понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Лопови исекли најстарију локомотиву у Србији

Крадљивци из депоа смештеног испод „Газеле” однели пет стругова, две вертикалне бушилице, ручно израђен вагон и оштетили Пулску локомотиву из 1864. и локомотиву „учило”
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 11.09.2018. у 22:00
Локомотива учило (Фотографије Б. Васиљевић)
Депо из ког је нестало неколико вредних и јако тешких експоната
Исечен комад иза ког су били бакарни делови

Музеју локомотива и стругова „Железница Србије” лопови су нанели непроцењиву штету. Из депоа ове институције, смештеног у близини „Београда на води” и „Газеле”, покраден је велики број стругова, док су неке локомотиве и експонати оштећени.

Да у музеју смештеном крај некадашње ложионице, сада сакривене брдима земље и киселог дрвета, нешто недостаје, први пут је примећено крајем августа. Тада је Ненад Војчић, директор Музеја железнице Србије, на позив некадашњег радника, обишао депо, који је у веома лошем стању, и схватио да су вандали однели све што су могли.

– Лопови су упропастили најстарију локомотиву коју Музеј има. Реч је о Пулској локомотиви из 1864. године, која је стигла из арсенала пулског бродоградилишта „Уљаник”. Она је 20 година старија од српских железница...

Иначе, та серија локомотива коришћена је на изградњи Суецког канала. Пулска локомотива овде је смештена 1951. године, када музеј још није био ни отворен. Он је основан 1950. године, а почео је да ради 1953. Пре ове крађе локомотива је била у одличном стању, само је требало мало да се опере и угланца. Сада нема делова као што су полуга, потисна осовина, отворен је и цилиндар, а њену техничку документацију немамо, тако да не знам да ли постоји начин да је обновимо – прича Војчић.

Другу локомотиву коју су крадљивци неповратно оштетили – „151-012” – железничари зову „учило”. Она је са једне стране била засечена да би ученици могли да виде како раде цилиндар и ваздушна пиштаљка, куда иде пара кроз систем... И она је била у добром стању. Њој је скинута централна димњача, котао, а савршено је исечен комад испод којег су се налазили бакарни делови.

– У овом депоу било је пет стругова, овде пребачених из некадашње ковачнице и стругаре, две вертикалне бушилице, две глодалице, од којих једна америчка, која је могла без проблема да обрађује локомотивски точак. Мислим да ову глодалицу нису имали ни Американци. Из ње су такође извађени делови. Овде је био смештен и један ручно ковани вагон, по величини налик рудничком. Тај вагон је чуван као раритет – објашњава Војчић.

Пљачку је први приметио радник „Железница”, који је о овом депоу затекао петнаестак људи. О томе је обавестио полицију.

Крађа засигурно није могла да се изврши преко ноћи, нити је то могао да уради један човек. За сечење бакра потребне су специјалне машине, а како у овом објекту нема струје, неопходан је и агрегат. Наравно, делови и стругови нису могли да се одавде однесу ручно, већ је био потребан и превоз, а делови су морали да заврше на неком од отпада секундарних сировина. То значи да је за ову пљачку била потребна организована група људи, различитих специјалности.

Статус претходне заштите

Завод за заштиту споменика културе града Београда осуђује чин вандализма у ложионици некадашње Главне железничке станице која је сведочанство развоја Београдског железничког чвора и апелује на све релевантне субјекте да се спречи даља девастација овог комплекса.

– Окретница, ложионица и водоторањ Железничке станице, као и Савска улица (испод моста „Газела”, у комплексу Главне железничке станице) уживају статус претходне заштите и као такве морају бити сачуване од даљег пропадања и девастације попут данашњег случаја уништавања експоната – рекла је Оливера Вучковић, директорка Градског завода за заштиту споменика културе.

Она је истакла да о културном наслеђу морају бринути они чије је она власништво, а ради очувања покретног и непокретног наслеђа овог изузетно значајног сегмента културног наслеђа Београда, апеловала је на све релевантне субјекте да спрече даљу девастацију овог комплекса, наводи се у саопштењу Завода.

Представници свих релевантних институција, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Музеја науке и технике и Историјског музеја Србије изаћи ће на терен, проценити штету и дати услове и мере за санацију постојећег стања, додала је Вучковић.

Она је подсетила да су објекти и експонати једни од ретко очуваних објеката индустријске железничке архитектуре подигнутих пре Другог светског рата, не само на простору Београда, већ и Србије.


Коментари19
187af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љубитељ железнице
Шта је било са музејским експонатима из наменске зграде Машинске индустрије Ниш? Музеј више не постоји, а нико не зна где су нестали музејски експонати?! Шта је са струговима и осталим вредним старим и још увек у функцији машинама и бившем МИН-у, ГОШИ и осталим железничким фабрикама и ремонтинм заводима у Србији? Ко о њима брине и како?
Bosa S
Kod nas niko ne brine ni ocemu. A svi ocekuju da se drzava brine o njima.
Препоручујем 3
Uros Andjelkovic
Ajde sad, smenite direktora za pocetak, pa trazite resenje. Mi smo poznati po tome sto prvo sebi odsecemo nogu, a onda idemo u boj. No, I tako sakati pobedjujemo. Na primer, mozemo imati izlozenu parnu lokomotivu kojoj ce posetioci moci da pogledaju i unutrasnjost, tako da mogu shvatiti princip rada parne lokomotive. Samo, pazite da se isto ne desi i onoj kraj bivse zeleznicke stanice.
vlada
Ovo izgleda kao da je iseceno precizno za rezervne delove. Delovi za ovako stare lokomotive su kao suvo zlato.Posao po narudzbini,garant..
stanislavsr
Da li je taj direktor muzeja, koji je primao platu i gledao šta se dešava, još na slobodi? Ako jeste - sramota!
Момо
Нешто овде није уреду. Зар је могуће да бивши радник боље познаје стање у депоу од садашњег плаћеног директора. Сумњиво је и што бивши зна све, а и то што садашњи не зна ништа, односно што не води рачуна о имовини музеја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља