четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:57
ИНТЕРВЈУ: ЖОРИС ЛАКОСТ, редитељ

Одушевљени смо повратком на Битеф

Овог пута, у представи „Свита бр. 3 Европа”, желели смо да пропитујемо ефекте које одређени говори имају на нас, а нарочито њихове нежељене ефекте
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 13.09.2018. у 22:00
Жорис Лакост ( Фото: Marion Bizet)

Представом „Свита бр. 3 Европа” француског редитеља Жориса Лакоста сутра од 20 сати и званично ће бити отворен 52. Битеф на сцени Југословенског драмског позоришта. Миљеник битефовске публике Жорис Лакост, који је већ гостовао у Београду пре две године помало неочекивано оборио је с ногу поклонике позоришне уметности. Његова представа „Свита бр. 2” освојила је тада специјалну награду жирија, као и награду публике 50. Битефа.

Овога пута представиће се са „Свитом бр. 3 Европа”, која обухвата 28 нумера, а свака је посвећена једној чланици ЕУ, указујући на то како одустајемо од вредности ЕУ. Нови пројекат Жориса Лакоста о којем је говорио у интервјуу за „Политику” заснива се на истим уметничким принципима: сценско-музичком упризорењу разних документарних аудио-материјала, у распону од политичких говора до уличне конверзације. И овога пута, у сарадњи са композитором Пјер-Ивом Масеом, Лакост креира јединствену представу музичког позоришта.

После великог успеха на 50. Битефу, ево вас поново у Београду. Шта сте у свом коферу успомена тада понели из Београда? Са каквим очекивањима долазите на 52. Битеф?

Пре свега, сећам се звукова демонстрација на улици Београда које смо могли чути пре представе. Гласови тог протеста сложили су се са гласовима у представи тако складно, савршено! Надам се да ћемо ове године доживети исто узбуђење са „Свитом бр. 3”! Одлично смо се провели у Београду, публика је одлично примила представу, а уједно смо имали прилику да попричамо (и пијемо !) са много људи касније. И добили смо награду први пут у нашој каријери! Зато смо одушевљени што смо се вратили ове године на Битеф, и то са новим комадом.

После „Свите бр. 2”, сада је логично на реду „Свита бр. 3”, која има и додатну одредницу: Европа. У чему је снага, лепота ове представе? По чему се разликује од „Свите бр. 2” коју београдска публика и те како памти?

Принцип је сличан у смислу да репродукујемо гласове постојећих снимака, као што увек радимо у продукцији „Енциклопедије извођења речи”. Али облик и методе су веома различити. У „Свити бр. 2” радили смо на димензији хармоније, у смислу да су различити гласови истовремено изведени како би они могли да употпуне једни друге. Било је и вокалних елемената које сам наручио од композитора Пјер-Ивa Масеа да прате одређене говоре.

За „Свиту бр. 3” желео сам да наставим по том истом трагу и радим у већој мери на питању односа између говора и музике. Зато сам предложио Пјер-Иву Масеу да заједно потпишемо овај нови комад. За сваки говор он је компоновао пратњу клавира у различитим стиловима: фадо, поп, романтични лагани ... У неким деоницама клавир прати интонације, ритмове и нагласак говора, у другима користи слој паралелног дискурса. То је као говорна опера. Музика ствара одређену удаљеност која нам омогућава да чујемо те врло обичне говоре из нове перспективе.

Композиција „Свита бр. 3” је једноставна, строга и транспарентна… На сцени се налазе само концертни клавир, пијаниста и двоје певача који изводе, у основи, статични музички рецитал састављен од 28 нумера. Како сте скупљали материјал за ову представу? О каквим нумерама је реч? Зашто сте се зауставили на броју 28?

„Свита бр. 2” је оркестрирана „говорна уметност”, речи које „раде нешто”. Овог пута желели смо да пропитујемо ефекте које одређени говори имају на нас, а нарочито њихове нежељене ефекте. Зато смо одлучили да изаберемо снимке које је тешко слушати. Наравно да је то парадоксално и донекле мазохистичко. Заправо смо се присилили да ове речи слушамо стотину пута. Али рад са речима које је тешко слушати је сложенији и узбудљивији од племенитих речи или речи са којима се идентификујемо. Суочавање са материјалом који није нимало привлачан одмах нас је натерао да се повучемо, да успоставимо одређену дистанцу. Шта можемо са речима које нисмо желели да чујемо? Које стратегије можемо да користимо да бисмо задржали своју дистанцу? Наша стратегија је музика.

Имамо снимке на свим службеним језицима ЕУ зато што нам је то понудило објективно ограничење у погледу избора језика и присилило нас да идемо и слушамо ствари на естонском, бугарском, малтешком, хрватском, словеначком и многим другим језицима које су у нашој непосредној географској близини, али које врло мало знамо јер нису били заступљени у колекцији звука „Енциклопедије”. Зато смо саставили велику групу дописника на свим службеним језицима ЕУ и замолили свакога од њих да нам пошаљу говоре које он или она не би желели да чују.

Свита бр. 3” је рационална и рафинирана дијагноза скретања европских друштава удесно. Како видите европско друштво данас? Нисам сигуран да је „Свита бр. 3” баш таква дијагноза. Није нам била намера да буде „портрет” данашње Европе. То је више као наивно и слепо истраживање из наше крајње уске перспективе, које се односи на то како људи говоре и чиме смо погођени када слушамо. Наравно, због тога што смо изабрали да радимо са речима које бисмо више волели да не чујемо, неке врло проблематичне политичке ставове можете наћи у овом делу. Али огромна већина сцена и ситуација су универзалне и нису непосредно политичке, већ више представљају само непријатну, глупу или ружну дреку.

Трагали смо за говорима који би, иако идиоматски, могли да се примене широм Европе: насиље од стране полиције и антимигрантски или хомофобични говори нажалост се налазе у прилично сличним облицима више или мање свуда.

Важите за изузетно успешног и ангажованог уметника. Колико је тешко трајати на том путу? Какви су ваши даљи професионални планови.

Управо почињем да радим на „Свити бр. 4”, која ће бити последњи део серије „Енциклопедије извођења речи”. То ће бити веома радикалан и музички комад, такође направљен у сарадњи са композитором Пјер-Ивом Масеом. Веома сам узбуђен због овог новог рада. Свака нова представа је донекле наставак претходне, а истовремено и потпуно нова авантура са новим изазовима, проблемима, решењима. Надам се да ћемо имати прилику да и њу покажемо овде, на Битефу!


Коментари0
24242
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља