв. офшор пројеката у Северном мору. (Танјуг)


Коментари16
fe2ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Mini hidroelektrane (svih 800 koliko se predviđa) će biti grandiozna ekološka katastrofa. Pitajte bilo kog profesora biologije ili ekologije o tome. Zbirna snaga svih 800 jedva da će se osetiti u ukupnoj proizvodnji struje. Ministar kaže ,,ako škode nećemo''. Pitanje je atak na zdrav razum. Nema ako gospodine ministre. Takav naćin proizvodnje struje odavno je anatemisan u svetu, ali se i dalje razvija iz dva razloga. Neznanje ili pohlepa. Često i oba zajedno.
GoraN
Na rijeci Bregavi u Dolu iznad Stoca napravio neki privatnik minihidroelektranu, protocnu. Ne mogu da koristim bezobrazan izraz, ali recimo da je unistio taj tio toka rijeke, ugrozio ribnjak i ostavio nekoliko stotina dugacak pokriveni betonski kanal koji sprovodi vodu do turbine. Kad je dobio koncesiju obecao je da ce tu posaditi borice i cemprese da prikrije beton, ali nista od toga. Od prelijepe hercegovacke rijeke dobili smo sivu betoncinu. Ovdje nikad nije bilo poplava. Samo prelijepa cista zelena rijeka koju mozes piti. Toliko o "ekologiji". Kukamo kako termoelektrane proizvode dim, a sta rade automobili koje svi imamo, neki i po dva? Zena ide na frizuru autom u salon koji je 300 metara od kuce, ne moze da proseta.
Нада Ласкер
Вода или струја, одлучите сами, без чега можете дуже да издржите.
stanislavsr
Na mnogo sam projekata HE radio - od B. Bašte do Đerdapa i malih HE u Jugoslaviji. Apsolutno nisam protiv gradnje - ali isključivo posle izarade POŠTENE, PROFESIONALNE I TRANSPARENTNE studije o uticaju na okolunu. Tu treba svi da smo u istom timu a ne u ratu oko malih HE. Da je to uvek valjano urađeno ne bismo danas kukali za "svetinjama na dnu jezera Gaxzivode". Moglo se to spasiti - i izgraditi hidroelektrana. Zato nemojmo odmah u međusobni rat - dajte da to uradimo kako valja.
Osman Delić
Nevjerovatno je to kako se "osvješteni ekolozi" u cijeloj regiji bore protiv hidroelektrana. Današnje male i moderne, protočne hidroelektrane koje koriste vodotok samo u njegovom najvećem vodostaju ne predstavljaju apsolutno nikakvu opasnost po okoliš, jer se postavljaju na takva mjesta gdje se upravo ta nadošla i pretežno suvišna voda skreće do turbin pri čemu se ne ometa prirodni tok rijeke. Međutim, kao što rekoh danas su svi stručnjaci i brslaju o nečemu o čemu pojma nemaju, a sve pod firmom zaštite okoline. A nije rijedak slučaj da su upravo ti i takvi osvješteni ekolozi najveći potrošači električne energije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља