понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:05

Камате падају, али зато расту цене накнада

Профити банака од кредита су у паду, па траже друге изворе зараде – наплаћују упит стања на банкоматима, опомене, промене пина…
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 12.09.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Снижавање камата на кредите које су, за наше прилике, на ниском нивоу, испод десет одсто, има и своју другу страну. Банке повећавају цену других својих услуга, односно тиме покушавају да надоместе пад прихода који је последица пада камата.

Једна од највећих банака протеклих дана уредно је обавестила клијенте да повећава цену неких накнада. Ценовник са тарифама за платне услуге написан је мало ситнијим словима, али све је побројано. Пише, на пример, да упит стања на банкоматима банке кошта 15 динара, а на банкомату друге банке 50 динара, опомене зависно од врсте уговореног посла са банком су 200 или 300 динара, промене пина 100 динара. Такође, пише и да коме се не допадају цене услуга, има рок од три месеца да раскине уговор.

Финансијски резултати банкарског сектора показују да банке из године у годину све мање зарађују на каматама. Годинама то је код нас био основни извор прихода банака, али сада износ наплаћених камата пада како падају и каматне стопе. Тако су лане банке од камата зарадиле 120,9 милијарди динара, готово три милијарде динара мање него 2016, што је, опет, шест милијарди динара мање него у 2015, показују подаци из годишњих билтена финансијских извештаја Агенције за привредне регистре. Истовремено, приметан је раст зараде од провизија. Прошле године банке су од провизија зарадиле 37,59 милијарди динара, што је чак две милијарде динара више него у 2016. години.

На повећање банкарских провизија вероватно утиче и то што ће ускоро почети примена измена и допуна Закона о платним услугама, који треба да уведу ред у области банкарских накнада. Измене и допуне тог закона ступиле су на снагу 16. јуна 2018. и почеће да се примењују од 17. марта 2019. године. У Народној банци Србије (НБС) кажу

да ће оне донети бројне новине, првенствено у погледу веће транспарентности накнада, које наплаћују пружаоци платних услуга, као и веће заштите корисника платних услуга. Транспарентност и упоредивост накнада, које наплаћују пружаоци платних услуга, биће веће. Последично накнаде ће да појевтине, очекују у НБС, с обзиром на то да је у интересу пружалаца платних услуга да воде ценовну политику која ће им омогућити конкурентност на тржишту, како би привукли нове и задржали постојеће клијенте.

– Грађанима се омогућава да боље разумеју терминологију банака, јер ће оне бити у обавези да користе заједничку терминологију коју ће НБС прописати. Биће утврђена листа репрезентативних платних услуга у вези са платним рачуном – иста за све банке, и оне ће бити дужне да је, с наведеним износом накнаде за сваку услугу појединачно, доставе кориснику у предуговорној фази. Банке ће бити дужне и да најмање једном годишње доставе кориснику збирни извештај о свим наплаћеним накнадама за услуге повезане са његовим рачуном – кажу у НБС.

Такође, законом је прописано да ће НБС најкасније до 16. децембра донети прописе за спровођење тог закона, а између осталог и листу репрезентативних услуга. На листи ће се наћи између 10 и 20 платних услуга, оних које корисници платних услуга најчешће користе и оних које их излажу највећем трошку. Клијентима остаје да се распитају која банка има боље услове и промене банку.

Пружалац платних услуга ће бити дужан и да најмање једном годишње достави кориснику извештај о свим наплаћеним накнадама за услуге повезане са његовим платним рачуном.

Обавеза информисања корисника платних услуга о износу наплаћених накнада за пружање платних услуга утврђена је још 2014. године, када је на предлог НБС усвојен Закон о платним услугама.

Пружалац платних услуга дужан је да платиоцу – клијенту на његов захтев, без накнаде, једном месечно на папиру доставља информације о појединачним извршеним платним трансакцијама. Нова законска одредба о обавезном годишњем извештавању само омогућава кориснику платних услуга да има увид у годишњи збирни износ наплаћених накнада по појединачним услугама и збирно за све услуге. Тако може да стекне слику о томе колико новца годишње збирно издваја за плаћање појединачних различитих накнада за услуге повезане с платним рачуном.


Коментари2
4e856
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Da su banke pre desetak godina bile manje pohlepne i sporije u prepuštanju dužnika uterivačima dugova, možda bi ljudi bili spremniji da uzimaju kredite. Jedan naš čovek koji živi u Švedskoj je tamo uzeo kredit radi otpočinjanja biznisa. MESEC dana po otvaranju radnje, posetio ga je stručnjak iz banke, pitao kako ide posao ali i predložio mu šta da promeni da bi imao veći promet, dao mu besplatna objašnjenja o nekim administrativnim finesama, čak mu je i sugerisao kakvim posterima da ukrasi radni prostor. Da li je to ijednoj našoj banci palo na pamet? Ne, jedino što umeju to je (kako je opisala devojka po otvaranju tekućeg računa): "Kad je čula da nemam nikakav kredit, užižila je očima na mene ko kobac na pile i počela da mi nudi kredit ili bar kreditnu karticu" . Čovek koji je, srećom, na vreme otplatio kredit u švajcarcima je pričao da ga je bankarska službenica NAGOVARALA da uzme takav kredit a ne dinarski ili u evrima. Banke ubiru plodove svog stila poslovanja.
Joksa
Dirnut vasim tekstom pozivam citaoce da otvorimo neki fond, da priberemo neki dinar, mozda ce pomoc u nekom polovnom stampacu dobro doci, mozda neki polovni racunar, sta god... da pripomognemo ugrozeni bankarski sektor...Ja sam otvoren za sve predloge. Pozdrav svima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља