недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Услуге код приватника није лако рефундирати

РФЗО-у лане поднето 1.060 захтева за рефундацију трошкова плаћене здравствене услуге која није могла бити пружена у року од 30 дана
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 12.09.2018. у 22:00
Да не би чекали, пацијенти плаћају у приватним ординацијама и за скупе медицинске услуге (Фото А. Васиљевић)

Због немогућности да оду на преглед у законски одређеном року у државним здравственим установама у првих шест месеци ове године 464 пацијента платила су прегледе код приватника, а новац им је за то рефундирао Републички фонд за здравствено осигурање. Захтеви за рефундацију трошкова најчешће се подносе за лабораторијске анализе, дијагностику попут снимања на рендгену, ултразвучном апарату, доплеру, ЕМНГ аналази, као и за гастроскопију и колоноскопију код гастроентеролога и друге специјалистичке прегледе који нису могли да буду пружени у року од 30 дана од тренутка када се особа јавила здравственој установи са уредно издатим упутом.

У РФЗО-у појашњавају да рефундација није могућа за здравствене услуге за које је прописано утврђивање листа чекања, као што су снимања на магнетној резонанци и скенеру, коронарографија срца, реваскуларизација миокарда бајпас хирургијом, уградња ендопротеза кука, операција катаракте, као ни за редовне контролне прегледе на три, четири, шест месеци, или годину дана, односно неопходне дијагностичке и лабораторијске анализе које су потребне када пацијент иде на контролу.

– У 2017. години филијалама РФЗО поднето је 1.060 захтева за рефундацију трошкова плаћене здравствене заштите која није могла бити пружена у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица здравственој установи у коју је упућено. Да би осигураник остварио право на рефундацију, неопходно је да му здравствена установа у коју је упућен изда потврду о немогућности пружања услуге – образац ПЗ – истичу у РФЗО-у.

Након добијања ове потврде, пацијенти имају могућност да о свом трошку здравствену услугу која није пружена у државној установи у коју су упућени добију у некој другој клиници, односно у приватној пракси, а да новац рефундирају од свог здравственог осигурања.

Захтев за рефундацију подноси се у матичној филијали, односно испостави РФЗО, на обрасцу РЕФ-1, који се добија код њих. Уз захтев се прилаже оригинал упута, потврда о немогућности пружања услуге (образац ПЗ) и комплетна медицинска документација која је фотокопирана (предлог за извршење и доказ о извршењу услуге), као и фискални рачун на име особе.

Међутим, многим грађанима ове процедуре делују доста компликовано, па се зато најчешће одлучују да и не траже повраћај новца за преглед који су платили код приватника. Најчешће се људи жале на то да у болници не желе да им издају потврду да не могу да их приме на одређени преглед или снимање у законски прописаном року.

– Људи често и не знају каква је процедура да би могли да остваре своје право. Мисле да ако самоиницијативно оду у апотеку и купе неки лек или обаве преглед код приватника то аутоматски значи да ће им држава вратити новац. А са друге стране, у државним здравственим установама невољно се издају потврде на П3 обрасцу да преглед није могуће обавити у периоду како закон налаже – каже др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва.

Могућност рефундације постоји за здравствене услуге као што су лабораторијске анализе, рендген снимање, преглед на ултразвуку, медицинска рехабилитација, прегледи код специјалисте.


Коментари5
81bf6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danica Radoičić
Sadašnji sistem zdravstvene zaštite jednostavno ne prepoznaje mogućnosti privatne prakse, odavno su brojne zdravstvene usluge objektivno jeftinije, brže i kvalitetnije u privatnom zdavstvu. Države treba da zadrži regulatornu ulogu i da jasno razgraniči šta je neophodna i svima dostupna zdravstvena zaštita, sve ostalo bi trebalo da reguliše tržište, da propiše minimum uplate po osobi za zdravstveno osiguranje, omogući jednake uslove za državne i privatne bolnice i onemogućavanje rada državnih doktora u privatnoj praksi, uz mogućnost doplate razlike u ceni od strane odiguranika ukoliko žele određenu uslugu ostvare u privatnoj praksi. Izmene u sistemu osiguranja, uvođenje privatnih osiguranja gde bi pacijenti mogli da biraju kome će i koliko da plaćaju zdravstveno osiguranje uz zabranu istovremenog rada u državnoj i pruivatnoj praksi bi praktično u trenutku iskorenile korupciju. Sve dok sistem počiva na reliktu komunističke organizacije rada i upravljanja zdravstvenim resursima neće biti
Bosko
Privatno-drzavna operacija uspela a sto je pacijent umro to nije doktorov problem. Doktor ima samo problem sa rastom cena luksuznih nekretnina, automobila, jahti i sl... Neverovatno je koliko smo (s)pali od onog humanog drustva zasnovanog na humanistickim naukama. Sad smo nize i od onih kapitalistickih zemalja koje su nam bile primer neljudskosti. Imamo i neke nove nauke (i "naucnike") koje nam objasnjavaju da je sistemska korupcija tek malo nesavrsenstvo koje jel' tako, funkcionise ali ima mesta naravno, za popravke (tipa ne lipsi magare do zelene trave)...
Александар Поповић
Надлежно министарство би, коначно, морало да изједначи “државно” и приватно здравство. То је већ делимично учињено када је реч о операцијама катаракте. Чињеница је да ми пацијенти све више о свом трошку одлазимо у приватне болнице и клинике. Јер, на прегледе се иначр (пре)дуго чека. А једнак положај установа значио би и смањење или скоро укидање корупције. Лекари би морали да се определе да ли да раде у државниђ установамс или приватно. Сада је углавном пракса да вас у приватним клиникама оперишу “државни” лекари, до којих у радно време не можете да дођете.
Александар Поповић
Петре, нисам предложио укидање “државног” здравства. И у новој ситуацији оно мора да опстане, али много боље опремљено и организовано, са довољно и лекара и осталог здравственог особља. Задржавање садашњег полу-стања само би допринело самоукидању многих клиника и домова здравља. О сузбијању корупције да и не говорим.
Препоручујем 6
Petar Petrović
Aleksandre, ukoliko bi se usvojio Vaš predlog to bi u roku od nekoliko godina dovelo do svođenja državnog zdravstva na statističku grešku a time bi se nivo usluga za prosečne građane koji čine preko 90% smanjio drastično. Teško bi se posle vratili na staro. Primer su apoteke u poslednjih nekoliko godina. Naše zdravstvo nije savršeno i ima dosta prostora za poboljšanje ali ipak funkcioniše solidno.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља