субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:35

Медији само сложни могу против „Гугла”

Постоји ризик да се неки издавачи, знајући колико им посета сајтовима зависи од присутности на претраживачима и друштвеним мрежама, одрекну права и бесплатно уступе садржај
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 13.09.2018. у 22:00

Док амерички џинови интернета негодују због одлуке Европског парламента да подржи закон о заштити ауторских права, представници креативних индустрија поздравили су исход прекјучерашњег гласања у Стразбуру као победу Европе и потврду њене независности од америчких титана који су купили кајмак на туђем труду.

Немачки посланик у ЕП Аксел Вокс, представљач измењене директиве, уверен је да ће када се прашина слегне интернет и даље бити слободан, док ће музичари и новинари бити праведније плаћени за свој рад.

С њим се не слаже Јулија Реда из немачке Пиратске партије, главни противник директиве, која је подршку европарламентараца једној од најконтроверзнијих европских реформи оценила као „катастрофу”.

У протекле две године откако је реформа предложена копља су се највише ломила око члана 11 који медијским кућама даје право да од агрегатора као што су „Гугл вести” траже надокнаду за објаву исечака вести и линкова. Споран је и члан 13 који налаже платформама попут „Јутјуба”, „Фејсбука” и „Твитера” да поставе филтере који би препознали заштићен садржај и аутоматски га блокирали, а музичари и издавачи који већ деле профит са „Гуглом” имали би простора да преговарају о већим тантијемама јер су садашње по њиховом мишљењу мизерне.

Заговорници нових правила тврде да је интернет променио начин на који користимо медије и да је време да платформе које зарађују на туђем садржају праведније поделе профит са креаторима тог садржаја. Противници сматрају да таква регулатива гуши слободу интернета, а истина је као и увек негде у средини.

Кад је реч о тзв. порезу на линкове, чињеница је да покушај наплате лиценци од „Гугла” није успео у Немачкој и Шпанији.  Стручњаци међутим кажу да ће с новим законом ЕУ имати много бољу преговарачку позицију, јер „Гугл” не може да дозволи да се повуче с тржишта од 500 милиона становника целог тржишта, као ни „Фејсбук”. Због тога ће бити кључно јединство медија, јер постоји ризик да се неки издавачи, знајући колико им посета сајтовима зависи од присутности на „Гуглу” и „Фејсбуку”, одрекну права и бесплатно уступе садржај. Ове платформе су довољно велике да једноставно могу да игноришу медије који траже новац и да бирају само оне бесплатне, тако да би на крају опет трпели медији.

У следећој фази ЕП ће вероватно тек почетком следеће године отпочети тзв. тријалог са Европском комисијом и Саветом ЕУ који представља свих 28 чланица како би се дошло до компромиса. Ако се три стране сложе са директивом, свака чланица ће имати право да је примени онако како сматра да треба.

Италија је већ наговестила какав ће став имати. Вицепремијер Луиђи ди Мајо из антиестаблишментског покрета Пет звезда критиковао је гласање ЕП као „срамоту Европе” и рекао да парламент уводећи цензуру садржаја званично уводи Европу у орвелијански сценарио Великог брата. Председник ЕП Антонио Тајани оценио је да су овакве критике јединог директно бираног тела ЕУ срамне и позвао је премијера Ђузепа Контеа да се дистанцира од изјава свог заменика.

Одлуку ЕП критиковали су интернет-активисти, који су се овог пута неуобичајено нашли на истој страни са великим корпорацијама. Он кажу да је ЕУ учинила интернет горим, посебно члан који предвиђа филтрирање садржаја, јер софтвер може да се злоупотреби за цензурисање политичких порука и других облика слободног изражавања. Осим тога је и прилично скуп, тако да ће учврстити позиције великих друштвених мрежа, а отежати потенцијалној конкуренцији да представи можда бољи пословни модел који се не би заснивао на масовном прикупљању података.


Коментари2
65241
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Borivoje M
Ono sto su nekad bili mediji je bilo zasnovano na tacnoj, proverenoj i objektivnoj informaciji. To je zaista zahtevalo strucnog novinara i ceo prateci tim koji bi tu informaciju prezentovao citaocu koji je za tu istu informaciju bio spreman da plati u obliku kupovine odredjene novine ili casopisa. U danasnje vreme kada su informacije politicki obojene, maksimalno subjektivne, i potpuno neproverene, i uz to napakovane sa hiljadama reklama, to vec nije slucaj, CENA proizvodnje takve informacije je mizerna, i nema svrhe placati je jer je neupotrebljiva. Svaki ozbiljan izdavac vec ima online izadnje koje se placa (pa i Politika) a svako prenosenje autorskog clanka iz novina je zakonom kaznjivo vec sada (autorska prava). Prema tome, ovo sto EU donosi je pucanj iz prazne puske!
Euskirchen
Mediji su polako ali sigurno gotovi, zlatno doba televizije, radia i novina je odavno prošlo. Alternativni mediji, YouTube, Twitter ili ostali su odavno preuzeli primat. Ono što sada pokušavaju je da nađu način da ostanu iznad vode po cenu svih. Ne samo da će ovaj zakon da utiče na Google, Facebook i ostale već na sve koji imaju bilo kakav forum ili blog ili chat ili mogućnost ostavljanja komentara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља