понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:15

Европски парламент усвојио предлог реформе закона о ауторским правима

среда, 12.09.2018. у 14:29
(Фото Пиксабеј)

СТРАЗБУР - Европски парламент је усвојио предлог реформе регулативе о заштити ауторских права у ери интернета, чиме је затворио поглавље интензивне лобистичке битке коју су интернет гиганти и њихове присталице водили против новинских агенција, издавача и медијских група које су иницирале те измене.

Парламент је гласао са 438 гласа за, 226 против и 39 уздржаних за измене актуелног закона о заштити ауторских права, подржавши великом већином амандмане које је изнео известилац Аксел Вош, преноси Политико.

Предлог реформе сада иде у даљу процедуру, а коначно гласање планирано је за јануар 2019. након чега ће чланице Европске уније одлучити како да те измене унесу у властита национална законодавства.

Иницијативу за измене закона о ауторским правима, коју су у Бриселу популарно назвали иницијативом против ГАФА, јер се односи на четири глобалне интернет платформе, односно претраживача – „Гугле”, „Епле”, „Фејсбук” и „Амазон” - потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући Танјуг, с циљем да се се интернет „гиганти” обавежу да део прихода плате новинским агенцијама, чији садржај сада бесплатно користе.

Шефови највећих европских новинских агенција су у тој иницијативи навели да је реч о томе да се заустави, једноставно речено, „пљачка садржаја информативних медија и њихових прихода од оглашавања, иза које стоје интернет дивови, претња и потрошачима и демократији”.

То је, како су истакли, ситуација која уништава независне медије.

Како објашњавају европске новинске агенције, „Фејсбук”, „Гугл” и остали бесплатно користе огромну количину вести и прилога и на том случају привлаче све већи број оглашивача.

На тај начин, они добијају толики део рекламног „колача” да успостављају монопол, о чему сведочи податак да су 2017. године у њиховим укупним приходима чак 80 одсто чинили приходи од оглашавања на интернету.

Према изменама закона, они ће морати да деле један део прихода са ауторима садржаја.

Новинске агенције, укључујући Танјуг, указале су у иницијативи на то да актуелни закон датира из времена када „Гугл”, „Фејсбук”, „Јутјуб” и паметни телефони нису ни постојали.

Такође су навеле да штампани медији и агенције улажу велики новац у производњу вести и њихови новинари, понекад уз велике ризике, спроводе подухвате како би дошли до свеобухватног и тачног извештаја, те да морају да издвоје значајна средстава за пословање онлајн.

„Само тражимо да они који краду вести поштено плате”, поручили су.

Европски парламент је, да подсетимо, у јулу одбацио предлог измене тог закона и вратио га на дораду, иако је он претходно добио подршку надлежног парламентарног одбора.

Један од делова предлога измена закона око којег су се највише „ломила копља” односи се на члан 11, према којем ће интернет компаније морати да плаћају такозвани „порез на линкове”, што значи да ће морати да плаћају пре свега агенцијама, новинама и часописима објављивање њихових наслова, фотографија и текстова на својим сајтовима.

Друга „оспоравана” тачка је члан 13, који предвиђа обавезу технолошких платформи да „филтрирају” садржаје које људи постављају на њих и да провере да ли је дошло до кршења ауторских права. (Танјуг)

Јункер повео рат против дезинформација

СТРАЗБУР- Европска комисија спремна је да заустави ширење онлајн терористичких садржаја и дезинформација, објавио је њен председник Жан-Клод Јункер у говору о стању Уније.

Комисијин предлог за заустављање ширења терористичких садржаја на интернету укључује правило „једног сата” за уклањање увредљивог материјала, као и строге казне за пружаоце услуга.

Правило „једног сата” значи да је толики рок за уклањање увредљивог садржаја на захтев националних власти а непоштовање тог рока за последицу може да има казну у висини четири процента глобалног промета провајдера у последњој пословној години.

Наравно, интернет платформе ће моћи да се жале на захтев за повлачење садржаја и, ако њихова жалба буде успешна, садржај ће бити обновљен на сајту. ;

„Комисија је данас предложила нове прописе за брисање терористичких садржаја са веба у року од сат времена - што је критично време током кога се направи највећа штета”, рекао је Јункер.

„Морамо на координисанији начин да гонимо терористе широм Уније. Терористи не знају за границе. Не можемо себи да дозволимо да несвесно постанемо саучесници због неспособности да сарађујемо”, истакао је председник ЕК.

Комисија је још у марту објавила планове за бору против терористичких садржаја на интернету али су предлози били више саветодавни и базирани на добровољности провајдера да уклоне садржаје.

Јункерова намера да та правила постану закон указује на чињеницу да сарадње са провајдерима услуга готово да и нема и да је за борбу са онлајн терористичким садржајима потребно више.

Европска комисија предложила је нова правила у светлу предстојећих европских избора у мају 2019. а са циљем да заштити демократски интегритет процедуре гласања.

„Желим да Европљани у мају могу да начине свој политички избор на поштеним, безбедним и транспарентним европским изборима”, рекао је Јункер, пренео је „EURACTIV.com.”

Како је додао, „у нашем онлајн свету ризик од мешања и манипулација никада није био већи. Време је да се наша изборна правила ускладе са дигиталним добом ради заштите европске демократије”.

Европска комисија је, уз борбу против „малигних активности” за утицај на гласачко тело, властима чланица ЕУ препоручила и да усвоје мере за управљање ризицима по безбедност мреже и информационих система пред изборе.

„Интегритет избора може да буде озбиљно нарушен 'конвенционалним' сајбер инцидентима, укључујући сајбер нападе на изборни процес, кампање, инфраструктуру политичких партија, кандидате или јавне власти или злоупотребом личних података”, навела је Комисија. (Бета)


Коментари2
4f2bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гоњење терориста
"Морамо на координисанији начин да гонимо терористе широм Уније" Зато их ван те врле Уније здушно подржавате. Као и пре операција ослобађања Алепа, Хомса, Палмире, Источне Гуте, ево и сада, пре коначног ослобођења Сирије од терориста чишћењем и Идлиба, кренуле су медијске кукумавке о "хуманитарној катастрофи". Испробано још од деведесетих на овим просторима кад год су њихови пулени губили. Зато из Раке, коју су сравнили са земљом и чијим преживелим становницима ни на који начин нису помогли, нису (с њихове стране) стизале никакве вести. Нити о систематском рушењу трада, ни о хуманитарној катастрофи. "Што није било на телевизији, није се ни десило". Зато им је РТ кост у грлу. Западне специјалне службе спремају снимање нове епизоде серијала "Хемијски напад", опет са "белим шлемовима" у главној улози. Амерички подводни и надводни бродови и авиони наоружани крстарећим ракетама већ су у домету и спремни за отварање ватре по сиријским снагама. "Јесу терористи, али су наши терористи".
Staljin kao uzor EU i Sorošana
Iza svega ovde navedenog pravi cilj je da se zbrišu sa interneta svi mediji i pojedinci koji imaju drugačije mišljenje od sorošanskog globalnog vrlog novog sveta. Ostalo je za zamajavanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља