петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.09.2018. у 10:37 Александра Куртеш

Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији

Поставка осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку (Фото Н. Неговановић)
Поставка осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку (Фото Н. Неговановић)

Документарна изложба „Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији” представљена је у Галерији науке и технике САНУ. Поставка са богато урађеном публикацијом осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку. Посетиоци могу да се упознају са коренима медицине и науке у нашој земљи, до осветљавања културолошке традиције 19. века.

Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, а сарадник у овом пројекту је Јелена Јовановић Симић. Они истичу да су дуго и темељно припремали ову поставку, проверавајући истинитост података до којих су дошли, а за ту прилику истражили су и архивске фондове у Србији, Румунији, Аустрији и  Мађарској. Стејићев лични и породични живот и професионалне активности на изложби су представљени у девет поглавља. 

Јован Стејић рођен је у Араду 1802. године, а преминуо у Београду 1853. Био је лични лекар кнеза Милоша Обреновића и свестрана личност – просветитељ, преводилац и лингвиста. Припадао је првој генерацији српске стваралачке интелигенције која је своје знање и труд уложила у културно просвећивање Срба и изградњу модерне српске државе у првој половини 19. века.

Стејић је свест о просвећивању српског народа стекао рано, док су даљи његов рад одредила сазнања из области филозофије и медицине, које је изучавао у Сегедину, Пешти и Бечу. Он је био творац српске медицинске терминологије, први српски антрополог уз доктора Карла Пацека, оснивач и други начелник санитета Кнежевине Србије, главни секретар Државног совјета, борац за реформу српског језика и правописа, али изнад свега борац за права појединца и грађанина.

Такође, био је и један од утемељивача Друштва српске словесности, претече Српског ученог друштва и САНУ. Медицина је у Јованово време била блиска филозофији, утемељена на холистичком приступу који подразумева подједнаку бригу о телесном и душевном здрављу човека.

Овакав приступ видљив је у делу овог лекара, у његовом у политичком деловању као борца за слободу и права човека, у раду на организацији здравствене службе у Кнежевини Србији, у Друштву српске словесности, као и у Државном савету, а нарочито у књижевном раду. Књига, коју је још као студент превео и допунио према потребама српског народа, „Макровиотика или Наука о продуженију живота човеческог” била је прва медицинска књига у Србији, а преводећи је, започео је пионирски рад на српској медицинској терминологији.

Организатори изложбе су Историјски архив Шумадије, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац и Галерија науке и технике САНУ. Поставка ће бити отворена до 29. септембра и намењена је свим генерацијама, а посебно ученицима основних и средњих школа.

Коментари0
fde36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља