четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.09.2018. у 22:02 Владимир Вукасовић

Хуманитарни кошмар над Идлибом

Око 800.000 људи из побуњеничке енклаве у Сирији не би имали куда сем у Турску, која је већ преоптерећена, па би била на искушењу да отвори границе ка Европи
Породична вожња у Идлибу (Фото Бета/АП)

Понављање упозорења да је на помолу хуманитарни кошмар приволело је снаге Башара ел Асада и његових савезника на релативно затишје у бомбардовању које је припрема за офанзиву на Идлиб, последње велико упориште сиријских побуњеника. Али, након седам и по година рата, око пола милиона жртава и више од 11 милиона људи који су због разарања морали напустити своје домове Сирија остаје пред опасношћу од хуманитарне катастрофе какву досад није видела.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес можда на уму, како му то посао и налаже, има само жртве и избегле које би та офанзива створила. За остале међународне актере овог рата може се сумњати да им је главна катастрофа у томе ко би конкретно биле те жртве и где би тачно избеглице кренуле.

Од три милиона људи у Идлибу, тешко да би под паљбом пало више од досадашњег броја жртава у Сирији, око чијих се патњи, сем декларативно, у иностранству нису превише потресли. Ни очекиваних 800.000 избеглица због офанзиве нису ни приближно страшне колико оних 11 милиона Сиријаца који су већ за собом оставили готово све што су поседовали.

Међутим, тих 800.000 људи нема куда сем у Турску, ако их ова пусти будући да је већ оптерећена са 3,5 милиона избеглица а економска криза јој одузима и новац потребан за сопствене држављане. Продор толиког броја нових избеглица довео би Турску у искушење да отвори своје западне границе, ка Европи, чији се политички и друштвени систем још тресе од последњег масивног прилива миграната 2015. године.

Мртви у Идлибу, не рачунајући „колатералну штету” међу цивилима, били би побуњеници, које је Турска махом ставила под своје окриље. Губитак и тих бораца и те територије Анкари би отежао утицај на сиријске поратне прилике, као и на контролу своје границе, коју жели да очисти од сиријских Курда како не би својом аутономијом инспирисали сународнике у Турској.

Нестанак последње енклаве сиријских побуњеника не би се допао ни још понеким државама у региону и на Западу. Потоњи потези председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, узевши у обзир његову жучност и навику да се преиграва, уваљујући у неприлике и своју државу и све који од њега зависе, тек не би никога поштедели главобоље.

Све су то разлози да се стрепи много више него само због страдања људи. Идлиб је можда последњи чвор сиријског рата, али су у њега уплетени сви конци овог сукоба, тако да га је немогуће једноставно расећи а да много тога не остане замршено.

Заштита цивила, одржавање жаришта побуне, очување територијалних клинова у фактички већ подељеној Сирији: све је то на коцки у Идлибу. У тој гужви, која је настала заједничком кривицом, сада Асад, Русија и Иран траже од Турске да раздвоји умереније милитанте у Идлибу од оних најекстремнијих како би само њих учинили својом метом. Али, то, изгледа, више није могуће.

Припреме за офанзиву још трају, Турска довлачи наоружање за њој блиске побуњенике, чак и Немачка разматра могућност да се укључи у америчко бомбардовање Асадових снага ако буду употребиле хемијско оружје. Ниједан излаз из ове ситуације који би водио миру није отворен, већ се пред њима гомилају нове нагазне мине.

Коментари11
8be42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир Матић
Велики рат је на помолу и сада је већ сасвим јасно да ће прва искра тог великог пожара бити запаљена у Сирији. Окршај између Русије и Америке у Сирији више се не може избећи, а затим ће се то све прелити у Украјину, а затим и на Европу. Ако Немачка пошаље своје авионе у Сирију Руске армије ће је збрисати, а ако не пошаље биће опет исто, јер руске армије су сада много спремније за "претрчавање преко западне Европе" него што су армије Совјетског Савеза икада биле. Руси руше долар, купују злато, и отворено позивају све земље да одбаце доларско плаћање и доларске резерве. Американци немају друге опције него да крену у рат да би одржали папирнату доларску фикцију. Ако падне долар, одмах пада и фунта, јер је и она имагинарна категорија, па је јасно да и Енглезима одговара рат. Ми Срби немамо злата, а немамо ни долара, а такође ни фунте, па ко год да победи ми смо га награбусили. Ипак, једно се разазнаје: не види се како Русија може бити надвладана.
Бане
Американци, Британија, Француска и Израел сарађују са Ал-Каидом у Сирији истом оном против које су у наводном глобалном рату. То је једино што треба да буде објављивано и то свакодневно.
Mirko Dumanovic
Eklava nije pobunjenicka, enklava je okupirana od strane onih koje podrzava zapad, a to su teroristi. Koriscenjem termina "Pobunjenicka enklava"...kreira se pogresna slika o dogadjanjima u Itlibu…..
vito
Ако САД препоруче терористима да се предају неће бити никакве катастрофе. САД би на тај начин помогле свом савезнику тј ЕУ јер тада избеглице тј мигранти не би дошли у Европу.
Zoran Markovic
Pa nisu SDAD stvarali te dzihadiste da bi im savetoval;i da se sada predaju. Oni treba da se bore protiv svoje brace i komsija do poslednje klapi krvi, ne bi li stvorili haos na Bliskom Istoku i oslabili EU, sto su ciljevi SAD. A to sto ce im se takva politika vratiti, pa koga je vise briga. Vazno je sada pokrasti naftu i u trgovinskom ratu malo cediti EU. A sta ce biti posle? Secate se one stare partizanske pesme: "Amerika i Engleska, bice zemlja dzihadiska..."
dzordz
ne tako davno, pre tri-cetiri godine, isis je ubijao po vise stotina zarobljenika, pa i preko hiljadu, neka na najgrozniji nacin. niko sa zapada nije spominjao humanitarnu katastrofu. cak ni kada su se pojavili snimci dece kako u ime isisa likvidiraju zarobljenike. licemerje? ili ipak najobicnije drzanje strane teroristima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља