уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Косовска „црвена линија” поделила Запад

Србија користи прилику када се мења политички курс на Западу да побољша односе са некадашњим заштитницима Приштине, пре свега Американцима и Французима, оцењује Драгомир Анђелковић
Аутор: Јелена Церовинауторак, 11.09.2018. у 22:00
Драган Стојановић

Француски председник Емануел Макрон требало би да посети Србију почетком децембра, најавио је Александар Вучић. Према речима председника Србије, то ће бити велика и веома важна посета за Србију јер су, како је оценио, две земље „пријатељи од давнина”. Долазак првог човека Француске требало би да буде само један у низу сусрета до краја године између српских званичника и лидера најутицајнијих држава света. Како је најавио амбасадор Александар Чепурин, руског председника Владимира Путина требало би у Београду очекивати у октобру или новембру.

Вучић путује на Светски економски форум, летњи Давос, који се од 18. до 20. септембра одржава у кинеском граду Тјанђину, где ће се срести са кинеским лидером Си Ђинпингом, а крајем септембра у Њујорку, на маргинама заседања ГС УН, треба да се састане са председником САД Доналдом Трампом. Нова прилика за сусрет са њим биће већ 11. новембра у Паризу, приликом обележавања стогодишњице победе у Великом рату.

Главна тема свих разговора је Косово и покушај да се изнађе компромисно решење.

За позицију Србије је изузетно важно што неке од највећих сила напуштају доскорашње зацементиране позиције. Или, како је то објаснио амерички сенатор Рон Џонсон, председавајући Одбора за унутрашњу безбедност, који се прексиноћ срео са Вучићем у Београду – САД за разлику од Немачке нису повукле „црвену линију” када је реч о промени граница. „Желимо да руководству обе стране дамо простор да буду флексибилни и креативни, да пронађу решење за овај изузетно тежак проблем. Овде сам превасходно како бих пружио такву врсту подршке и подстрека”, објаснио је Џонсон за Радио слободна Европа (РСЕ).

Према његовим речима, српски и косовски званичници су озбиљни у проналаску решења. Он је оценио и да је разумљива забринутост становништва због „опасности од домино ефекта”. „Мислим да је таква врста забринутости легитимна, али исто тако верујем да су српски и косовски лидери тога такође свесни и то мора бити укалкулисано у сваку врсту решења. Али понављам, ми нисмо овде да бисмо диктирали о чему треба дискутовати, шта треба размотрити и какво коначно решење треба да буде”, истакао је Џонсон.

Разликама у ставу Немачке и Америке се бавио и немачки дневник „Зидојче цајтунг”. У редакцијском коментару овог листа оцењује се да је Вучић дипломатском акробацијом извео приказ за актере у ЕУ, разједињене око питања промене граница, пошто је Немачка „потпуно с правом” одбила тако нешто као опасан преседан, док су неки у Европској комисији у Бриселу показали да су склони таквој идеји. „Када се два табора свађају, Вучић као трећи за сада не мора да се плаши притиска. То је успех за њега, али тежак ударац за посредничке напоре ЕУ”, оцењује „Зидојче цајтунг”.

Лист пише и да је Вучићу припала „контроверзна заслуга” да свету протеклог викенда „предочи тужну истину да је косовски сукоб још далеко од решења”. „Као превејани стратег Вучић је протеклих седмица потпиривао висока очекивања. Јавно се расправљало о плановима размене територија између Срба и Албанаца. А онда је Вучић сам поново испустио ваздух из пробног балона који је пустио да полети над Косовом. У свом напето ишчекиваном говору на Косову послао је у недељу нову поруку да се са компромисима на дуже стазе не може рачунати”, пише овај лист.

Амерички амбасадор у Београду Кајл Скот је уверен да је договор још увек могућ, да Београд и Приштина треба да дођу до договора и да би једино такав договор био трајан. Скот је прецизирао да би подршка САД, Русије и Немачке била важна за имплементацију таквог договора, али да је главни посао у региону, односно између Београда и Приштине. Скот је такође оценио и да се, када је реч о стабилности у региону западног Балкана, интереси САД и Русије поклапају.

Коментаришући изјаву амбасадора Русије Александра Чепурина да КиМ треба да се врати у правно и државно поље Србије, потпредседник владе Ивица Дачић је рекао да став Русије поводом питања Косова и Метохије није у супротности са оним што Србија ради. „Њихова позиција је као и наша, а то је очување територијалног интегритета Србије и непризнавање једностраних аката Приштине”, објаснио је додавши да КиМ не може у УН, јер Русија и Кина могу да ставе вето у Савету безбедности. „Нећемо ваљда да се љутимо на неког ако сматра да је Косово део Србије, па и ми то сматрамо. Ми не одустајемо од наших опција, али трагамо за решењем”, навео је Дачић.

Део тих дипломатских акција је и посета Београду француског сенатора Оливијеа Кадика. После разговора са њим, Вучић је поручио да би дугорочни мир и стабилност били од огромног значаја за бољи живот грађана и економије региона, као и улазак Србије и других земаља западног Балкана у Европску унију. Гост из Француске је сликовито описао значај уласка балканских земаља у ЕУ рекавши да ће у случају да ЕУ остави Балкан „ван својих груди, она остати без срца”. Кадик је рекао и да се изузетно цене напори које Србија улаже на путу ка ЕУ и да су разговори које су имали омогућили да се „француски поглед на стање на Балкану даље развија”. „Изузетно сам срећан због онога што чините на овом пољу и дивим се вашој храбрости” рекао је Кадик, обраћајући се српском председнику.

Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, Србија користи прилику да у околностима када Албанци, ипак, постепено губе подршку кључних фактора и када се мења политички курс на Западу побољша односе са некадашњим заштитницима Приштине. Пре свега, Американцима и Французима. „Србија жели да им укаже да је компромис неопходан зарад безбедности и стабилности на Балкану. Када јер реч о Русима то је учвршћивање односа са неким ко вам је велики савезник. То је разлог за српску офанзиву, а видећемо шта ћемо успети да урадимо”, закључује Анђелковић.

Џонсон: Ценимо што Вучић није дао дипломатски статус СРХЦ

На подсећање РСЕ да је у августу 2017. сугерисао председнику Србије да се одупре руском захтеву поводом питања Српско-руског хуманитарног центра (СРХЦ) у Нишу и да особљу не одобри дипломатски имунитет, што се до данас није догодило, као и на питање да ли верује да се на основу тога може закључити да је Вучић прихватио његове сугестије, Џонсон је одговорио одрично. „Не, верујем да је председник Вучић донео своју одлуку. Ја сам изнео мој савет. Ми, наравно, ценимо чињеницу да није дао дипломатски статус том хуманитарном центру, под знацима навода”, казао је Џонсон.

Дачић: Говори Вучића и Милошевића у другачијем историјском контексту

Ивица Дачић је још једном нагласио да је непримерено поредити говоре Александра Вучића у Косовској Митровици и Слободана Милошевића на Газиместану. Пре свега, како је рекао, реч је о потпуно другачијем историјском контексту у којем су ти говори одржани. Дачић је навео да уколико се анализирају говори Милошевића из 1989. године, требало би анализирати и говоре других политичара у то време, нарочито из опозиције. Подсетио је да је Србија, 1989. године, имала државу, војску, полицију на КиМ, а данас је ситуација другачија. „Србија нема инструменте власти који могу, ван севера Косова, да непосредно интервенишу када је угрожена безбедност”, навео је. Баш зато је, како је нагласио, говор Вучића окренут ка потреби договора и решавања проблема у садашњости и у будућности.Антрфиле

Пророковић: Далеко смо од било каквог решења

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић, међутим, не верује да постоји решење за КиМ које би помирило све сукобљене интересе. „Далеко смо од било каквог решења. Косовско питање превазилази српско-албанске односе, а не видим шта може бити најмањи заједнички садржалац између сталних чланица Савета безбедности УН око тога”, рекао је Пророковић за Танјуг оценивши да подела, разграничење или „зовите то како хоћете”, није „најмањи заједнички садржалац”.


Коментари29
e6158
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Kod Francuske su izgledi najbolj da se mozda nesto uradi u pravcu obezbedenja nekih srpskih interesa.Na antisrpski zadrte mrznjom zadojene Britance i tek nesto boljim Nemcima tesko mozemo nesto uraditi za srpske interese.
Скадранин
Француска и Русија ни 1913. нису учествовала у отимању Србији Скадарске Крајине и Драчког округа, које је извела иста ова "међународна заједница", запретивши ратом Црној Гори и Србији чије су војске биле десетковане и исцрпљене ослободилачким ратовима са Турском и Бугарском
Препоручујем 3
Nobelova nagrada
Rešenje srpsko-albanskog problema u 4 tačke, uz garanciju EU i NATO : 1).eksteritorijalnost srpskih crkava i manastira na KiM; 2).ZSO dobija velika ovlašenja i maksimalnu zaštitu Srba ; 3).pripajanje Kosova Albaniji, uz pravo ZSO da zadrži čvrste veze sa Srbijom; 4). pripajanje Srpske Srbiji! - Tako bi se rešilo nacionalno pitanje dva najveća naroda na zapadnom Balkanu (8 miliona Srba i 5 miliona Albanaca), koji bi dobili svoje REALNE države (bez novih stolica u UN) , a njihove nacionalne manjine u susednim državama (500.000 Srba i 600.000 Albanaca) bi postale mostovi saradnje !
Дејтон 2
Одличан предлог за који је потребан Дејтон 2 , као и чврсте гаранције да ће у ЕУ брзо и истовремено ући : Федерација БиХ, Србија и Албанија.
Препоручујем 2
Бранко
"Француски председникМакрон", "Председник САД Доналд Трамп" и тако даље у овом тексту. Нашег Председника Републике Србије овај новинар у овом тексту назива само "Вучић". Овај манир је приметљив и код дела новинара како у штампи тако и на телевизијама. Да ли се ради о "превиду" или је у питању нешто друго, манир непоштовања државних органа и осталих јавних личности може се назвати и неваспитањем или још горе можда и нетрпељивошћу према тим особама. Ако желе новинари да буду поштовани не само од тих људи већ првенствено од читалаца и гледаоца, онда треба да узајамно то и покажу. Овако није ни чудо када се дешавају непријатности у новинарској професији.
Mihajlovic
Branko, slazem se sa vama u nacelu. Ali pravilo je da se pun naziv (npr. "Francuski predsednik Makron") navede samo prvi put u tekst, a svako sledece pominjanje Makrona u tekstu ide samo sa imenom. Ako se Makron (ili bilo koji drugi predsednik) recimo pomene 15 puta, titula se nece navoditi svaki put kad se pomene njegovo ime. U ovom tekstu i Makron i Tramp su pomenuti samo jednom, u prvom paragrafu. U istom paragrafu nakon pominjanja Vucica stoji "prema recima predsednika Srbije...". Svaki sledeci pomen Vucica znaci ide samo sa prezimenom. Ponovo, slazem se sa vama u nacelu jer ima mnogo primera kada novinari imaju dvostruke standarde po ovom pitanju.
Препоручујем 1
Лаки
Слободу решења које сада нуде странци, слична је, које је предложио један кмет са сељацима, који су се спорили, да ли Сунце да греје, или не. Тако су једни рекли, да им Сунце смета и да би било боље да не греје, други су пак тврдили да Сунце треба да греје. Кмет је на крају предложио, ево кад се договорите јавите ми.
Aca
A bre Dusane,nasi politicari su takvi,I nikada se nece nauciti pameti,,,nazivati zapadne drzave prijateljima koje su nas maltene unistile je van svake pameti,,,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља