понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Агенти за некретнине лове пераче пара

Министарство трговине, туризма и телекомуникација дало упутство трговцима некретнинама за процену ризика од прања новца и финансирање тероризма
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 11.09.2018. у 22:00
Сктор некретнина у Србији оцењен као „средње високо ризичан” (Фото А. Васиљевић)

Агенције за промет непокретности мораће од 15. септембра да примењују посебне смернице за процену ризика од прања новца и финансирања тероризма. Агенти ће процењивати ризик заинтересованог клијента био он физичко или правно лице. Будући купац стана биће скениран и провериће се његова биографија, да ли је осуђиван, а уколико је предузеће, каква је његова пословна способност, из које земље долази и слично.

Све ово налази се у „Смерницама за процену ризика од прања новца и финансирање тероризма” за предузећа која се баве прометом непокретности. Документ објављен на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникација садржи упутство за трговце некретнинама.

Они ће морати пре закључивања уговора о продаји или издавању непокретности да анализирају и процене клијенте, односно, будуће купце и продавце стана, куће, зграде, пословног простора, земљишта...

Провераваће се и они који купују некретнину преко адвоката и заступника, иако никада нису видели некретнину за коју су заинтересовани. Такође, функционери, као политички изложене личности, како се наводи „представљају високо ризичну странку” па ће и они бити предмет „истраге” посредника у промету непокретностима.

Агент за некретнине, Каћа Лазаревић, каже да јој није тешко да попуњава формуларе али мисли да нема сврхе.

– Не знам како агент може да провери да ли је клијент осуђиван. Годинама се свака купопродаја некретнина обавља преко банкарског рачуна. Сумњиви су они који купују пет станова, али такви не долазе у агенцију. Инвеститоре, и порекло њиховог новца, нико не контролише. Не знам ко овде коме замазује очи – сматра Лазаревићева.

Мирјана Вељковић, која је у Министарству трговине задужена за контролу промета непокретности, наглашава да су смернице написане на основу нове Националне процене ризика од прања новца.

Претходним документом из 2012. сектор некретнина у Србији оцењен је као средње високо ризичан и тада су посредници и инвеститори заједно процењени. Међутим, новом проценом из маја ове године, раздвојени су они који се баве посредовањем од инвеститора који се баве изградњом и продајом новоизграђених објеката.

– Смернице само помажу да се боље разумеју ризици којима су изложена предузећа која се баве прометом некретнина. Они су у нашој надлежности и њих контролише тржишна инспекција. За контролу инвеститора надлежна је пореска инспекција и зато се на њих не односе ове смернице – објашњава Вељковићева.

У документу се наводи да је сектор непокретности најизложенији ризику од прања новца и финансирања тероризма. Јер је промет некретнинама препознат у великом броју судских предмета прања новца те се новац стечен нелегалним активностима најчешће улаже у некретнине.

Према подацима Републичког геодетског завода нове власнике у Србији има чак 48.000 непокретности. Толико је у првој половини 2018. склопљено купопродајних уговора, а њихова укупна новчана вредност износи чак 1,6 милијарди евра, што је 23 одсто више у односу на исти период лане када је то било 1,3 милијарде.

Драгољуб Рајић, из „Мреже за пословну подршку”, сматра да су велике инвестиције у грађевинарство полигон за прање новца и утају пореза.

– Ми смо једина земља у Европи, уз БиХ и Албанију, у којима се порекло новца инвеститора у грађевинарство не проверава. Румунија, Бугарска, Македонија од инвеститора траже доказ о пореклу новца. У ту област стиже новац с разних страна, бивших совјетских република, средње Азије. Бум у станоградњи и пословном простору у супротности је с чињеницом да сваке године земљу напусти 35.000 људи и да 36.000 људи више умре него што се роди – рекао је Рајић недавно за наш лист.

Прање новца је глобални проблем, те у томе ни Србија није изузетак.  Само од пореских утаја буџет Србије оштећен је за 462,3 милиона евра, наведено је у новом извештају „Процена ризика од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма”.

Према подацима Пореске управе они су у првих осам месеци ове године идентификовали 102 „фантом” и „перачка” предузећа, која представљају главне генераторе сиве економије, што је 36 одсто више у односу на исти период 2017. године.

Бег са сиве листе

Министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, очекује да Србија почетком следеће године више неће бити на „сивој листи” Међународне организације за борбу против прања новца (ФАТФ), која нас је у фебруару ове године сврстала међу 11 земаља са високим ризиком прања новца.

– Ми смо 1. јуна саопштили да смо испунили све критеријуме и позвали њихове комисије и надзор да дођу и провере. Очекујем да ћемо са те листе бити скинути почетком наредне године и да ће тада, на конференцији ФАТФ-е, бити констатован напредак Србије у областима спречавања прања новца и финансирања тероризма – рекао је Стефановић.

Документом о „Процени ризика од прања новца и финансирање тероризма” дефинисане су гране које су најризичније за потенцијално прање новца, а међу њима су, каже Стефановић, грађевински сектор, нарочито тамо где су као инвеститор наведена физичка лица, банке и организације игара на срећу.

– Само ове године, због сумње у прање новца, написано је 11 кривичних пријава, одузета је привремено имовина вредна 10 милиона евра, два милиона евра у готовини, апарати за организовање игара на срећу, пет луксузних аутомобила и веровали или не, стамбена зграда са двадесет станова – рекао је Стефановић.


Коментари4
89411
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Neverovatna obaveza agencija za promet nekretnina da proveravaju poreklo novca kojim se kupuju nekretnine. Ovde država i njene institucije žele da skinu odgovornost sa sebe i prebace na Agencije za promet nekretnina koje imaju najčešće jednog ili dva zaposlena. Upravo oni koji donose takve odluke pokušavaju da speru bilo kakvu odgovornost ili da sakriju svoje učešće ili svojih prijatelja u pranju novca. Postoji u Srbiji Poreska uprava, poreska policija, Uprava za sprečavanje pranja novca, notari i sudovi čiji bi posao to trebalo da bude kao i katastar nepokretnosti. Pored svih tih institucija država traži od Agencija za promet nekretnina da se bave kontrolom pranja novca. Sve ove pobrojane institucije ako dodju do saznanja o pranju novca ne pokreću postupke, pre nego od nekog njima znanim ne dobiju zeleno svetlo.Obavestio sam nekoliko puta nabrojane institucije o postojanju sumnje o pranju novca u nekim meni znanim transakcijama i nisu reagovali, uglavnom to nije bila njihova nadležnos
Бојан
Од целог текста ми је најупечатљивија изјава министра Стефановића. Чланак би могли да насловимо "50 нијанси сиве". Србија није на "сивој" листи организације ФАТФ већ на црној листи земаља из једног јединог разлога - зато што Република Србија нема ни један закон нити подзаконски акт који регулише порекло новца. Од нас као озбиљне земље се од ове организације тражи да порекло имовине свуда буде јасно. Тражи се да се у АПР регистрацијама предузећа поред имена и презимена власника фирме стоји и назив или име правог власника капитала. А то се у Србији никада неће спровести зато што знамо да нечији братови поседују пола Србије.
Nena
Automobil moze da bude skuplji od manjeg stana. I tu nema "pranja"para?
Tamara
Bas slepo, a kako ce agenti da budu placeni za taj dodatni posao ? Nadam se parama. Tj, kolika je vrednost te informacije. Kako ce se novac uplacivati na racune agencija ili na racune agenata. I koliko je to. Kada ce se to saznati ? I ko ima obavezu da to sprovede u placanje ? Kakvi su rokovi placanja , i sta ako placanje kasni, jel to znaci da agenti onda mogu da odloze posao.?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља