петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Украјинско питање надвија се и над СПЦ

Из српске цркве у Црној Гори и Македонији истичу да би давање аутокефалности у ове две земље мимо СПЦ био опасан канонски преседан, али верују да се то неће десити
уторак, 11.09.2018. у 22:00
Цетињски манастир: седиште СПЦ у Црној Гори (Фото Митрополија црногорско-приморска)

Стварна претња надвила се над јединство целокупног православног света, а односи две изузетно утицајне патријаршије, Васељенске и Московске, доспели су у ћорсокак. Овако Свети синод Руске православне цркве описује тренутну ситуацију после одлуке Васељенске патријаршије да начини још један корак ка давању аутокефалности непризнатој цркви у Украјини слањем двојице својих епископа у ову земљу.

„Дошло је до значајне повреде црквених канона, који забрањују да се епископи једне православне помесне цркве мешају у унутрашње уређење и живот друге православне помесне цркве”, подсећа се у саопштењу руског синода.

Несумњиво је да се „украјинско питање” тиче целог православног света, али се с посебном пажњом прати у Српској православној цркви. О томе сведочи и недавно писмо патријарха српског Иринеја цариградском патријарху Вартоломеју, чије је делове објавила грчка агенција Ромфеа.

Према тим наводима, српски патријарх изразио је бојазан за јединство православне цркве и упоредио ситуацију у Украјини, где, осим канонске цркве која је под окриљем Московске патријаршије, делује и неканонска црква, са оном у Македонији и Црној Гори, на чијим је територијама канонски присутна Српска православна црква.

Саговорници „Политике” из српске цркве у Црној Гори и Македонији истичу да би давање аутокефалности црквама у ове две земље мимо СПЦ било опасан канонски преседан. Иако се, судећи по саопштењу руског синода, тако нешто управо дешава у Украјини, наши саговорници верују да то неће бити случај са црквом у Црној Гори и Македонији. Наиме, у разговору за „Политику”, и архиепископ Јован (Вранишковски), који је на челу Охридске архиепископије СПЦ, и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, позивају се на неке раније одлуке Васељенске патријаршије, везане непосредно за Црну Гору и Македонију, које дају за право српској цркви.

– У случају Македоније, Васељенска патријаршија уступила је јурисдикцију на територијама где се сад налази Охридска архиепископија Српској православној цркви томосом који је издат 1922. године. Не може неко сада то да одузима, јер би то створило много великих проблема, а било би и непринципијелно – каже архиепископ Јован.

Он истиче и да постоји канон који предвиђа да, ако једно стање у Цркви потраје дуже од 30 година, онда се оно не мења, осим ако се две цркве – она која би то стање да мења и она под чијом се јурисдикцијом налази – не сагласе о томе.

– То је одговор и на украјинско и на македонско питање. У Украјини то стање траје дуже од три века, у Македонији више деценија и толико времена су оне јурсдикционо подручје руске, односно српске цркве. Мислим да је ово што се дешава у Украјини само покушај и надам се да неће доћи и до давања аутокефалности цркви у Украјини, јер би то озбиљно пореметило односе у читавом православљу – истиче архиепископ Јован.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић без дилеме одговара на питање да ли би евентуално давање аутокефалности канонски непризнатој украјинској цркви од стране Васељенске патријаршије могло довести до сличног признавања такозване Црногорске православне цркве.

– Ни у којем случају питање аутокефалности у Црној Гори нити може нити сме да дође на дневни ред, нити има било каквог канонског основа за тако нешто. Очи и уши такозваних црногорских аутокефалиста ових дана упрти су у Цариград, исту ону црквену институцију која је њиховог „лидера” Мираша Дедеића пре двадесетак година лишила чина, анатемисала и искључила из Цркве. Судећи по бројним написима у неким овдашњим медијима, они се надају некаквом канонском признању такозване Црногорске православне цркве као једне полицијске творевине из Цетиња. Али, случај такозване црногорске цркве драстично је другачији у односу на црквено питање у Македонији и Украјини. Некадашња јерархија у Македонији и Украјини била је до једног момента канонска, док није пала у раскол. А у Црној Гори таква јерархија никад није ни постојала. То су самопроглашени свештеници и за православну цркву непостојећи. Мираш Дедеић је био свештеник који је искључен из цркве и рашчињен пре било какве приче о „црногорској цркви” – каже Џомић.

Он наводи да постоји, додуше, једна сличност између Црне Горе, Македоније и Украјине и црквеног питања везаног за ове земље.

– Она се огледа у утицају земаљских идеолошких групација које желе да зарад својих идеолошко-партијских и племенских интереса креирају црквено уређење према својим политичким, идеолошким потребама и за сврху националног инжењеринга – истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Поглавар Српске православне цркве изнео је јасан став о питању украјинске цркве за време посете Московској патријаршији крајем маја.

– Српска православна црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске православне цркве и одлучно осуђује поступке унијата и расколника… Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само руској Цркви и руском свету, него и свим православним словенским народима и свему православном свету – рекао је патријарх Иринеј тада у Москви. О наводима да би васељенски патријарх могао дати аутокефалност Украјинској православној цркви својевремено је у интервјуу за „Политику” говорио и владика бачки Иринеј.

– Да, не дај Боже, и постоји склоност Свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства православне цркве и канонског права, потпуно ништава – изјавио је тада владика Иринеј.


Коментари30
eb54e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др Милан Лекић
Одлука Васељенске патријаршије да одобри аутокефалност неканонској Украјинској православној цркви Кијевске патријаршије, уколико буде остварена, биће у супротности са Одлуком бр. 5 "Свеправославног сабора" - Аутономија и начин њеног проглашења - одржаног на Криту 2016. године, са благословом и под покровитељством патријарха Вартоломеја. Текст те одлуке може се видети на званичном сајту Васељенске патријаршије, а може се прочитати и у књизи "Свеправославни сабор, богословски допринос СПЦ", која је издата пред само отварање сабора 2016. године. Московска патријаршија је у праву, иако не признаје тај сабор, јер је контрадикторност Вартоломејове одлуке и текста Одлуке Критског сабора је очигледна. Поменуту књигу издала је Светигора са благословом "архиепископа цетињског" Амфилохија. Епископ диклијски и митрополит зетски, био је члан Комисије Пете Свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију-Женева 2015. године, која је припремила нацрт текста Одлуке о начину стицања аутономије...
Раде
Ово је тренутак када СПЦ мора да одбрани принцип давања аутокефалности а не да снисходи Фанару у нади да ће нас они прескочити у овој подели аутокефалија. Сутра ако Заев или Ђукановић буду требали да ураде нешто крупно за Американце и као контра услугу затраже аутокефалију за МПЦ или ЦПЦ тешко да ће Фанар имати снаге да се супростави онима од којих буквално егзистенцијално зависе. Дакле није ово навијање за Москву него борба за јединство и целовитост СПЦ и Православља.
@Bane
СПЦ као аутокефална Црква није ни у каквом устројству Цариграда. Пример Есфигмена најбоље показује немоћ Фанара у православном свету па и на Светој Гори. Да ли може неко да замисли Грчку полицију како избацује Руске или Српске монахе, поготово данас кад су на власти левичари на челу са Ципрасом који је одбио и формално се закуне над Библијом и који се баш много секира за устав Свете Горе. Уосталом, сви Светогорски монаси су аутоматски и држављани Грчке и као такви имају сва права и заштиту Грчке државе. Па чак и да сте у праву, нпр. по попису из 2011 у Црној Гори 29 % становништва су Срби а 42,88 % говоре Српским језиком, можете мислити колико њих и крштава децу у СПЦ. Јел треба тај народ пустити да га воде Мираш и другови због евентуалних претњи Фанара да ћемо остати без Хиландара,што им није успело ни за време Турске владавине. И на крају,нико нормалан не говори о расколу са Цариградском Патријаршијом, али има пуно начина како да сачувамо СПЦ и Православље од нечије непромишљености.
Препоручујем 0
Bane
Ipak ne zaboravi da, ako SPC izadje iz ustrojstva Carigrada, ako se dakle odvojimo od njih zbog proruskih stavova, automatski SPC gubi i Hilandar. Ustav Svete Gore je jasan. Inoverci i raskolnici (a tako će tretirati SPC) nemaju pravo delanja na Svetoj Gori. U praksi smo videli kako grčka policija opkoljava Esfmingen kad su njegovi monasi odbili da spominju carigradskog patrijarha. U ovom slučaju desilo bi se isto. Atos pripada baš carigradskoj jurisdikciji. Krene li SPC zvanično protiv njega, može da se oprosti od Hilandara, kao i RPC od Sv.Pantelejmona.
Препоручујем 2
Бранислав Станојловић
Москва је трећи Рим. Четвртога неће бити.
djordje petrovic
Glupo je da svaka nacija ima svoju crkvu, poput politicke partije na vlasti... Nesto slicno na lokalnom nivou je SPC ucinio kada je tridesetih godina proslog veka na jednom saboru konstatovao da su Srbi samo pravoslavni, te da ne postoje Srbi katolici i Srbi muslimani. Pucali smo u nogu tada, al na nacionalnom nivou.
Milivoje Radaković
U Kraljevini su svi bili Jugosloveni, kao u svakoj pristojnoj građanskoj državi...
Препоручујем 6
Леон Давидович
У доба Краљевине Југославије нације су избрисане. На попису становништва нема нација већ су их пописали по религијској припадности.
Препоручујем 5
tomislav buljan
Tamo gdje su pare, tamo ti je i autokefalnost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља