среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Муралу у Рајићевој враћена некадашња лепота

Дело које су 1984. године урадили студенти предвођени професором Чедомиром Васићем сада је освежено. – Нову генерацију академаца која обнавља слику на зиду овај пут предводи професорка Весна Кнежевић која је и сама учествовала у првобитном осликавању
Аутор: Ана Вуковићпетак, 14.09.2018. у 14:27
(Фото Н. Неговановић)

Са блоком у руци, подигнуте главе и загледан у слапове боја који се сливају према њему, већ 34 године студент Факултета ликовних уметности стоји на зиду зграде у Рајићевој улици 19. Остарио јесте, али још није одмакао даље од ФЛУ-а, где је, као први градски мурал, настао далеке 1984. године.

Дело које већ деценијама представља симбол краја Кнез Михаилове улице урадили су студенти предвођени професором Чедомиром Васићем, а по скици Перице Донкова. Зуб времена га је оштетио, али му се стари сјај враћа. Нова генерација академаца, овај пут предвођена професорком Весном Кнежевић, обнавља мурал који ће сутра бити отворен у оквиру рођенданске прослове тржног центра „Рајићева”.

Са оловкама у руци, студенти су јуче вредно на папиру представљали „замке” са којима су се сусретали враћајући стару лепоту вечитом младићу. Зид је био напукао, боје су биле избледеле и ољуштене, али мурал је сада, после много рада и труда, исти као некада. Вредној екипи помогле су фотографије из осамдесетих година, али и сећања стручног консултанта Васића.

– Била је то озбиљна акција јер је први пут у центру Београда на једној фасади урађена зидна слика која има уметничку вредност. Изабрана је скица Перице Донкова која представља младог човека са блоком у руци, по чему се види да је он студент Факултета ликовних уметности. На њега се сливају боје, а тај приказ представља оно што академце чека током образовања – објашњава Весна Кнежевић која је, са Даријом Качић, Игором Степанчићем и Мирком Огњановићем, по чијем лику је урађена скица, била део групе студената Чедомира Васића, упослене на осликавању мурала.

Сада су, као део њене екипе, ангажоване нове младе наде – Теодора Николић, Дијана Симић, Јован Турчиновић, Антанасије Пуношевац, Звездана Мутаповић и Стела Милеуснић. Радове на скели у току обнове водио је професор Радомир Кнежевић, који је са Весном учествовао и на првој обнови мурала пре петнаестак година.

– Реакције грађана тада су биле позитивне. Београд је увек тежио да се приближи метрополама, док су наши људи били отворени, знатижељни и волели су да буду део света. Овај мурал покренуо је размишљање да у градовима, на фасадама које немају архитектонско решење значајно за очување, постоји могућност за стварање зидних слика које мењају визуру града – објашњава Весна Кнежевић, док Радомир додаје да је то била реакција студената Ликовне академије на просторе града и њихова жеља да оживе празнине, испуне градске џепове и уметничку енергију изразе ван атељеа.

Сама идеја о осликавању мурала као врсти уметничке интервенције у граду покренута је 1983. године, када је Скупштини града понуђено 50 зидова са готовим решењима. Мурал на згради тадашње банке у Рајићевој прихваћен је први, присећа се професор Васић и додаје да је истовремено, 1984. године, настао и мурал који је Француски културни центар радио на згради биоскопа  „20. октобар”.

– Били су то почеци новог муралског покрета што се тада називало „поправка града”. Стваране су нове димензије доживљаја пролазника, доживљаја који је садржајнији од гледања у празне и голе зидове – објашњава Васић, додајући да се, што се тиче индивидуалне уметности осликавања мурала, већ раније активирао Лазар Вујаклија који је 1970. урадио мурал у тадашњем Булевару револуције, а 1979. на Западној капији Београда.

За грађане је појава оваквог рада у центру града била необична, али је, пошто је дело настало у оквиру југословенских омладинских сусрета, ипак имало добар пријем, иако је било и људи који нису били задовољни таквим начином исказивања креативности.

– На почетку се није знало како ће се све развијати, постојала је опасност да се извитопери у шарање града. Касније се испоставило другачије. Мурали су убрзо добили смисао као нешто што служи позитивној сврси, односно као уметничко дело. Јер, кад радите мурал, ви поклањате нешто месту и дајете му душу. Тај простор престаје да буде безличан – закључује Васић.


Коментари5
d3b18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladan
Zasto je izbrisan logo Jugobanke koja je i finansirala ovaj mural i na cijoj se bivsoj zgradi i nalazio ...
Suzana
Zato što ta zgrada više nije Jugobanka, i zato što Jugobanka više ne finansira izradu murala. Nije reč o nepoštovanju prošlosti, nego o nepraktičnosti skoro skroz izbledelog logoa nečega što više ne postoji. Šta je trebalo da urade, da ga obnove iako ta zgrada više nije ta zgrada, iako Jugobanka više ne finansira mural, iako Jugobanka više ne postoji? Ili da ga ostave tako izbledelog tu gde je bio..? Manite se tih priča... Problem je što ne možete da prihvatite da je sadašnjost sada nešto novo.
Препоручујем 0
Vidoje Markovic
To bi znacilo da postujemo svoju proslost. Ali, svi znamo da to nije tako te da se zivi u trnutku. Na nesrecu po nas, zivimo u ovom trenutku, danas.
Препоручујем 3
ja mislio
da je na slici balasevic...
Ana
Bravo! Da mural osvežen, još dugo traje i ulepšava grad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља