уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Орден Бошњаку за помоћ у обнови православне цркве

Међу добротворима Храма Свете Тројице је и Хамдија Липовача, некадашњи премијер Унско-санског кантона и бивши градоначелник Бихаћа
Аутор: Младен Кременовићсреда, 12.09.2018. у 22:00
(Фото СПЦ)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пре неки дан освештани Храм Свете Тројице у Бихаћу био је међу првим богомољама које су на Видовдан 1941. године пале по одлуци власти такозване Независне државе Хрватске (НДХ). Већ у првим месецима по успостављању НДХ и априлске окупације БиХ до темеља су порушене и друге православне цркве и храмови у српским селима око Бихаћа, града у којем је до последњег рата живело 12.000 Срба и 6.000 Југословена. Данас у том градићу у Федерацији БиХ живи тек неколико стотина српских житеља.

Затирања српских светиња у НДХ отпочета су рушењем бихаћког храма који је до темеља порушен од стране режима Анте Павелића, фашистичких снага које су на том поднебљу започеле и прва масовна и систематска истребљења српског народа. Када је фашизам поражен, а партизански покрет извојевао победу и утро пут Комунистичкој партији Југославије за успоставу власти, на месту порушеног храма 1959. године изграђена је – зграда бихаћке општине. Писало се да у Бихаћу неколико деценија након 1945. године није било ни свештеника. Први парох служио је у прилагођеној кућици неког побожног бихаћког Србина.

Немало пре последњег рата, 1987. године, бихаћка општина доделила је локацију за изградњу храма у насељу Језеро, коју су у СПЦ сматрали неприкладном. Верује се да су власти рачунале да ће се од градње одустати.

Ипак, 1987. кренуло се са обновом, коју је рат привремено зауставио. Обнова је после рата настављена, а пре неки дан патријарх Иринеј у Бихаћу је освештао обновљени храм. Међу добротворима нашао се и Хамдија Липовача, некадашњи премијер Унско-санског кантона и бивши градоначелник Бихаћа. Њега је на то место именовала Социјалдемократска партија (СДП) БиХ. Као дугогодишњи пријатељ СПЦ у Бихаћу одликован је од стране патријарха Иринеја Орденом Светог Саве за допринос изградњи Храма Свете Тројице у овом граду.

Бањалучки медији приметили су да се не дешава тако често да Бошњак понесе Орден Светог Саве, па су се обратили Липовачи, који је рекао да је то „још једна цигла уграђена у БиХ за бољу будућност земље, ако већ прошлост није била фина”. Липовача за „Евроблиц” каже да верује како већина Бошњака поздравља ово одликовање, али на питање новинара да прокоментарише то што је већина коментара ипак негативна, одговорио је да је „велика већина лажних профила и националистички обојених портала, те покојег кандидата ’зелене династије’ који сваке седмице иду у Бањалуку и траже услуге”.

Липовача је честитку Милорада Додика разумео као поздрављање концепта који заступа, те изразио уверење како ће председнику РС и свим другим политичарима његов гест бити подстрек у заштити других народа. На констатацију да се с патријархом и Додиком пољубио три пута, одговорио је: „Потичем из старе беговске муслиманске породице Поздераца и Липовача. Код нас је адет да се стари људи и верски поглавари пољубе у руку. Никада нисам пропустио да пољубим руку свом реису. А када вам неко дође у кућу, научен сам да му треба пружити све почасти. На крају, јадни смо ми када вам у 21. веку неко броји колико сте се пута пољубили”, рекао је Липовача, пожаливши се и на свој статус у СДП-у.

Дан пре освештања храма у Бихаћу, у месту Гаравице надомак тог градића, у суботу је одржан помен поводом 77 година од усташког злочина над више од 12.000 углавном Срба у Другом светском рату. Званичници су подсетили да је у том злочину, једном од првих почињених од НДХ, убијено више људи него што је Бихаћ тада имао становника. Страдали су и Јевреји, а међу убијенима био је велики број деце. Медији су известили како је ово стратиште запостављено у годинама после Другог светског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу који је спровела НДХ држане далеко од очију јавности бивше Југославије. Недалеко од Бихаћа налази се и Сански мост, где су у августу 1941. у месту Шушњари усташе убиле око 5.500 Срба.


Коментари29
e6221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милутин
@Леон Давидович - Цитирам: "измешане народе није нико могао праведно поделити". Праведно ваљда значи како једнима, тако и другима. Општеприхваћени реципроцитет. Како измешаност може бити препрека за "праведну поделу"!? То би пружало и могућност за једнак или сличан однос свих према федерацији. Таква Југославија је чак могла и да траје, макар теоретски.
Леон Давидович
@ Милутин То је утопијско схватање да су границе биле узрок зла које је Србима починила НДХ и њен следбеник Туђман. Узрок зла који је хрватска политика учинила Србима јесте идеологија мржње коју је у 19. веку створио Анте Старчевић и која је потом допуњавата и масовно ширита. Срби су страдали због те расистичке идеологије мржње. Такви односи нису владали кроз целу историју нити је у раније време постојала таква идеологија. Некада су хрватски племићи тражили да се Срби насељавају у хрватске крајеве итд. и постојали су сасвим нормални односи.
Препоручујем 0
Петар,ЗАГРЕБ.
Највеће поштовање за г.Милутина и г.Леона. Неће нам сванути док се не обрачунамо сами у себи са комунистичким наслијеђем. Бити послушник,вјеровати у неприсковеност личности на власти,радити лажне равнотеже,одустајати од својих интереса да се другом свидиш,данас једно сутра друго,неморал,не поштовање закона,сви смо исти па изједначити основну,средњу и високу школу па бравари и опанчари замјенили елиту, одустајати од својих културних и традиционалних вриједности,презирати своје народно биће и стотину других мана........... И осим тога зар они који су закопани испод стадиона,зграда,улица,прекрио их асфалт не заслужују пијатет и спомен. Зар и њих г.Леон,добар у статистици не би требао уписати у највећим дијелом невине жртве комунистичког терора? Зар им тиме не радимо неправду.?
Леон Давидович
Шта је могао урадити тај српски народ у том региону за свој спас? Уништени у Другом светском рату, десетковани од усташких покоља и непријатељских офанзива, преживели су се 1945. могли вратити на своја згаришта или отићи у Војводину где их је уместо згаришта, чекала кућа, алатке и необрађена земља жељна вредних руку. Већина Срба тада није имала кућу већ је морала кренути од згаришта да ствара своју имовину. Држава им је онда наметнула откуп пољопривредних производа имали они њих или не, а онда колективизацију у задругама. Све време тај регион је био економски запостављен и српски крајеви су били најнеразвијенији. Наравно да су Срби све то видели али су били беспомоћни јер обичан човек не може утицати на власт . Но како год да је било тај вредни народ временом је стекао солидну имовину и солине услове за живот. Социјализам су ипак преживели али не и "демократију" то јест издају која се догодила управо ових дана пре 23 године када је тај јуначки и мученички народ заувек уништен
Леон Давидович
Пример број 2 У селу Збориште срез Б. Крупа према сведочанству православног свештеника који је успео избећи у Србију и оставио сведочанство пред Комесеријатом за избеглице у цркви у Зборишту усташе су убиле око хиљаду Срба. То нико није помињао ни у доба Југославије ни данас .
Леон Давидович
Ево зашто су све служиле цркве усташама 1941. Сведочанство Светозара Ћулибрка о цркви у Б. Крупи: "Црква је била пуна. Људи су стајали или сједили на поду. Мало затим дође један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорио је да ће у Госпић на рад или у Њемачку, Навече је улетео у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетећи псовао. Тако их је припремаи за покољ који је већ био почео те ноћи о Соколском дому. ... Усташе одбројаше 40 људи, потрпаше их у камион и кренуше цестом према Бихаћу. ... Поворка крену даље испод стијена поред Уне. Кундаци по леђима и псовке. Указа се мали мост преко Црног језера.Оно је дубоко и тамно. Стравично пријети, црном дубином. Камион се заустави на неколико метара... И прва десеторица сиђоше из камиона и упутише се преко моста, а на другој страни били су постављени пушкомитраљези. По људима осуше втући митраљески рафали... Рафали - и све је готово." ...
МИОМИР
A tgek kako se malo zna o Crnom jezeru! Tamo je ubijeno 3000 Srba iste 1941. godine. Ako ste bas radoznali i potrudite se, pored samog puta se nalazi simbolican spomenik kao svjedocanstvo o tom zlocinu. Naravno da ne pise da su ustase ubile Srbe vec samo da su na tom mjestu od neprijateljske ruke stradale 3.000 rodoljuba. To je, kao i svuda po hrvatskim i BH stratistima srpski danak posljeratnom bratstvu-jedinstvu.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља